Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нема да бринеш, Дуле, овога ми крста, каже, враћам се за један дан, тамо и натраг, каже, чисти Фанђо, има кева да ти књава у ауто и још да види света!
Уз пут дрмне, као, бакуту за руку да јој још једанпут покаже, као, море, али бакута књава ли, књава. Дрмне је јаче — ништа! Дрмне још јаче и следи се од страве и ужаса — бакута испустила своју племениту душу.
Уз пут дрмне, као, бакуту за руку да јој још једанпут покаже, као, море, али бакута књава ли, књава. Дрмне је јаче — ништа! Дрмне још јаче и следи се од страве и ужаса — бакута испустила своју племениту душу.