Употреба речи књига у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Свачији је живот књига. Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и уздисај. Али међу колевком и гробом има и варијација, као:

— Ах, и читала сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено девојче. — Отац ме је научио читати, али ниједна књига не показује оно што моје срце осећа...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Осрамотили смо се! Нек придодам овде и то: доћи ће блажено време кад ће и Албанези на њиховом језику књига имати. Но они који буду ово лепо дело на се узимати, тојест за пречесно и предраго општество што нибуд писати, нека

о чудодјејствијах божјих у натури” неисказано би добро било да се народу сприопште; јошт која овима подобна књига; а потом једну накратко |свију народа историју, с њихови обичаји, закони, прављенијем и состојанијем земље и мора,

Његово је јуначество скотско и зверско како свију арамија, лупежа и пустахија. Ако, по случају, ова књига и међу те људе дође гди се вишеречени зли обичаји јоште находе, нека не приме ове речи они који су међу њима поштени,

Ово ваља разумевати не само за опхождение него и за читање књига. Има многоразличних бездјелица написаних и наштампаних, које боље је не читати, или ко их чита, дужан је здраво

Може ли икаква философическа књига с лепшим, вразумителнијим и дјејствителнијим основанијем показати превелику ползу коју човек може од својих зависника

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига, чија су слова светлела кроз тмуше, рибари на пијаци увијају скуше!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

пештерици нађемо где се служи литургија, само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако

фр., граница, гранична стража КОРМЧИЈА, (КРМЧИЈА), књига црквених правила КОТОРИ, слон., који КРАЉЕМЕСНИК, намесНик, заступник краљев КРЉАЋЕ, одломци од дрва КРОМЕ, слон.

, тумач ТОКМО, слов., само ТОЛКО, рус., само ТОЛКОВАТИ, рус. слон., тумачити ТРИОД, грч., православна црквена књига с објашњењима о појединим празницима ТРАКТАТ, уговор ТРАКТЕР, гостионица ТРОГАТЕЛАН, рус. слов., дирљив ТУГ, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

се везују лађе паласак — кутијица у којој се држи мазиво за подмазивање оружја папендекл — тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу

— даровати терц — трећина, троје тија — ти тоболац — кожна торба токорсе — тобоже триод — једна црквена књига Ћеиф — добро расположење ћефнути — бити мало пијан ћилерић — остава ћутајка — врста тканине ћурче — старински

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...

— Збогом пошао! Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: — Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру! Рекао сам му с које стране да удари на Турке.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Дучић ПЕСМЕ Садржај КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ ЛИШЋА 8 АКОРДИ 10 ПОЗНАНСТВО 12 ТИШИНА 14 ЈЕДНЕ

ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊЕ 144 СРЦЕ 145 СИМВОЛ 146 РАСПУЋЕ 147 ОПСЕНА 148 КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И

ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ

КАРНЕВАЛ 263 ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ 264 ДУБРОВАЧКИ БАРОК 265 ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР 266 ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП 267 КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ 268 1.

СРБИЈИ 323 ЈУГОСЛАВИЈА 326 ФРАНЦУСКОЈ 328 САТИРА 330 НОВА ВЛАДА 332 ПЕСМА 334 ПЕСМЕ КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо

И зашто не оста твоја књига мала Кô гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскрвнула није Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала!

Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена. КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам

Свег бола на земљи; у твој врч се саспу Све крви и сузе; пустињо бескрајна, Сунца очајања где грану и заспу. КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д.

ЖИТИЈЕ Писана у Градцу, сликана у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о претцима, која царство дичи — Опет је цар чита три ноћи и дана.

дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену. КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он ће дати ономе. Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: — Јаој, моја мајко! Ах! И књига живота поче ми се отварати. То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!

Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу. А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу

— Природу! — рече он замишљено. — Да! Тој сам се мисли и сам поклонио! Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу! Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу.

Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу! Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу. Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.

И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто. Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, итд., итд. Други дан све опет по старом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Он насликан са врло благим изразом лица, а поред њега неколико дебелих књига, мада је слабо читао, али као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што

је слабо читао, али као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.

Меланија голубице — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек да се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт. Узми ону са канабета, да седне господин Пера.

Узми ону са канабета, да седне господин Пера. И доиста, било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи, а трећа на прозору.

Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт Риналда Риналдинија, интересантног романа из разбојничког живота који се тих година радо читао.

Завукла се иза клајдерштока, па се сва предала читању, а ноћом у сну све говори из књига: »О, Едмонде, ми се морамо навјеки растати!« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано?

Приповедао им је како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је много књига прочитао, а и сад још једнако поваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо

— Та тужио ме да сам се послужио пентикостаром, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него часловац... — Па... овај... а зар то није било...

Да га питам, ко руши православје? А он код владике каже да је пентикостар, само зато што је то већа књига, па к’о вели: и последице морају страшније бити! — Е, видиш ти само лицемјера једног!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! — А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Не воли госте, не воли никога. Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе. И сва је срећа што је био распуст и рат те се није морало ићи у село, иначе се онај живот не би могао

Поред такве тетке и поред оних књига одрасла је и дивно се расцветала Наталија, да постане права девојка баш онда кад се Јуришић у оној паланци налазио на

Африка

га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига. Био је на бродовима трговачким, ратним, јахтама (тамо су га ухранили књигама), и путничким.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига. За црнца само та излишност да тачно одређује бројну количину за себе или друге настаје већ после броја четири.

срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига и јастука. Мури, мали Фонтенов бој, доноси ми Бубуа који се одмах по стизању у Бобо био загубио.

Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући. Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње читатељем и

Читао сум едно старо мудро греческо књига да тамо има толико злато и бисер колико пасуљ у Европа. МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер.

Ја вам кажем, господине, кад би хотела приповедати све његове будаласте послове, могла би се читава књига написати. ПОЗОРИЈЕ 9. ЈАЊА с кесом у руци утрчи, БИВШИ ЈАЊА: Кајмено, кајмено! Забога и побога, пропао сум!

Црњански, Милош - Сеобе 2

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА

ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које се звало: Хунгарија.

у подземљу, који је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова, књига, карата на зиду, да се Павлу чинило да се вратио, у Гран, у апотеку, Хернхутеру.

Је ли разумео? Исакович је стајао као занемео. Иако је мало школа учио и само неке врлетне букваре видео, мало књига срицао, знао је географију. Учио је карту, у сирмијским хусарима, и питао се: откуд Чрногорци тамо? Митровиц.

Зашто је на путу? Где је прошле ноћи ноћио? Код кога мисли да одседне у Будиму? Које је вере? Има ли са собом руских књига? Шта је био предмет његових разговора, на последњем преноћишту?

Који после никад није заборавио. Био је то свежањ лепо укоричених књига, чувених војсковођа и ђенерала, који су, у тим књигама, записали, своје мишљење, како треба добити битку и како се

Исакович, иако то не би био знао изразити, данашњим речима, иако није био нарочито писмен, а од књига памтио само једну, немецку, у којој се описивао свет на једном острву, блаженства, далеко, у Океану, није био без

Теодосије - ЖИТИЈА

А младић, окусивши од знања божаствених светих књига, још чешће их прочитаваше и из њих почетак премудрости — Божји страх црпљаше и прихваташе се божаствене љубави из дана

јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји.

у болу срца за своје саплеменике Богу говорили: „Ако цпацавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига које написа!“. И опет: „Желео бих сам да будем анатема од Христа, за браћу своју по телу, Израиљце“.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Овај родољубиви жар није им дошао ни преко школа ни из књига. Једино се у Србији он развијао и ширио преко школа. У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском

У исто је време Неофит Бозвели из Котела штампао у Крагујевцу, у Србији, шест књига своје школске енциклопедије. Идуће године је учитељ Кризант Павловић из Дупнице штампао уџбенике, намењене школи у

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам знао шта да му кажем, иако би најпаметније било рећи да је књига пала тек онако. Он би то прогутао. Такви као он у стању су да прогутају и бодљикавију рибу, али мени се није дало да

Такви као он у стању су да прогутају и бодљикавију рибу, али мени се није дало да изигравам свеца. - Та књига је намерно пала! - рекао сам. - Ти си луд!

Дошла би затим да ме позове на вечеру, јер зна колико волим млади грашак, а онда бих већ испричао да она књига није бачена са стотину предумишљаја, већ из досаде.

Помислих на књигу коју ћу написати једнога дана. Биће то књига о крви и сексу. Она ће волети њега, али он неће волети њу, или обратно: То су увек ствари које пале и ја ћу брзо

потребу за ужасно много свезака и уџбеника којој је он доскакао довлачећи у кућу читав отпад поцепаних и одбачених књига целог једног низа ђачких генерација. Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима.

- Није потребно да ме пратиш! И сама знам пут! намигнула је и изгубила се, додавши да Грета осим књига највише воли шаргарепу и салату. - За остало не знам, сам ћеш утврдити. И, утврдио сам!

Дечак је одбијао да одговори, али је и даље ходао иза нас. у мојој ђачкој торби уместо књига била је Грета. Данас ми књиге нису биле ни потребне, јер је последњи дан школе, а Грета је на часовима била мирна,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

различита занимања људи: мотика — земљорадника, чекић — ковача, чешаљ — брицу, нож — месара, сито — пекара, књига — ученог човека. Дете прилази простирци и први предмет који узме, верује се, тиме открива чиме ће се у животу бавити.

развој, ваља се замислити над податком (добијеним у једном новијем истраживању) који нам открива да у великом узорку књига и сликовница за децу (две стотине књига које су се појавиле на београдском тржишту у периоду од 1980. до 1985.

(добијеним у једном новијем истраживању) који нам открива да у великом узорку књига и сликовница за децу (две стотине књига које су се појавиле на београдском тржишту у периоду од 1980. до 1985.

393-403; Дробњаковић, Б., „Етнолошка наука код Југословена“, у: Етнологија народа Југославије, Научна књига, Београд 1960, с. 13—14; Ђорђевић Т. Р., „Српски фолклор“, у: Наш народни живот, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 7—9.

4, Београд 1929, с. 51. ⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160. ⁵ Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985, с. 174.

, „Љубавна магија — симболика промене“, у: Мијушковић, М., Љубавне чини, Народна књига, Београд 1985, с. 9. (У овој књизи могу се наћи бројни примери љубавне магије.) ¹⁶ Беговић, Н.

130; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 247. ¹⁶ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹⁷ Шневајс, Е.

М., исто, С. 104; Милосављевић, С. М., исто, с. 89; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 248; Миодраговић, Ј., исто, с. 40. ²⁷ Мићовић, Љ., исто, с. 249; Милосављевић, М. С., исто, с.

103; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 123; Дебељковић, Д., исто, с. 174; Кнежевић, М., Преља на месецу, Народна књига, Београд 1981, с. 80. ⁶² Кордунаш, М., „Народно васпитање“, Нови васпитач, св. 1, 1891, с. 53; Миодраговић, Ј.

5, 1894. с. 146. ⁸⁴ Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, 27, Научна књига, Београд 1949, с. 147. ⁸⁵ Ловретић, Ј., „Оток“, ЗНЖОЈС, св. 2, ЈАЗУ, Загреб 1897, с. 414. ⁸⁶ Кнежевић, М., исто, с.

„Породиља и новорођенче у обичајима на Косову и Метохији“, Зборник Етнографског музеја у Београду (1901—1951), Научна књига, 1953, с. 246. ⁶⁸ Петровић, В. Т., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, 3—4, Београд 1897/98, с. 232.

47. ¹³ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 418. ¹⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 172; Филиповић, М. С., „Сродство по млеку код Јужних Словена“, Етнолошки преглед, 5, 1963, с.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Са свецима и краљима ја сам у сродству, о мом пореклу из књига староставних владар на далеком двору и летописац у манастиру чита.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ГОСТИЈУ 161 ИЗЛЕТ 166 ЗАМАК 169 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ 176 ДАМА СКИТНИЦА 181 КЊИГА Како се човек уопште одлучује на писање књиге?

Било је ту, наравно, и других лепих књига; на пример, Четири успеха Гуље Корољове, заборавио сам ко је написао. Јака ствар!

Истина, кошуље су се већ сигурно убуђале, а књиге — биле су углавном позајмљене; коме је до књига? Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија, које више никада неће моћи да буду снимљене.

која је у Нини с времена на време развијала кривицу што је жена, што се бави овим тешким занатом путујућег продавца књига, што је уз то још довољно млада да буде привлачна мушкарцима, што друкчије изгледа и што на лицу, ма колико да се

Но, њена »дијана«, чији је стражњи део био затрпан пакетима књига, опет је издала; изгубила је сат и по намештајући горе у брдима вентилатор за хлађење мотора, чији се зглоб

Помисли на пакете књига у својим колима, за које је била прибијена шакама мушкараца, као на какво жуто распеће. Унутра су — о, апсурда!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Јест. — А човјек је од књиге? — Како не. Он има товар књига. Прима и новине. Свјетски је човјек. Бивао је у Бечу, у Петрограду, у Србији. Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако!

и таваница окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада столом, вишаше уоквирена Орфелинова „Генералнаја карта Всеросијској империји, Германији, Холандији

Али у манастиру наћи ћете и талијанских и француских и њемачких књига, што је остало од покојнога обата, ако већ нијесу уништене! У тај мах уђе њеколико главара у кућу.

сјеђаше на троножном сточићу, тако да му је глава допирала до груди владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево

прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на другој стô, са великом полицом пуном књига. Ћелија бјеше малена, сведена, обојена жуто, али свијетла и суха; онај задах бјеше од ваздушне влаге.

свезака велике француске енциклопедије, њеколико класика талијанских и француских; при дну нађе доста и српских књига; у столској кутији откри мноштво рукописа, бјеху биљешке, нацрти државнијех написа, оригинална службена акта на

Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац!

Кад онамо, човјек мало прозебао и лешкари. Чим се поздрависмо, Саво ће: „А за вашег Јанка дошле синоћ паре и књига. Донио их нарочит човјек из града, а дошле су на име Жутковића, како углависмо. Јадан Јанко.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

0рбис пицтус је школска књига, уџбеник, који се због живости обраде приближава ваљаном приповедању. Коменски је мислио да све што се деци предаје

Тако се, на самом почетку, укрштају васпитна намера и илустрација, две неизбежне спољне одлике ове врсте књига. Илустратори ће дечју књигу обогатити, и, надахнути њоме, открити нове могућности ликовног израза; замисли васпитача,

Русо је из васпитавања деце изоставио књиге као оруђа наметања ставова; ауторитарни пореци за ту функцију књига једино и знају, или највише до ње држе.

Разлике између појединих књига намењених деци одвећ су велике да би се о јединству могло говорити. Сликовнице за предшколски узраст, и кад су

Дечја књига, затим, може бити извор лаке забаве, или, просто, пријатно штиво којим се дете навикава на читање. Све то спада у предв

Дечја књига, и кад је добра — што се догађа ретко, али се догађа — испада из оквира, нарушава ред, сама себе доводи у питање.

У том су смислу речити случајеви оних књига које првобитно нису биле намењене деци, али су им се с временом наметнуле, пронашавши у њима изабране читаоце.

уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.

да га посветимо, па на такво дело стављамо етикету: полицијски роман, револверашки роман, научнопопуларни роман, дечја књига...

Дечја књига је до краја слободна, маштовита, разиграна и неодговорна, и својом љупком неозбиљношћу угрожава самодопадљиву, трагиком

Пошто су увидели да дечја књига не поштује многе захтеве „праве” књижевности, недаровити педагошки писци су се понадали да ће преко ње моћи да протуре

Гаетано Кало верује да је добра васпитна књига могућа : „Јасно је да уметничко дело тежи да напрема својим унутрашњим законима и у складу са естетским захтевима, без

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца). Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана. У школском издању стил се морао подешавати и упрошћавати, да би био на домаку ђака средњих школа.

Излажући се прекору да је ова књига сувише модерна, да одвећ улази у књижевну садашњицу, ја сам унео и најновије писце, у жељи да изнесем активну и живу

године до данас. Ова књига је, углавном, резултат мога дванаестогодишњега наставничког, научног и књижевног рада. Библиографија је давана према

Нека ова књига задовољи потребу овога времена, и ја ћу бити задовољан. Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија.

хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.

Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму. 1803.

Они дижу прве српске школе и изводе прву просветну организацију српску; они су издавачи и претплатници српских књига, мецене српских писаца, и сва модерна просвета и световна књижевност српска која се створила на крају XВИИИ века не

до 1748. године. У највећем броју књиге су доношене из Русије, и руски трговци су са товарима књига долазили на српске вашаре, или, када је уношење књига из Русије забрањено, просто су кријумчарили. 1758.

књиге су доношене из Русије, и руски трговци су са товарима књига долазили на српске вашаре, или, када је уношење књига из Русије забрањено, просто су кријумчарили. 1758.

7 до 1810. штампати на 70 српских књига, црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја

у Бечу, под непосредним надзором Илирске дворске депутације, оснује штампарија за штампање српских, румунских и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из

књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или »аманетника« у београдској централној пошти! — ’Ајде, седај већ једном!

Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити! Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!

Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом. Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се

98. Јера лепо књига заче: Како сунце зађе тио, Како паде то сумраче, Како ј' момак доодио До некаква грдна стења, Пунан туге и

Ал' добићу једну ситну књигу Која вељу учини ми бригу; Ситна књига 'вако говорила: „Воденицу муња ти спалила, Јоште туча што удари јуче Виноград ти у цвету потуче, Гледај како да

Све ја нађем кô што књига пише. Ал' је могло јада бити више. Ја помисли на убаву Цвету, Те прежали целу срећу клету; Оста дома шест недеља

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела. Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу.

Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерев

није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу књига имати.

А ко што дâ, неће штетовати, јер ће примити толико књига колико износи сума коју положи. Ја, уверавајући да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но

А ко што дâ, неће штетовати, јер ће примити толико књига колико износи сума коју положи. Ја, уверавајући да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих

бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига француски(х) немецки(х) и талијански(х), најлепше мисли као цвеће избирати намеравам и наш општи језик издати.

Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Ја вам не знам рећи више, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим.

мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим

дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим млазом ужежена, зборе 'ваким исказом: „Боже вечности, боже

Ал' шта то пише, шта ли то вели, та црна књига са ти слови бели? Јесу ли клетве? прорицање је ли? — Још страшније је, страшније још је — збриши је, судбо, с читуље

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Све тачно онако како је оформљено и у познатој првој Вуковој књизи народних приповедака. Управо, та прва Вукова књига народних приповедака и није ништа друго до сепарат из Давидовићевих новина са чијим је страница само уклоњено да је

То уједно и објашњава зашто су тако ретки комплети Давидовићевих додатака из 1821: повезивани су као књига народних приповедака!

И зато прва књига српских народних приповедака, она од 1821, и носи с пуним правом име свога аутора: „написао В. С.“ Од нејасне

Укратко, књига је наишла на цењење одабраних али малобројних зналаца не налазећи масовног љубитеља. Не добивши ореола у свету,

10. Вук витез Врчевић: Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, књига друга, Дубровник 1882. 11. Вук витез Врчевић: Народне сатирично-занимљиве подругачице, скупио их по Боки Которској,

С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је поново издата 1922, па по трећи пут 1952.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и

ДОКТОР: Но јошт више, моја је књига скинула наличије једном неваљалом човеку. ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте.

Зато навали да се Ваша књига, о којој нема сумње, за документ узме, и да се ја под суд дам.“ ДОКТОР: Тако му треба; зашто је непоштен.

ДОКТОР: Друго је кад нема доказателства, а друго је кад књига печатана сведочи. Читајте само даље. ШАЉИВАЦ (чита): „Ако моју молбу не испуните, мене очекује јошт већа несрећа.

Но, ко би смео то овде писати? Само ми је зачудо како министер добро српски зна. ДОКТОР: Зар нисте чули да се моја књига чита у Француску? Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом?

ДОКТОР: Може ли веће бити бешчестије, освим кад се каже да моја књига не ваља. ПУТНИК: То јошт није тако велика увреда; јер може бити да онај који тако пише, има право.

ДОКТОР: За добре и поштеног срца људе, а особито за ђаце, моја је књига бадава; а отровани и окужени нека плате. Но ти то не умеш, ја морам сам расположити. (Путнику и Шаљивцу.

ДОКТОР: Од књижевног чауша не може ништа паметно бити. ШАЉИВАЦ: Ако није паметно, није ни скупо тако као ваша књига. Послушајте: Била је једна пловећа кућа. ДОКТОР: Кажем ја да је чауш луд! Како може кућа бити пловећа?

ШАЉИВАЦ: Ово је само приповетка, басна, но допашће вам се. На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули скинути и

ШАЉИВАЦ: Ја сам живио међу Власе и Словаце. ДОКТОР: Зар се тамо тако говори? ШАЉИВАЦ: Не, него будући је ваша књига благословена на оваким, којекаким, погрешкама, то је она тако участвовала на мене, да сам као ваш чауш морао себи

СТАНИЈА: Куку мене, зато ти оћеш књигу да научиш! ЉУБА: Да што си ти мислила? СТАНИЈА: Што сам мислила? Књига је да се молиш Богу, да будеш добра, ваљана, честита, а не да учиш како да се љубиш.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

временом Џандрљивог човека издати, које дјело, ако ништа друго, а оно ће бар достаточно показати колико љубитељица књига српски род броји.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима, прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним филмовима, а у глави: леве притоке реке

Била би то прва књига на свету која би говорила о особи што ни пет минута није одлучивала о судбинама других људи, па чак ни о својој

дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих мртвих фратара, распарених чаша, метли, постељине, левих ципела, брда књига и грамофонских плоча — још и ми!

успут изгрди и мог маторог, тврдећи да је „ово што се данас пише најобичније ђубре“, а да је још увек наша најбоља књига „Српска трилогија“ покојног Стевана Јаковљевића.

Нема ничега. Он жели да Анчи учи, и шта: Анчи пристаје да седи изнад књига. Двеста година, ако му то чини плаисир! Али, друго ништа. Знаш ли шта значи чаминг?

унутра, никада не опере за собом каду, чита док једе, а његов сто је потпуно затрпан судским позивима због неплаћених књига узетих на кредит ... Хоћеш ли да га описујем даље? — На часну реч, такав тип би ми се допао већ на први поглед!

“ и „Здрав подмладак“, или ону која му увек положи на леђа кад год је извуку из нафталина: „Књига је највећи пријатељ човека!

Оњушим. Прелистам... Узимам је тек пошто утврдим да јој странице не личе на пренапрегнути бетон. По мени, једна књига која чезне да ме зезне, мислим, која хоће да је стварно прочитам, а не да је употребљавам из декоративних разлога кад

су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига! Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми? Нека се то већ једном рашчисти!

вама који не знате ни речи енглеског, вашим пластичним фонтанама, каминима и холандским лустерима, библиотекама без књига, клавирима без икога ко би на њима умео да свира — наздрављам вама, освајачима ове вароши, вама, господо подмазивачи и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- У пламену шарлаха таласају јецаји: Дај-нам, мај-ко, кај-ма-ка! ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО И Читајући Данила (књига Башта пепео где се суђе помиње, послужавник, рецимо, и матера Кишова) - ја се сетих: предео родне куће сјануо; из

ИИИ Спадне књига на три ретка. У четвртку пола петка. Жубор креча међу снима: стара кућа крај Будима. Отиснуто са површи о бокал

СЕДМИЦА И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини, и почину у седми дан од свијех дјела својих. Прва књига Мојсијева 2, 2 Бог је сковō земљу, потуру велику, приковō је на њу своју царску слику.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: А, и ви сте од књига! То сте се рђаво на мене намерили, него ево моје Јелице, од ње нећете моћи утећи. Збогом!

Но зато опет најмилији ми је унтерхалтунг у читању. АЛЕКСА: То се абије даје видити, понеже књига пред вама стоји. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, то вам је књига!

АЛЕКСА: То се абије даје видити, понеже књига пред вама стоји. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, то вам је књига! Ја сам и стотинама читала; али овај либшафт, овај швермерај нисам нигди видила.

АЛЕКСА: Јошт какви! Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао. ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете. АЛЕКСА (гледи): Може бити.

ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили? АЛЕКСА: А шта се ту не може видити? Кад ми књига буде готова, имаћете доста читати. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви намеравате издати ваш рајзебешрајбунг?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Хвала. Сметам ли вам док радите? Могао бих сести овде и читати; тако вас не бих узнемиравао. — То је талијанска књига? — Живот скулптора Челиниа. Решио сам да је прочитам путујући, и тако је читам већ две године, па никад краја.

Морам чак да се враћам, јер заборавим шта је било. — Како се зове књига? — Живот од Бенвенута Челиниа. Описан је цео живот Италије у XВИ веку.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

„Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО

лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати се пази на свом путу држи се речи КЊИГА СТАРОСЛОВНА Изгибоше Србљи на Голију (не зна се од кога зашто и од чеса ...

звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово само себе чита.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Али ти никако не умеш, спетљао си се. Ето, пронашли ти и неко лажно вођење књига. ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге, него књиговођа. АГАТОН: Па књиговођа, дабоме!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА Садржај ДЕВЕТСТОЧЕТРНАЕСТА 2 УЗ БРУЈАЊЕ ЗВОНА... 3 СИРОТЕ МАЈКЕ...

229 РОВОВИ СУ ОСТАЛИ ПРАЗНИ 232 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА ДЕВЕТСТОЧЕТРНАЕСТА УЗ БРУЈАЊЕ ЗВОНА... Чудне су вечери на високим планинама...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

град Будва виђаше, У Будву се млад Јово жењаше, Из кола му вила кликоваше; У тај данак, у који с’ жењаше, Танка га књига допаде, Да иде дужду на војску, Она му млада говори: “Буди ли идеш на војску, Коме ме младу остављаш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад је умро, оставио ми је и велики, дрвени, сандук пун књига, али и годишта Заставе и Страже. Ја и сад памтим, како сам, у Иланчи, при школском распусту, читао уводне чланке

Шнајдер. Он је већ имао бакрорезе илустрација (чини ми се сликара Трепше). Та књига никад није изишла. У оригиналу, та проза је била страшно скаброзна.

Меки су у свакој вароши где сам живео остала и пропала одела, а остало и много скупоцених књига. У Бечу сам имао и својих ствари, па ми је и то узето.

У ту библиотеку требало је да уђе, прво, моја књига о Чарнојевићу, Винаверов Громобран, и Растков Перун. Само, после дугих преговора, књижара је тражила да ниједно дело

У предговору они доносе речи Сиареове: „Ле дéсеспоир ест нотре цондитион натурелле.“ Па ипак, што даље, све је књига радоснија. Изгледа да се збиља по целом свету диже генерација оних који су ратовали.

Треба отићи у Париз, обрстити Народну библиотеку, са триста књига о романтизму, дати своју тезу о Л. Костићу и вратити се, па опет наставити свађу о томе ко је све код нас крао, и шта

Опростите што тешко прелазим на ствар. Све те замршене мисли јуре по глави, из кинеских песама, из књига о готици. Та ви знате да нема Србина који може замислити да неко и код нас може што замислити.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о

Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.

— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“ — Још је вазда било таквих књижица. Чак је и једна меана истакла фирму: „Код

Доста и на библиотеке трошите. — Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем привредних књига, набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике

Сада ће, на сваки начин, поћи наболе, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.

се осећаше мирис измирне и тамјана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.

Према њему, на другој клупи, седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно напамет говори лекцију из ботанике: „Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.

Убрзо ми је књига испала из руке, пошто је, наравно, испунила моју жељу, и ја сам заспао као јагње с мирном савешћу, јер сам потпуно

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.

Ово је имало добра дејства. После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму. Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а

Шта да раде у тој невољи? Али се Срета и ту досети. Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека. Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију. Охлади се лепо човек кад изброја речи!

— Шест и по динара. — Бре, бре! Само тол’ко. Шест и пол динара! Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара! Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!

Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара. Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно

је одвајао Крапињанина од Крапинца: Крапинац је наш жалостиви предак, Док је Крапињанин начинио напредак У писању књига, у сликању, у градњи кућа Пробијајући се кроз повест путевима најтежим.

Рећи ћу понешто о приликама у којима сам, крајем педесетих, живео и писао. То је тема већине мојих новијих књига, и не верујем да ћу је брзо исцрпсти. То би могло занимати и понеког до кога не допиру моје књиге...

Добили су две-три награде, ушли у школску лектиру. Допуњавана, скраћивана и проширивана, књига је досад имала четрдесетак издања. После су дошле остале збирке, да јој праве друштво.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Од јегуљине коже ту се, на пример, израђују елегантне ручне кесе и лака јака обућа за даме, фине кожице за повез књига, бичеви најбоље врсте, изврсни кајшеви и опуте, пертле за ципеле и др.

Резултати експедиције су објављени у педесет великих књига, које и данас служе као једна од основица оцеанографије. Експедиција је, као што је речено, имала неочекивани успех и

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на

А како им читаш летурђију кад овако у писмо затежеш? ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Заборав, прах, тишина, чудне ствари Ту су у друштву, присне, али нéме. — Гле, то је нека књига! — Дâ, сонèти, Песме и љубав... — Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она

Стари извадио иза паса нечесову кључину па хоће њом да га удари, поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак омјера и онијем крстом да га звекне, а жена хоће ноктима да га изгребе.

У некој соби видјеше високе ормане, уз три дувара, пуне књига. Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!

Најзад он доврши читање и одиже главу с дубокијем уздахом. Тога је пута погледао више себе, у кров. „Шта казује књига? Је ли што добро?“ запита сердар. „Зла није у толико што су живи поочим и сестра ми, а за друге ми није ни бриге!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води.

(Гаће) 96 — Коњ без главе, пут без траве? (Лађа) 97 — Корице има — нож није; листове има — дрво није? (Књига) 98 — Криво дрво земљу држи? (Обрамица с крчазима) 99 — Лани зец лежô и сад му се место познаје?

(Кључ и ковчег) 103 — Мртви родише живога? (Огњило, кремен, варница и труд) 104 — Највише зна, најмање говори? (Књига) 105 — Насред куће змајево гнездо? (Огањ) 106 — Не једе а пије? (Сунђер) 107 — Ни у соби, ни на пољу?

(Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) 330 — Коме је памет у репу? (Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља?

(Часовник) 358 — Што уме свакога саветовати, а ни зборити не уме? (Књига) 3 359 — Где је зец најсигурнији? (На ражњу) 360 — Где у вола има највише меса?

округу лазина — место где је много шуме исечено; крчевина ластина — угодност, удобност ленцуо — чаршав либро — књига лик — лика (од липе) лињак — врста рибе лубина — део тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по

од земље или бакра, који служи за кување јела тептиш — иследна комисија; иследник тестир — допуштење тефтер — књига; рачунска трговачка књига тивтиз — тврдица тоболац — кеса (обично кожна) товар — магарац тозлуке — доколенице

који служи за кување јела тептиш — иследна комисија; иследник тестир — допуштење тефтер — књига; рачунска трговачка књига тивтиз — тврдица тоболац — кеса (обично кожна) товар — магарац тозлуке — доколенице трага — сој, врста тријес —

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога нар

великом радости како ради чистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине народа нашега. Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна

Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте

517 ін Wіен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар. Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово

преко пријатеља својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака.

„СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ” КОЈЕ ЈЕ СКУПИО И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ. (Друго умножено издање.) Та се књига распродала одмах за тим како је на свијет изишла; има томе готово пунијех 16 година, и кроз сво то вријеме тражила се

биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога

додаће се и умножиће се садржај старе књиге за осам табака од прилике, те ће „одбор за издавање Вуковијех књига” овај сувишак узети на трошак фонда, и с погледом на многостране жеље посредоваће он да се сада најприје штампа ова

овај сувишак узети на трошак фонда, и с погледом на многостране жеље посредоваће он да се сада најприје штампа ова књига, која се са свију страна тражи.

те књиге биће дакле око 20 табака на 8-ни, а наштампана ће бити на лијепој хартији и јасним словима; дакле биће књига од прилике онака као она: „Живот и обичаји народа Српскога.

20 нов. Аус. вр., или 12 гроша чарш. Г Г. Скупитељима даће се на свако 10 књига једна књига бесплатно, да је поклоне млађима који ће им помагати око раздавања књига у своје вријеме.

20 нов. Аус. вр., или 12 гроша чарш. Г Г. Скупитељима даће се на свако 10 књига једна књига бесплатно, да је поклоне млађима који ће им помагати око раздавања књига у своје вријеме.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли ко ово измени и смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и

21 Указ о завесама, иконама и књигама црквеним Волимо да неизмењен буде иметак свештених сасуда, икона, и завеса, и књига и остали сав иметак црквени. Не само да неизмењен буде, него и да се отуд не покреће, и никада ни од кога не узима.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и полезне ка управљенију житија совете и настављенија, које сам од учени[х] људи научио и из полезни[х] књига почерпао; нити ћу бити ја, но полза ближњега мога прво и начално намереније ове књиге.

благодетеља који изволе помоћи да издам на штампу како ову књигу, тако и што друго које намеравам из полезни[х] књига преводити. Да сам кадар сав трошак сам учинити, чини ми се да нико не би био веселији и срећнији од мене.

Штета | да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време у које наука близу нас сија како небесно сунце.

Из тога што сам довде говорио може се познати, од части и накратко, шта ће ова моја књига у себи садржавати; није више потреба о том говорити.

Огласио сам у писму к љубезнику мојему Харалампију да намеравам издати Совете здра|баго разума, која ће књига садржавати најизбраније мисли и советовања учени[х] људи с разни[х] језика преведене, о ком послу почињем с помоћу

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

Ову саму књигу, без никакве друге, Мелхиседек читајући, свештеником вишњег бога постао је. Ово је књига Аврамова, Јовљева и свих патријарха, кад јошт није било никакве друге, коју, читајући, к високој су мудрости, сиреч к

Жива и дејствитељна књига, из које у свако доба, сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем,

Ово је све чинило да сам се волновао кад на једну, кад на другу страну. При свем том, читање књига, од дан до дан, све ми је то милије бивало.

На ови начин почне се возбуђавати у мени жеља и другојачији[х] књига осим црковни[х]. Мој старац, видећи ме сасвим предата читању, непрестано би ми пофторавао да ћу куд у свет поћи за

Ка|зује ми да цесарски и краљевски синови и кћери сву своју младост уч[е]ћи се проводе и сав живот - у читању књига. Ја само чујем имена науке и философије, нити знам црне ли су или беле; али толико памети и расужденија дао ми је бог

Имајући, дакле, копије при себи и хотећи, како сам повише рекао, да ми ова књига већа буде, ради две причине наумио сам приложити овде нека од ових моји[х] писама.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице.

Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига. Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама

У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.

Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.

Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, провинцијала итд., на платну.

Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, провинцијала итд., на платну.

Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење. Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога

На поду, крај главе налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце. Подаље су разбацане хаљине.

И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град. Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Устаде и раскорача се од прозора до кревета. Онда застаде пред стакленим орманом, пуним новина и књига, постиђен оним писмом: „Зашто, Вукашине, не тражиш да ти пошаљем нове чакшире и опанке? Морао си досад да их поцепаш.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815. године, била је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу

(Иако је Сима Историју писао и на кнежево наговарање.) У наредби којом се књига забрањује било је објашњено да се то чини зато што књига и „лажне вести садржи“, и „лоше прича о извесним лицима“ и

) У наредби којом се књига забрањује било је објашњено да се то чини зато што књига и „лажне вести садржи“, и „лоше прича о извесним лицима“ и „оштро се изражава о руској влади“.

Добрача не опажа ни раскош града ни раскош времена, али опажа ту, у улици која се неразумљиво зове Аннагаѕѕе, раскош књига.

дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига, додирне је чисто, у срж, као радост. Не: у скоку се одвојио од излога и потрчао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И зашто не оста твоја књига мала К'о гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскврнила није Ни безбожна грдња ни бестидна хвала!

Но док ми мутни боли срце косе, К'о студêн травку у врх крша гола Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ к'о вилине косе... Гле!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

више, и треће немачко издање, па би их, како то показује књижарско искуство, доживело и више да стовариште хартије и књига његова издавача у Лајпцигу не уништише Англо-Американци ваздушним нападом 1943, у толикој мери да му не остаде ни

се астрономијом, хронологијом, аритметиком и геометријом; старешина тог одељења био је Рехмозис, управник зданија књига.

„Када сам се, после свих тих сазнања, обазрео у природи, нашао сам и у њој све те хармоније. Књига природе исписана је бројевима - хармонија природе је хармонија бројева.

Историјски материјал за овај приказ био ми је при руци, јер имам доста књига о александриском добу. Прибележих на листић све податке који су ми били потребни или од користи, и седох за посао.

“ „Па шта?“ „Герардове књиге су тражена роба“. „Заиста?“ „Уверите се о томе: купите од мене наколико његових књига, продаћете их у Италији као алву и зарадити лепу парицу“. „А да ли је то баш истина?“ „Да ли је истина?

„А да ли је то баш истина?“ „Да ли је истина? - Нека ми капља одузме језик ако вас лажем!“ „Имате ли таквих књига овде, код себе?

Мардохај оде до ормана, извади из његове фијоке неколико књига и положи их преда ме на сто. Прегледах радознало те књиге.

Морам да га предходно запитам о томе“. „Имам и других астрономских књига на стоваришту“. Он ми показа још неколико књига, а ја их само овлаш, тобож без интереса, погледах.

Морам да га предходно запитам о томе“. „Имам и других астрономских књига на стоваришту“. Он ми показа још неколико књига, а ја их само овлаш, тобож без интереса, погледах. „Е, сада ћу вам показати нешто изванредно!

Мардохај ме погледа испод ока. „Но, шта велите на то?“ „Признајем, лепа књига!“ „Нешто најбоље што постоји! Герардо се на њој означио као преводилац!

“ „Хиљаду флорентинских златних форинти“. „Ви терате шегу са мном!“ Он поче слатко да се смеје. „Драги мој, ова књига већ је продана!

Плаћао сам провизије, набављао хартију, бринуо се за повезивање књига“. „Разумем. Но поред свега тога не морате толико кукати“. „Не могу да преболим. Праведни боже!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра књига. Јесте ли видели, молим вас, како су духови припремани, бодрени.

и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и упалих груди.

— Он је наш савезник и није лепо... — О њему као савезнику могла би се написати књига, коју би требало завршити овим речима: Сваки је његов савезник дужан два пута више мрзети Грка него ли свога

може окрепити, упорно настављао: и подсећао је на најмилије и најслађе успомене из прошлости, читао најлепша места из књига којима су се заједно одушевљавали, причао дивне планове о животу што их чека.

— Дајем, ево ти дајем реч. Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан.

“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига. Молим те, пробери и донеси или пошљи, морам нешто радити.“ „Донећу ти, рекох, донећу ти, братац, како не.

“ „Донећу ти, рекох, донећу ти, братац, како не. Ти ћеш лежати дуже и требаће ти много књига. Донећу их пуно и један часопис у коме ти скрећем пажњу на причу с насловом: Исповест једног послератног сметењака.

Од војничког буквара па до дебелих књига, у којима су расправљани најсложенији и најтежи тактички задаци и излагани примери ратне вештине за време великих

Весело је тада живео Икета и бурне оргије изводио, а томе се у кадру научио, и о томе би се животу у кадру читава књига могла написати.

И тада је настало оно умирање у масама, али ја сам то описао у једној од својих ранијих књига, где сам изнео онај заиста чудан, невероватан и необјашњив начин умирања по гомилицама.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

О, благодат си силну дао човјеку!... XX Прочитао сам, надохват и без реда, као што све и увијек читам, неколико књига о постанку и повијести религија. То ме питање увијек занимало.

А тиме некако и ја долазим на свој рачун. XXВ Моја болничарка лијепих руку донијела ми је неколико књига да прекратим вријеме.

Аутор књиге коју сам прочитао веома је славан писац, свјетскога гласа. Књига му је преведена на све језике свијета. Очекује се да ће га запасти Нобелова награда.

Књига му је преведена на све језике свијета. Очекује се да ће га запасти Нобелова награда. И признајем, књига ме у извјесном смислу заинтересирала.

Тамо, у свом кутићу од бојадисане јеловине и цвјетастог кретона, има малу стелажицу са још много таквих књига. XXВл Једне године у касну јесен бане у наше мјесто мала талијанска позоришна дружина.

голог Лакат браде — педаљ мужа, с припасаним пријапичним фалусом из античких игара гдје се шета кроз странице својих књига, онако као што се за пасјих врућина буржуј који је отпремио фамилију на љетовање шета без гаћица по одајама свога

О, кад би они који пишу књиге знали како на самртничкој постељи мало која књига а да не изгледа потпуно лажна! Требало би уопће да људи чешће виде ствари онаквима какве нам се указују на самртничкој

у чему је ствар, треба наопако проживјети читав један живот, па да би се одатле написала једна, и то најчешће слаба књига! (Питам се, како тек морају изгледати оне друге, написане без тога!..

) Затим хоћу да мојој болничарки поклоним за успомену неку маленкост. У први мах није било проблема: једну од оних књига које она воли — пуни су их излози!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. — Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царевићка се хитро досјети, те ће му рећи: — А зар ти није дошла књига? Ја сам ти одмах писала да се повратиш, да се узмемо. Ја сам те само кушала.

Зачуди се они сељек, те упита попа: — Ма што опанци требају кад се књига пише? — Право ти рећи, ако ја напишем књигу, треба ми је у Дубровник носити, јер је нико други осим мене не зна

ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија — крзнена хаљина увалити — заклати угледати — помоћи (богаташи нису никога

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ја питам себе, док се душа буди, Да л' доживех све то, ил' читах из књига. Од Косова плач је, Богу се вапије, Ал' нигде помоћи, свуда срца тврда: Сиђоше громови, падоше капије, Прогледаше

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Највећи део времена сам лутао планинама натоварен ловачком опремом и завежљајем књига. Овај додир са природом ми је освежио и душу и тело.

експерименте у хелиотропији, јасно доказујући утицајну моћ светлости на ниже облике организама и његова најновија књига Принудна кретања то потврђује.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила.

Саве као свеца који је величао вредност књига и вештину писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање па сам се зарекао да ћу

Ниједном речју нисам споменуо Ригеров савет да се прихватим књига и оставим националистичку пропаганду по страни. Читаву годину нисам послао обавештење о мом успеху у школи у Прагу,

више смета недостатак мог друштвеног васпитања за такву средину него што ми смета велико незнање које се стиче читањем књига. Та се препрека није могла уклонити мешањем са људима источно од Бауериа, а ја сам се упутио баш тамо.

ми да тај мануелни рад развија у младом човеку одређену способност која се никад не може научити само из школских књига.

” То његово обожавање књига нарочито се појачало када сам му говорио о Џемсу Вату и његовим митима са парном машином.

су се продавале књиге или разни уметнички предмети, разгледајући најновије слике и читајући наслове новоштампаних књига или пак посматрајући фотографије и бакрорезе истакнутих људи тог времена.

Ови популарни описи физичких појава су она поезија о којој сам говорио раније. Још једна слична књига доспела је у моје руке из библиотелае Куперове уније. То је била ”Поезија науке” Роберта Ханта објављена 1848. године.

године. И данас имам ову књигу коју сам пре тридесет година добио на поклон од покојног генерала Томаса Јуинга. Књига је почињала овим Милтоновим стиховима: “Како је заносна божанствена филозофија!

Хамилтонов и Џејов колеџ очекивао је нешто друго што ја, по мом осећању, нисам имао нити сам то могао научити из књига.

Ова књига ме је поуздано уверила да је Максвел, по завршетку колеџа у Кембриџу, имао о физици много више знања него оно које сам

О себи су, међутим, имали високо мишљење. Видео сам да знају много ствари, углавном из књига и то највише из оних које су се бавиле радикалним теоријама друштвених наука. Сваки час су помињали Толстојево име.

Ћипико, Иво - Приповетке

„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да читају. Он се зажели баш тих прича.

Тако му допаде руку књига „Павао и Виргинија . Читајући по други пут ову књигу, у његовој машти отвори се други свет, — свет који се одвајаше од

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Стога је у праву Јован Христић кад у предговору изабраним делима Душана Матића у едицији Сто књига српске књижевности каже: у Матићевој поезији, језик нас доводи до сазнања не само својом изјавом, него и – да

и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи

заменичких облика у поређењима: што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им – то су ми“, „што им је – то ми је“.

Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме. Наводимо и њих: „Песму Анђа капиџија (И, 468), коју је први пут објавио 1824. г.

У другом издању прва књига песама, из 1841. године, „Анђа капиџија“ налази се под бројем 468, а одмах иза ње, под бројем 469, долази песма „Краљ

Свако пророчанство је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог доласка.

И то чудна и тамна алегорија. Ниједна библијска књига није тако дуго и тако често тумачена као оно. Зато је у настанку и развоју херменеутичке вештине, посебно теолошке

Добро је познато да се Растко Петровић, већ после првих публикација у периодици (1920), као и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту

Занимљивијом нам се, међутим, чини сама чињеница да је у исто време кад и Петровићеве песме настала књига Ота Ранка, у којој он – већ у почетној тези – истиче да полази од „на изглед чисто телесне трауме рођења“ како би, на

Чини нам се, најпре, да није тешко сложити се да је од једанаест Драинчевих песничких књига најважнија Бандит или песник, из 1928. године. Књига је насловљена по уводној и, добрим делом, програмској песми.

године. Књига је насловљена по уводној и, добрим делом, програмској песми. А од четири њена дела други се завршава стиховима: Пусти

Одговор нам не даје ни песма, ни цела књига песама, него тек један затурени а сада поновно објављен чланак, написан 1930.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Милош Црњански је имао план да после прве напише још пет књига о сеобама српског народа. Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962.

године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба. Као што се из једног разговора види, а такође и из преписке коју је имао с издавачем, Црњански није желео да

С насловом који је крајње несрећно изабран, Друга књига Сеоба ипак је потпуно засебан роман, који се на свим чисто књижевним равнима разликује од Сеоба онолико (и онако)

Касније се од тога одустало. Једно због обима, и друго због намере да после ове прве уследи још једна, слична књига. У Београду, 1988. Н. П.

има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига приповедака,10 него што нас управо њоме Станковић помоћу неколико карактеристичних поступака уводи у свој особит

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Тад’ се не могло дизати школа: Једина школа — осећај бола. Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала.

»Стармали« 1884. ХРИСТОС НА МОРУ (Уз слику) Возили се (тако књига пише) Апостоли с учитељем Христом, Возили се по морској пучини; Море мирно и глатко му лице, Над њим лете тице

По гробу ће нићи трава, А по трави цвеће сија Што мирише као душа, Као душа најчистија; А у руци српској књига Красних мисли и песама, И сви кличу: „Није умро, — Ево Љубе међу нама!

Тако си проста кô баба стара, И опет тако пуна цифара. Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања.

Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања. Другим је књигам’ постање спорно; Ти си без сумње дело изворно, Јер ти

Још нешто лепо из тебе сјаји: Друга се књига губи, затаји, Ти си нам увек верно имање Нит’ те ко иште на прочитање. Ој, књиго, књиго, слава ти, слава!

На тебе пада замерка стална Да ниси књига сентиментална. Ал’ нађ’ ми друге која нам груди На шири, дубљи уздисај буди. Нека их, нек’ ти налазе мана!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Георгиевском, свом предрагом пријатељу посвећено Кад би моја књига била Љупка, кано лице твоје, И сву скромност у се влила, Која краси нрави твоје, Кад би моја књига била Чиста, кано

би моја књига била Љупка, кано лице твоје, И сву скромност у се влила, Која краси нрави твоје, Кад би моја књига била Чиста, кано срце твоје, Кад би сладост прибавила, Коју носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу

ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме

Петровић, Растко - АФРИКА

га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига. Био је на бродовима трговачким, ратним, јахтама (тамо су га ухранили књигама), и путничким.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига. За црнца само та излишност да тачно одређује бројну количину за себе или друге настаје већ после броја четири.

срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига и јастука. Мури, мали Фонтенов бој, доноси ми Бубуа који се одмах по стизању у Бобо био загубио.

Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући. Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Читао сам доста расправа против рата, али ниједна књига, никакви докази и разлози никад нису могли изазвати у мени онако гнушање против ратова као што учини јуче и јутрос ова

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

— Аој песмо, туго моја! Ој, пепеле, добро моје! XИX Ево њена марамица, Ево књига драга, Ево њена подножница, Гле ноге јој трага!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА Садржај КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА 2 СИВА СТЕНА 28 ЦРНА РЕКА 37 „МАЛАРИЈА НАС САКУПИЛА, МАЛАРИЈА

КРВИ 214 ЕПИЛОГ 223 ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА — Док су се на Кајмакчалану водиле ове крваве борбе, ми, четници, налазили смо се око

Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе. 1937.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

уоквири у целину једне слике, колико је то са нашим мршавим данашњим знањем о њему уопште могуће; не допушта дакле ова књига да поплава нашег немара сасвим отплави ову најпоузданије нашу баштину.

Ова књига дакле, и без њега и мимо њега, сва је због њега, ради њега, а у његову част жива и њиме а не само оним што у себи носи:

Бранко је први савладао вешто што је свима њима остало до краја недокучиво. Но све то ова књига даје само овлаш и узгред; јер она је ипак оно што јој име казује: антологија старије српске поезије.

Једном речју: поезија и музика су ишли тешње здружени док се књига мање читала. Наш XВИИИ век, посебице грађанско песништво у њему, а преко њега и добар део читане наше предбранковске

000 стихова, док то ни близу није све што је он објавио? Књига је његова чворнаста прем и наказна, — како је карактерише сам песник, али је одиста непроучена, а незаслужено таква.

Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему најружнију страну, Да је чисто као сунце, нашла би

род написат кани Не само њему духосродно, Нег’ општем вкусу тако сходно Да читат буде сваком мило — Знам да би књига мање било. Да — (остаде ми што у перу!

Пет-шест сјајних соба, Ложу и батар, И што гардероба Захтева к’о чар; Од књига је кохбух Најзнатнији лист, Кад постане трбух Обер-моралист.

Мушицки је чак у својој нештампаној библиографији записао да је књига штампана год. 1764, што свакако није тачно. Др Георгије Михаиловић је писао (в.

његову студију Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије, Прилози за књижевност XXВИ, 1960, посебно стр. 222), који сматра да је Плач Сербији штампан у

Пантић (Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије, Прилози за књижевност XXВИ, 1960, 232). Поред Тренодије, али у нераздвојној вези с њом, Орфелин

И. А. Брлић, бивши грађанин и одвјетник у Броду. Ђаково 1888, књига ИВ, 13—4, И. Брлић је, између осталих песама нађених у рукописним песмарицама свога оца са поч.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?

Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише! Та не извукосмо ли лане и оно што се којеђе по црквама находило, те савијасмо вишеке, — а

Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише! Та не извукосмо ли лане и оно што се којеђе по црквама находило, те савијасмо вишеке, — а бо’зна да

помоћ запросим, Да неверницима стазу разорим, По којој ће нам тужне синове У поганичко јато мамити — А спасење је књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их шаљемо браћи несрећној, Нека

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван! Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог бањалучког

— коњаник, војник, жандар на коњу таламбас — старински мали бубањ тевтер (тефтер) — бележница, записник; рачунска књига тел — овде: вест, глас тенџераст — који је сличан тенџери — дубоком бакарном суду без дршки, котлу теркија —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? (ИИ књига Самуилова, XИ, 2, З) Страст је закликтала на лешини Вере, Страст што чини усне модре и зелене, Страст што седи косе

И нема здрава места на мени. (Псалам 38) Поцрнела је кожа моја и кости моје посахнуше од жеге. (Књига о Јову, XXX, 30) Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних за богослужење и за верско образовање свештенства.

Аустријске власти намерно нису допуштале штампање српских књига, што се показало као тешка грешка. У улози заштитнице православља појавила се Русија.

више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослужбених књига. У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај.

у овај општи словенски фонд, а исто тако и поучна и забавна лектира медитеранско-азијског света, као што су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку

Следи књига "женских песма" из Херцеговине (1866), које је сакупио Караџићев сарадник и помагач Вук Врчевић, а Вук Караџић их је

Гримовом заслугом, али и иницијативом образованог и мудрог Словенца Јернеја Копитара, цензора словенских књига, Вуковог саветодавца и заштитника, српској народној књижевности омогућен је улазак у велики свет.

Неприпремљени за живот у новој средини, без школа и учитеља, без књига и штампарија, Срби се окрећу "једноверној" Русији иштући од ње помоћ.

Прве регуларне школе оснивају руски учитељи, у њима се учи из руских књига на рускословенском, који постаје језик литургије и читаве културе.

То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском. Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од

Прва су значајна и као књига о Његошу, с којим је Ненадовић путовао по Италији. Бранко је остао усамљена појава у свом времену.

Ђулићи увеоци су, насупрот томе, књига бола и туге, инспирисана смрћу најближих. Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо

Позна књига Лирика (1943) представља сам врх српске мисаоне лирике у везаном стиху. За разлику од Дучића, други подједнако значајан

Ћипико, Иво - Пауци

Газда сједи за писаћим стлом, у ограђеној писарници големога дућана. Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом, мањом, у којој су дужници

романа што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари, и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице”, редом поређаних.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

3. Да, стигло време сасвим нових брига, И наш се укус изменио много; Сад нема страшно укорених књига, Којим би вола „поразити“ могô.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Манимо се, дакле, школских књига и учитељовања! За такав посао више воље немам, а Ви, драга пријатељице, нисте, са Вашим бујним темпераментом, више за

То је почетак једног дела, које сам спремао на позив наше Књижевне задруге, за колекцију њених поучних књига. Узимајући ово недовршено дело у руке, живо се сећам уживања с којим сам га започео, а још већег, када сам га бацио у

“ - „Ништа, драга пријатељице! Са таквим се ситницама та узвишена књига не бави.“ В ДАНАШЊА АТИНА. СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА Атина Лепе поштанске марке са Акрополом и

Ератостен нам ту показује оригинални, педантно уредни манускрипт Еуклидових Елемената, тринаест књига о планиметрији, аритметици и стереометрији.

је забележио и све важније породичне догађаје: рођења, смрти и женидбе; о његовим властитим ступањима у брак говори та књига четири пута - није чудо да му је за тај посао било потребно нарочито књиговодство.

“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.

“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је.

Колико појединих страница недостају између ових очуваних, то није могло бити утврђено. Књига историје живота, како је овде пред собом видимо, није ни пагинирана, јер иза сваке њене стране зјапе непознате

Међу делима нагомиланим у овој мојој соби налази се и стара, дебела, у јаку поцрнелу кожу повезана књига; „Вјечниј, то јест от начала до конца мира трајушчиј, календар, написан Захаријем Орфелином, цес., краљ.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Био је адвокат у Пешти, уредник Летописа Матице српске, цензор српских и румунских књига, књижевни критичар, антологичар, састављач уџбеника, активно је учествовао у политичком животу Угарске, посебно од

Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др. и написао преко 20 књига, међу којима и Песме (1863), Приповетке И, ИИ и ИИИ (1877/1879), Задужбина (1893).

Ово је прва књига издата у Београду за децу Димитрије Поповић: Златотворно село од Хенрика Чокеа 1845. Рођен Стеван В.

Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В. Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В.

Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В. Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В.

Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В. Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В. Поповић: Бадњак (књига за децу) Јован Миодраговић: Загоркиња или живот наш у шуми и без шума (поучна проза) 1881.

Рођен Андра Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног живота, за поуку српским родитељима) 1890.

Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891. Јован Максимовић: Златиборска вила (приче) 1892. Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић: роман Две лажне

Радоје Домановић: Три приче за омладину Стеван Сремац: Из књига староставних (Велики жупан Часлав) Јован Миодраговић: Босиљка (приче) 1904.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Секулић Кроника паланачког гробља КОСТА ЗЕМЉОТРЕС 5 ГОСПА НОЛА 17 АМБИЦИЈЕ, ДИМ 73 ВЛАОВИЋИ 128 КЊИГА ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ 181 Кроника паланачког гробља Рад

А деда Исак, иди код њега да видиш колико је књига тамо, и слика, и разговарај мало с њим, па ћеш чути да није истина, како ти кажеш: да је Аустрија у Бечу.

Прочитао је све што му је професор давао, и много од онога што је на корицама читаних књига налазио објављено као чувена дела.

— Кад ти све то читаш и учиш, Бранко, ако Бога знаш! — То је врло просто. Књига увек у џепу, и чим останем сам, читам. А историју ја читам као роман...

Са својим старим професорима ради грчки језик. Господин Јоксим зна, и разглашује да је Павле набавио ваздан стручних књига, и да много чита, и да озбиљно улази у област финансиских проблема.

Владимир Рибарић, онај демон, који је додуше био добар ђак, али школу учио без књига и био слаб баш на перу — написао драму, и, каже Тркунић, добру драму. Да ли си ти то кад од Рибарића очекивао?

За писца, ја мислим да је корисније витлати по друштву и авантурама, него седети у соби крај књига. — То зависи од темперамента... Свакако, витлање није за литературу услов неопходан.

Више него Кредитни завод, радовао се Бранко читавом сандучићу стручних књига за свој рад. А Павле се опет радовао огромном напретку Бранкову у француском језику.

— Бранко се застидео што је о Павлу погрешно мислио. У паланци се књига много читала. Господин Јоксим се смеши: — Савле-Павле, увуче ти он Јову граничара у књижевност.

Одлична књижица. — Нашла је књига пут и у Лику. Фрау Роза је показивала Бранку личке новине: Лика топло приказује дело, и назива Павла својим сином.

— Што су тамо негде на окрајку гробља и Лексине кости, не маре за то Влаовићи; никада нису много ценили женску чељад. КЊИГА ДРУГА ДЕЦА Тако се ствари збивају; увек и вавек Цветови шљива на мртве падају... В. Х. Одн (W. Н.

Седи на дивану извучену усред велике собе, оне над радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не дижући се.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

кажем, док не ослепим, списатељ остајем, то је извесно, и читатељи нек се ни најмање не ужасну што претим да ћу и више књига издати.

Оћу ли, моралистама подражавајући, од дебљи књига тање правити, и о ствари која је сто пути представљена, опет суво, ал’ с помпом спомињати?

— »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали, па се не стидите казати да штогод не знате. То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.

Ја ћу се онда као соко дичити, јер ћу награду добити: »Ах, ала је ова књига лепа!« или: »Тај човек добро ради!« — Шта осећам, или снивам, напио сам се вина, почео сам летити?

му да је ту најбоље за човека увеселеније, и — Роман, ионако склоњен на то, тако се заљуби у читање романтически књига да се ни у време ручка од њи раставити није могао.

« — Ово питање вопроситељу ни најмање чест не чини, оно показује његово невјежество и непознавање романтически књига. Јер кад су ироји и страдалници у романима јели? Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете.

« Исповедам да ме је ова предика збунила. Истина, ја знам да књига није чизма да се мора по калупу правити, знам и то да ништа није лакше правити него романе како моја комшиница зактева.

први рукописни табак прешао, које је моја граница, и да више писати не смем, јер ви нећете да се пренумерирате кад је књига скупа. Ако сте, дакле, ради и даље читати, то преправите другу форинту за сљедујушчу част.

— »Куда?« — Златна реч; она једна има више филозофије нежел’ читаве свеске гдикоји књига. — Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда?

је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла имали, нити су могли имати, и баш кад је књига из печатње изишла. нађе се у новооткопаној вароши Помпеји млоштво стаклени окна и другог посуђа.

неке памјатодостојности које је он мимогред приметио, и за које би гриота било, пређе нежел’ што би горепоменута књига била, свету ји не соопштити. »Молим, г. сочинитељ!

О, гди ми је памет била! О, како је несносна!« и проче. — А шта је човек без љубови? Човек без љубови јест дивна књига на непознатом језику. Човек без љубови јест лепа кућа гди нико не пребива.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

На погачи, која је пред мене била стављена, била је једна књига, новац, перо и кључ, као атрибути: науке, богатства, књижевности и домаћинства.

Тако, на пример, из тих се књига могу сазнати цене фијакерске вожње, цене хотела, па чак и то где се налазе граничне царинарнице, како би путник могао

Па онда, те се младе поете инспиришу такође и са корица старих књига, јер, традиционални је обичај у нашим школама, чим свршиш један разред, ти продајеш књиге онима који у тај разред

А на корицама тих књига, па често и на унутарњим листовима, где има само мало више места, леже драгоцени трагови неколиких генерација.

Има, крај појединих лекција, из којих је неколико претходника, ималаца дотичних књига, пало на испиту, и врло корисних опомена, сличних оним таблицама на улици која је раскопана због канализације, на

Лупао сам главу. неколико дана како ли бих дошао до љубавних речи и најзад ми паде на памет једна књига коју моја тетка чита свако вече и при читању уздише и плаче, а кад сврши читање, ставља књигу под јастук.

У тој књизи мора да има љубавних речи, јер само при читању таквих књига маторе девојке плачу. Украо сам дакле једно поподне ту драгоцену књигу, завукао се у шупу и почео је прождрљиво

Књижар: Брак је књига која се радо чита у првом издању, ређе у другом, а кад застари и постане класична, онда губи сваку вредност.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА Садржај НОВО КОСОВО ПОЉЕ 2 ЗАРОБЉЕНИ 7 „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ 18 ЈАНКОВА КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ

ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”И ослободићеш, пустићеш преко књига, наше звуке; Ко је измеђ ветрова досад разазно наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке, Једини

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Растварала су се пред њим чуда земље као велика, с љубављу написана књига. Нарочито је добро схватио тајне трава и тајне лепе речи, уверен да нема зла које се не може отклонити једним или

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!

“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–се

“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор

“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са

Пита њега тридесет чобана: „О Милошу, наша поглавице, и досад су књиге долазиле, ал' се нису са сузам' училе! Откуд књига, ако бога знадеш!

“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не остане; ви чувајте

Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издат

Тако ћеш ти погубит Момчила“. Када краљу така књига дође, те он виђе, што му књига каже, то је њему врло мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на

Тако ћеш ти погубит Момчила“. Када краљу така књига дође, те он виђе, што му књига каже, то је њему врло мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на Херцеговину, изведе је на Језера

Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат

Мало л' ти је, — остало ти пусто! — већ с' о туђе отимате царство? Видите ли, бог вас не видио! Књига каже: на Урошу царство!

Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

За вас је шума и козе, а не књига. Застрашени свакодневним батинама, дјечаци наставише да се одмећу од школе. Дугоноги Стриц марљиво је купио бјегунце,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЈУПИТЕР Тако су погански филозофи у својих књига-чаралица пронаходили, те људма су то доказивали, да је Јупитер, понајвиши бог њихов, с неба на земљу сишао, те је узео

А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што

А нас је то прошло и отишло, не можемо се о књига бавити ни их имамо кад чатити.« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји?

Не да не радимо о добаљању свакојаких књига еда би не допали без њих смртних рана. Не злато ни сребро да код себе тутољимо и кријемо, бисер и камење, него многе

куће боравећи, од поповине достајући своју храну и одело, а изаради своје нехајштине нит имамо каквих ваљалих за учење књига нити пак што нешто готових их имамо, разгледамо их чатући!

се на богомољство, гледати је голу, опуцану, распалу, порушену, празну, неоденуту, ка једну кошару, ни у њој ваљаних књига ни икона честитих; одрпане, злочесте одеждине кано просјачке ритетине, — а у даљње давати и правити, које но могу се и

Нит му ваља боља капа ни лепша хаљина. Закон стојећи гори, ал' слабо га тко види. И шта ли може сама књига што од себе и исказивати, без човечијих уста? Живот нам о длаки виси. Коме је чемер у грлу, и мед му се горак свиди.

А за ме не пише ли се овако у Исаијину пророчаству: »Јер но у поруку дати ће се запечатљена књига таквом човеку који зна писмо, а то ће рећи: — Није за ме, ја је не могу чатити ни прогледати је више.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар или, још боље, као нека „Златна домаћа књига“; јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се

лупајући на сваку реч шаком о сто да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице... Ама, веле, нова књига, неисечена, — јок, јок! Је ли она доспела у антикварНицу, — она је стара!

Ама, веле, нова књига, неисечена, — јок, јок! Је ли она доспела у антикварНицу, — она је стара! Она је сад, иста Зона, никако друкше, него