Употреба речи књиге у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења...

— Ти као да из књиге читаш, моја мила Јелчице? — Ах, и читала сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено девојче. — Отац ме је научио читати,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Даје за пример Мојсеја, који овако говори молећи се богу за Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који вели да би хотео од самога Христа отлучен бити кад би чрез то могло бити да се

Сад на различни учени језици могу се имати, не на стотине него на хиљаде, преизрјадне књиге, зато онде гди се може избирати, паметан избира што је боље.

атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени.

„Мајде! (отвешта онај) имаће гди год дође шта повједати. Он мисли гди ми не читамо којекакве књиге, да ми ништа не знамо.

дервиши, паметни ка' и он, одговоре: „јок, како би стајало? А шта у алкорану нејма?” Онда он намах заповеди: све те књиге на ватру! И тако је и било. Ево, браћо, жалосно и плачевно состојаније глупости, слепоте и варварства!

триста година за највећега црковнога учитеља (како и јест такови), а после триста година проклеше га као јеретика, и књиге његове, које могоше, сажегоше. А зашто? Ето зато што он није мислио као су они мислили.

” На ови разумни начин поступајући, или странствујући или књиге читајући, не само имаћемо о многим прекрасним вештма и мислити и разговарати се (а не као рода само о жабами, и

све попеченије своје полагати да се јуности, колико за гражданску толико и за церковну службу опредељеној, полезне књиге, лепа наука и добродјетељно воспитаније даје; зашто кад се испочетка ствари на добро упуте, све на боље иду и

мојему из детињства као за руку водио, и сподобио ме полезним језиком научити се и прекрасне божествених умова књиге читати; и желећи да се ове, мени паче всјакаго злата и бисера честњејше и дражајше благодати достојан колико могу

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА

И ту су моруну запленили и однели! Књиге запалили, моруну однели! Боље би ти било да о томе ћутиш! Нико ме више неће ућуткати!

КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА Ко је ову планину, пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

знамо да твој син иде оздо с војском од Видина, а Алекса озго од Ваљева, и други кнезови с други̓ страна, но сад шаљи књиге и твоје Турке, нека се војске одма враћају, или ћемо те сад одма убити”.

(У Турској адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија.

веће његов посланик; истина, да сам на краљев облик налик, зато ме краљ шаље тако великим краљевима и краљицама, то им књиге односим”. — „Јок, јок, ти си тај и тај краљ.” — Он се одриче.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!... Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур

пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што

« па опет у кујну: »Пази да свуд порумени кожица!« Ђаче одговори и то... Испит се сврши, раздаше се књиге. Зове поп ревизора на ручак. Ревизор погледа у пиле већ печено, па рече да је обећао учитељу да ту руча.

Осем тога Вуја је знао и један занат: укоричавао је књиге црквене. И сад ће се наћи у петњичкој цркви који требник што га је укоричио Вуја. Радио је поваздан као мрав.

Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово

Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком напицано, а листови нису од хартије него од коже.

Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.

— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!... Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”. И тако је!...

Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!... Он, човек, и свете књиге чита... — А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... — Ништа, вала!...

— Јово, изиди један часак! — рече попа. Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу. Поиска мало вина и донеше му. — Можеш ли се придићи?

— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. Попа остави своје књиге у зобницу. — Јова може ући? — упита Алекса. Место одговора, попа позва Јову у собу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.

Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла.

Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. — Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас. Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.

Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао.

Вечно сам био с њом. Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју собу. Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и

Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје

Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута. Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу у коме сам их донео кад сам дошао овамо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге. Бадава, наша Богословија може се пофалити што тако васпитана младеж излази из ње.

ништа него се само поглéдају крадом испод очију, само се поглéдају, али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици. Још мало па порта остаде скоро празна.

— Молим вас, извол’те сести. Молим извол’те ту на канабе. Меланија голубице — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек да се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт. Узми ону са канабета, да седне господин Пера.

— Све вам је та, драги господине, прочитала — вели гђа Перса — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге! Узме само књигу после фруштука па каже: »’Ајде, мамâ, ви будите данаске у кујни!« па је текем нестане.

« Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше! Па мало коју ноћ да не говори тако из књиге; а ја седим у кревету, па све плачем у помрчини, и кунем те проклете списатеље и њихове књиге. Гром их спалио!

ноћ да не говори тако из књиге; а ја седим у кревету, па све плачем у помрчини, и кунем те проклете списатеље и њихове књиге. Гром их спалио!

Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали, и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима

— Еле, господин Пера се заљубио до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.

И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала, — све је то показивало да је Јули тежак живот, да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.

Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна! А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им

или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицале крај књиге, о испиту, О тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти, па је за

Та већ само је зато заслужио да буде обријан што увлачи унијатске књиге у православне цркве!! А часловац је његова сопственост, он га је купио и донео. Да га питам, ко руши православје?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! — А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала! — Како то?

— Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила. — Па зашто српске књиге не читате?

Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима. — Шта су ти абентајери?

Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати! — Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.

— Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати! — Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.

како да тужи Рогозића, Пера берберин тужи Марка, а суд буде праведан и донесе осуду да се Марко Рогозић испише из књиге јуратства. Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Још једном, последњи пут, баци поглед по соби, на своје грађанске рите, на књиге, на фотогоафије, на плакате и на табаке.

која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све могуће књиге на свету које би јој дошле до руку.

Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара врата, тражи нешто. А оне ствари око њега, књиге, револвери, сандуци, ћебад, блузе, карте, бусола, поигравају, тресу се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су

Африка

Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.

Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет. То је план Франсиса Бефа, који би да прекрати своје време.

Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир. праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја

Сви ме морнари радосно поздрављају као старога познаника. Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Пекаровичу медицине доктору свом љубезном пријатељу посвећено Радо т’ друже дижем памјатнике Посвећујућ’ теби моје књиге. Само немој да се ред измени, Да памјатник ти подижеш мени.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Али стражара, већ давно, није било тамо на висини. Путници су се записивали у књиге, доле, у караули и ђумрукани, а око карауле, на ледини, пасли су, мирно, сапети коњи.

А кад Исакович не би сишао на реку, читао би књиге на свом прагу, што је било, исто тако, чудно. Књиге му је био дао Вишњевски.

А кад Исакович не би сишао на реку, читао би књиге на свом прагу, што је било, исто тако, чудно. Књиге му је био дао Вишњевски. Вишњевски их је био добио из Беча и наредио Павлу да их прочита.

Те књиге му, каже, шаљу Аустријанци, а намењене су за ратну Колегију у Петерсбургу. Али он, Вишњевски, мора да нешто каже, уз то

Те књиге су биле на немецком, а једна на францеском, и он их је полугласно срицао, и кад их није разумео. Исакович је, и немецки

То је била историја францеског ђенерала, чије је име Исакович само срицао: В-и-ц-о-м-т-е Т-у-р-е-н-е. Немецке књиге ипак је добро схватао.

Вишевски се Павлу, на крају, захвалио. Са очима Павловим, и ушима својим, каже, све је то и сам запамтио. Тек књиге има да се повежу, у сандуку, и пошаљу оберкоманданту Кијева, његовом високоблагородију ђенералу Ивану Ивановичу

Он, Вишњевски, додаће уз то и једно буренце. Павле, каже, мисли да се битке књигама добијају, а да књиге и ђенерале рађају. Вара се. Главно је, за војсковођу, да има добру нарав.

Има лепу жену и ћер за удају. Код њега се живи весело. Павле треба, згодном приликом, да исприча да је те књиге, Вишњевски, нарочито за ђенерала, набавио! И Колегију!

Иако је, и фамилија Исакович, у Темишвару, имала, у свом пртљагу, и неке срамотне, немецке, књиге, са цртежима францеским, над којима су жене цикале и врискале, а које су кирасири, из Вијене, набављали, нарочито,

Није књигу Вишњевскову бацио. Фамилија Исакович, а нарочито Павле, иако су и онакве, немецке, књиге срицали, волели су све што је свето, надземаљско, чудновато. А чуда највише.

чули су, и знали, и ти официри, па и Исаковичи, али су, углавном, то били припрости, неуки и неписмени људи, који су књиге срицали. Није тај век у ком су живели било оно, што су тражили.

Теодосије - ЖИТИЈА

На исти начин учинише добра дела и у Иверском и у осталим манастирима, записујући себе у књиге живота. А стигавши у Лавру у подножје Свете Горе Атона, и узишавши на њу срцем, вером и љубављу, и старац сагледавши

са сином, када се престопи представе и Бог на суду седне, река ће огњена тећи са шумом тражећи да узме грешнике, и књиге дела наших отвориће се, где смо сви прстом Божјим записани, јер у књигама твојима, рече, све ће се написати.

После овога свети сабра све достојно што је потребно великој цркви, и узе са собом књиге законске, и светло испраћен од митрополита, ипарха и првака градских, оде у земљу народа свога.

Давши им књиге законске, да по предању светих апостола и светих отаца уче народ како да се подижу у вери у Господа нашега Исуса

А даде и у Патријаршију бугарску часне свештене одежде и књиге златоковане и свећњаке украшене драгим камењем и бисером и остале црквене сасуде што и до сада стоји сачувано на част

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Већина српских штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“.

штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“.

Док су још и у самом Београду у почетку XИX века Аромуни и Грци били главни трговци — трговачке књиге су чак и код српских трговаца кадшто вођене на грчком језику — сада су ове аромунске и грчке породице потпуно

год. намеснику у Београду и молили га да им пошаље српске учитеље и школске књиге. Он их је одбио. Баш у ово доба су дошли бугарски учитељи који су, оснивајући бугарске школе, радили на стварању

Многи су међу њима познавали стару словенско-српску књижевност, а како су и преписивали старе књиге, с правом су уживали опште поштовање. Око 1700.

у Русију и тамо ушли у кругове војничког племства, високог чиновништва и свештенства, слали су им учитеље, црквене књиге и утвари. По Јовану Скерлићу* утицај руске цркве и књижевности се нарочито осећао од 1740. године до краја XВИИИ века.

(Wенден, Wінден). данашње њихово географско распрострањење показали смо углавном у шеснаестој глави ове књиге. У почетку средњег века Словенци су имали врло велику област.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам. - Зар отац нема новаца да ти купи књиге и ташну и све што иде уз то, Слободане Галац? - Који мој отац, наставниче?

- Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане? - пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена.

То би био исувише скуп спорт, говорио је. - Зашто си рекао да немаш књиге? - приближио ми се, а глас му је постао шећерасто мек. - Да нема ко да ти их купи?

- иако је сада говорио о Татјани и Оњегину, а друштво је као буљило у књиге очекујући крај часа. - Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт показа све прсте једне руке, а на

Помислих на Јапанце који пишу читаве књиге о трешњиним и кајсијиним цветовима и би ми помало мука од тога. Ја о нечему као што је кајсија не бих могао да напишем

То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису оно о чему ја могу да пишем.

Претворену у високу црвенокосу музичарку, унео сам је у десету главу књиге. Њена улога била је да ствара романтично расположење, нешто као тужни и благи лајтмотив, у ствари.

- Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта! - рекао сам и то је било тачно.

Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима. „Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?

Ја никада и ни у чему нисам сталан, али на неки начин, ипак, свиђало мн се да учим нешто што мрзим из књиге коју је мој претходник мрзео пре мене.

Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге... Знаш, ја волим... опет пригушен смех, јарећи, голицав и необуздан; беле најежене дојке у тами између споменика.

- Не може. Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп. Воли да тумара и воли књиге: Моћи ће да ти прави друштво на тавану док будеш писао оно, како га зовеш, роман, ах, да.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана. Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели. Чује то отац, и мило му је.

Сад опет белај са немачким стиховима. — Ах, шта би се толико мучио. Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Надгледао је сваки упис у књиге, и косе, ноге, ножеве. Отпасавши сабљу, окренут својим официрима, понављао је чешће, све боље и боље воље: „Какви

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Али, за разлику од поучителних причица и тобож литералних песмица које испуњавају савремене књиге за децу, којима се детету намећу догматска морална правила и издају строге наредбе (под претњом казне), у бајкама,

у уводном делу књиге изложио сам циљ истраживања (разоткривање и артикулисање имплицитне народне филозофије и психологије детета у српској

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За човека на кога се заборавом и они баце које из чељусти немани спасе. За војника који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ 176 ДАМА СКИТНИЦА 181 КЊИГА Како се човек уопште одлучује на писање књиге?

Понекад нам је жао што смо већ прочитали све лепе књиге које волимо. Зашто Чехов није написао још стотинак својих дивних прича?

ПИСМО Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима се губе осмеси и време, пронађох и ваше љубичасто писмо.

за паковање, али шта ми остаје да стрпам у торбу кад су ми се фармерке излизале, мајице испрале и поцепале, кад су књиге за лето прочитане, сандале покидане, а стари жилети тупи?

Док чека, Бел Ами преврће књиге расуте по белим плахтама. Албер Ками Лето. Никада у животу неће дознати да је био тако близу решењу свих својих

Девојка због тога пружа своју дугу, голу руку, која изгледа као прва рука на свету, и заклапа корице књиге која извирује испод кревета. Тако Ками жмури у тами затворених страница.

Бел Ами је данима издалека пратио њен ход улицама, познавао је начин на који носи књиге или забацује косу нервозним покретом главе, а неколико пута њене очи у пролазу задржаће се дуже него што је природно

тамо на главној улици твог малог места са једном главном улицом — соба на првом спрату, добро познати распоред: књиге, лампа, зидни сат и избледели кауч на коме ти се први пут догодило оно, а онда си чула његов отегнути глас: — Халооо?

Истина, кошуље су се већ сигурно убуђале, а књиге — биле су углавном позајмљене; коме је до књига? Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија, које више никада

у мушкарца; открили би њену мимикрију већ неколико тренутака пошто би стигла у какав учмали градић да продаје књиге.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Јест. — А човјек је од књиге? — Како не. Он има товар књига. Прима и новине. Свјетски је човјек. Бивао је у Бечу, у Петрограду, у Србији.

Јанко отвори стакла на књижници. У горњим редовима бјеху дебеле, једнолике, укоричене књиге са натписима на хрбатима, талијанска, историска, богословска и философска дјела, путописи, њеколико свезака велике

Оставивши рукописе, стаде прегледати српске књиге. Међу мање знатнијем, нађе: Везилићево Кратко је написаније о спокојној жизни, Рељковићевог Сатира, Стојадиновићеве

Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те

Лака вам ноћ! Бјеху му начинили згодну колибицу и у њој прострли постељу и ставили свијетњак и дашчицу за књиге, те је и по ружну времену био добро заклоњен и могао се забављати. Кнез одмахну главом: — Хвала богу, што ли му је?

Ако погинем, сахраните ме крај Крцуна. Написао сам двије књиге: једну владици, а другу Саву Маркову; овдје су за појасом. — Не дао бог!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Људи у браку не воде обично књиге и протоколе, а трговац, који не држи точне књиге сврх примања и издавања, најлакше банкротира.

Људи у браку не воде обично књиге и протоколе, а трговац, који не држи точне књиге сврх примања и издавања, најлакше банкротира. Но и да се уведе мода водити брачне протоколе, како би изгледало?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ту улазе и досадне поучне књиге и производи најчистије песничке маште, неуки и недаровити записи и високи домети игре духа, трговачки издавачки

отворио је прву издавачку књижарницу намењену искључиво најмлађима, покренувши библиотеку Литтле Рреттy Роцкет Боокс. Књиге су биле јевтине, и одлично су се продавале.

Улога васпитача је у томе да га подстакне на размишљање и самостално закључивање. Из Емиловог васпитања искључене су књиге; једини учитељ је Природа. Прва вештина је земљорадња, затим долазе занати.

Русо је из васпитавања деце изоставио књиге као оруђа наметања ставова; ауторитарни пореци за ту функцију књига једино и знају, или највише до ње држе.

препричавање и прилагођавање дела народне књижевности, рутински писани романчићи и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.

дакле, они који те склоности утврђују и прописују, који суде и мисле о дечјим могућностима примања; одрасли пишу дечје књиге, штампају их, увршћују у обавезна школска ткива, тумаче их сходно својим опредељењима, знању и усмерењу; сви спорови

Јер, ако се ваљане дечје књиге не пишу искључиво због деце, она их, што милом, што силом, ипак читају. Њихова стална и стварна присутност не може се

Са великим и племенитим побудама према деци пишу се лоше књиге, док, с друге стране, ћудљиви испади и случајни излети дају запажене резултате.

Спонтано, по унутрашњој нужности, деци се приближавају неки писци, или неке давно написане књиге; што човечанство бива старије, тај круг се шири.

Чињеница је да постоје добро написане књиге које и деца могу читати. Позабавимо ли се тим књигама, можемо уочити црте по којима се издвајају од дела сразмерно

подужем памфлету против бајки за децу, и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.

” Свакако је добро што деца нису упућена искључиво на дечје књиге; али без њих, то јест без неких од њих, сигурно би била сиромашнија. Као и одрасли, уосталом.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности.

МИЛЧИКА: Али је баш фад. НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге. МИЛЧИКА: Мене је страшно једило кад је навалила била да промените име. НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Овде је писано слободније, и за публику већ упућену у књижевност. Између школског и овог издања ове књиге исти је однос као између издања у Ларусовој збирци, лівре де л̒Елèве и ливре ду Оаîтре.

М. Коларца, који је омогућио ово и овакво издање књиге. Исто тако сам захвалан г. др Војиславу М. Јовановићу, сталном доценту Универзитета, који ми је помагао при скупљању и

црквени и обредни карактер, и с нешто световнијом садржином и у већем броју стала се обраћати већем броју читалаца. Књиге се почињу читати и ван манастирских зидина, и у српском друштву онога доба јављају се књигољупци, често помињани у

Црквени луди су све мање писали, у штампаријама су се почеле штампати црквене књиге, али права књижевност није се могла створити.

борбе против насилничког покатоличавања, језуитска пропаганда је са планом пуштала у српски народ ћирилицом писане књиге за католичку пропаганду, и Срби су са крајњим неповерењем гледали на сваку књигу латиницом штампану.

И у таквом стању ствари појамно је што су латиницом штампане књиге далматинских књижевности, иако писане добрим народним језиком, изгледале потпуно туђе православним Србима.

биле су тако велике, страх од свега што је »шокачко« тако силан да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, иако ћирилицом писане.

Србима су морале изгледати туђе оне књиге где су се тумачила учења католичке вере, писане икавштином и штампане латиницом.

Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни језик писати у књиге...

Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије. Митрополити су из Русије стали набављати и црквене и школске књиге и доводили учитеље који су стварали стручне школе и припремали учитељско особље.

Доцније, од краја XВИ века па до половине XВИИИ века, српске православне црквене књиге штампане су у словенским штампаријама у Влашкој.

Када су Срби прешли у Угарску, једино у Римнику, у Влашкој, могле су се штампати српске књиге. Српски пресељеници су увиђали велику потребу своје штампарије, нарочито откако је римска пропаганда почела штампати

Милићевић, Вук - Беспуће

материна бол касније се кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.

пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре. Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та заједно дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни

мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још помрко на 'ве горе гледе — Бојати се од злотвора беде.

“ Па сићане књиге повадише: „Гледај само како султан пише — Сто хиљада“ — Турци загледаше, Ал' на срећу читати не знаше.

— „Ој чудне књиге, шинула је гуја! Чудна стада, надр'ô га вуја! Сада блеји, сада опет лаје, Шта је ово, амана ти, шта је?

Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и

Ал' опет ето ка њему каткада Однекуд дођу нека момчад млада, Донесу гласе и још ситне књиге, А ово њему грдне гради бриге; Јер каткад он њих задржи на двори, И пет-шест сата с њим' већа и збори.

на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати неке књиге, И веље њему удвоје се бриге?

Ма у њег' сад је чешће људи страни; За гору када зађе сунце сјајно, Тад они стигну, па с њим зборе тајно, И ситне књиге почесто се чате, Са зида мапе на стола се лате, Па гледе с' села, воде и планине, И по њој честе белеге се чине.

Латим дивит и та пера лака И покидам два до три табака, Та табаке артије пребеле, Одем писат књиге превеселе. Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада!

Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада! Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Како шта је, рођо? Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље.

Не, нисам одмах навалио на књиге, био сам за то исувише млад. Кад је утихнуо први тутањ наших врапчјих срца и ми осјетили да још може да се дише и

Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио

— Боже мој, што ти је сељак — отеже калајџија мирно, сањалачки, као да чита из књиге. — За једну своју шугаву гранату он би рад био, вјере ми, да му ја читаву појату начиним.

а они тамо одмахнуше руком: баба, нема од тога ништа, ти си се родила још под Аустријом, а давно је Аустрија отишла, књиге изгубљене. Па куд је отишла, бог је видио, шта ћу сад? Да је тражим, а? Џабе ти је, вели, тражити, нема је више.

А како сам онда погинула кад се нијесам ни родила? Ево књиге, веле они. Ево и мене, вичем ја. Ко теби вјерује да си то ти кад немаш потврде?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо? — Ништа. — Па не љути се, што?

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

| Ја добитка од моје књиге никаква не иштем, само да се хоће толико новаца наћи да типограф плаћен буде. Он досад није никакву српску књигу на

Москаљи све своје најбоље књиге на свом дијалекту с гражданским словам штампају, Само простота и глупост задовољава се все[г]да при старинском остати.

назначујем да он епископом будући, француски језик изучио, преизрадну библиотеку с многим прошком саставио, различне књиге на свој језик превести дао и сад намерава Оксенстерна «Театар» плитически» и «Телемаха» с(а) својим иждивенијем на

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

с игумнова лица, с висока чела игуманова да чита, болан, нечитка слова, нечитка слова с чела висока, с корице тврде књиге живота; ал' у тој књизи колико још мора, колико још бити невиђених бора, невиђених бора, нечитаних слова, развалина

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

народних приповедака Вук је објавио у 89-ом броју Давидовићевих новина и то тако што је тај додатак преломљен у облику књиге од осам страница на следећи начин — прва страница насловна, на којој стоји: »Народне српске приповијетке, написао В. С.

Тако се међу веома ретким примерцима прве књиге Вукових народних приповедака могу наћи две брсте: са и без напомене чему су биле додатак.

Отуда и наслов овој Антологији, на који нас уосталом обавезују и најважнији извори за њу (в. наведене изворе на крају књиге). 2. Служили смо се, по правилу, првим издањима, односно оригиналним текстовима скупљача.

16. Светозар Мл. Бајић: Српске народне приповетке из Баната, Нови Сад 1905 („Књиге за народ“ Матице српске, св. 115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18.

Караџића, 1852. Затим га је Вук уврстио и у рукопис своје књиге Живот и обичаји народа српскога, која је издата тек после његове смрти, 1867; овом приликом Вук му је проширио наслов

такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836, а затим ју је мало изменио у бечком издању исте књиге, 1849. 84. КЛИНЧОРБА: Забележио Вук. Ст. Караџић, тумачећи ту реч у свом првом издању Српског рјечника, 1818.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: То показују и моје књиге. ШАЉИВАЦ: Тако велики дух мого је имати сам Аристотелес. Да нећете ви бити какав потомак Аристотелев?

ДОКТОР: За оваку услугу вашу ја ћу вам поклонити све оне књиге које сам претплатницима дао, а новце нисам примио; и јошт ћу вас к томе уписати у каталогу моји ученика.

ПОЗОРИЈЕ 4. (МАНОЈЛО, ПРЕЂАШНИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, њи десеторица дошли су и ради су купити књиге које сте издали. ДОКТОР: Сви десеторица? МАНОЈЛО: Сваки, кажу, оће да купи за себе, јер досад нису читали.

(МАНОЈЛО, БИВШИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, шта ћемо сад радити? Навалило и мало и велико, грабе се за ваше књиге? ДОКТОР (Путнику и Шаљивцу): Сад говорите! ПУТНИК (смешећи се); Па и то вам је добро критика учинила.

ВЕЛИМИР: Јошт ће постати Жорж Санд. МИЛАН: Пак за нас је једна срамота што даме не пишу књиге. Оне имају једну чувствителност, једну њежност, и особиту фантазију, коју мушки никако не могу показати.

ЉУБА: Оне ваљда пишу књиге само за женске. МИЛАН: Напротив. Списатељка наслађује се највећим бројем читатеља од сваке врсте.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива пена на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана,

Играчке сам ти доносио, затим Књиге и плоче које волела си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању:

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

) испричала ми је читава три поглавља ове књиге док смо чекали зубара да нам поправи њупавце. Лети се непозвана појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на

На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик. Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан.

Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама. О хватању слатке птице младости, о старом кечупу и писању без везе.

И где је онда ту она тако потребна доза тајанствености из књиге „Како жена доживљава мушкарца? „ шта нам друго остаје осим да изигравамо хронику о сиромашним љубавницима, и да

Кладим се да би само моји из куће купили најмање три примерка те књиге, свеједно што кажу да су ме већ одавно прочитали!

оно време, оне француске клошаријане који изгледају отмено као да су профе на факултету, оне скупе парфеме, прочитане књиге, уопште стил земље из које је таква мода стигла овамо, на крај света; оне ће јаднице само да се упишу у неку врсту

Анина размишљања о генерацији кокаколичара и њеним љубавницима, која веома успоравају већ ионако развучену радњу ове књиге писане искључиво за забаву читаоца. Ни сама не знам како сам се нашла на улици. Кренух потпуно насумице.

Можда у томе што лова, изгледа, увек стиже сувише касно. ГЛАВА XИ У којој главна јунакиња ове књиге говори о томе што ће да постане кад одрасте.

Да би вам било јасније о каквом се генију ради, отворите допуњено и проширено издање књиге Ко је ко у нас и под словом Ш потражите презиме Топ.

Роман за два дана постаје бестелер јер продајно одељење издавачке куће „Млади плам“ откупљује само целокупан тираж књиге од издавачког сектора исте куће.

муж и нека успутна размишљања о другим стварима, које никада неће сазнати они што су пре времена напустили читање ове књиге, писане искључиво за забаву читаоцима.

Господине, ја вас презирем! Писали сте досадне чланке и још досадније књиге, зар не, Ана?“ А она му то потврђује, јер га — воли! Е, да знаш да бих га уцмекао на лицу места! Битанга једна ...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Појмови, ствари, њина имена оловна, сива, нејасног склопа немају мира ниједног трена: смичу се листом с Књиге живота.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

разумеш ли ме? МИТА: Море, море, ти ћеш јошт и списатељ постати! АЛЕКСА: Кад књиге пишу ђаци, који у школу иду, зашто не би и ја, који сам давно школу оставио?

МАРКО: Кажи ти мени зашто читаш те књиге? ЈЕЛИЦА: О, татице, како не би кад по Бечу прве фрајле и највеће даме читају.

Али ако желиш да добро живите, не дај јој нипошто да ове врашке књиге чита. БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме. МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч.

БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме. МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете...

Но кад је своја дела втори пут издавао, он је сигурно и то узео. О, то је виспрена глава! ЈЕЛИЦА: Читате л и ви радо књиге? АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам. Немецки и француски сам у мом детињству читао.

АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити. Не видиш ли да су ово мáме? Она се ћурка заљубила у књиге, а отац блеји у њу, и чуди се шта га је снашло. МИТА: А како си га добио? АЛЕКСА: Зар не знаш? Алат прави занат.

(Увати је за руку и доведе до Башића.) Сад таки да ми обречеш да нећеш никада више те књиге читати. ЈЕЛИЦА: О, татице? МАРКО: Таки, велим; јер ти знаш тко сам ја кад се расрдим.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У шталу иди, па тамо чмавај! Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама. Из једне књиге, препуне слика, девојче неко, чаробног лика, изиђе крадом, у руху белом, зави је магла прозирним велом.

ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам. На Карабурми, код чика-Васе, јуче ми буквар појело прасе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Најпре се обзнанило у мени оно што је данас наслов књиге: Људи говоре. Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што је живот људи и универсума уопште.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна. Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.

другој ствари надземаљској лепој рајској дозволите да вам ставимо путир у руке хоћете трубе узмите гудала из књиге староставне то може да вам вреди оставите курву иза себе у таквом се друштву не иде пред лице вишње доста су ме

битке против Скита наилази византијско посланство сам цар са лотос—крстом у руци и његова кћи не дижући ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег

богами, то нигде нисам рекао, али ако нек се окористим оним што нигда не написах (пометња међу професорима те књиге:) он је без памћења и опет одлази на посла земаљска ослоњен о јатаке многе сви слушају последње џефердаре затим

да сам весео (црно уопште није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са мном нека дигне руку пређите овамо још није касно!

наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Ето, пронашли ти и неко лажно вођење књига. ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге, него књиговођа. АГАТОН: Па књиговођа, дабоме!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Кажу да су се стратегија и тактика развиле на степен науке и читаве књиге су написане о вођењу ратова. Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Што ми је јела висока, То ми је црква Грачанка; Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.

Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге учили, Дође време да се млади растају! 188.

на вечеру, Сестра има до три мила сина: Милована, мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра једно да ти даје, Да замени твоју русу главу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О, немој да си топла, цветна, О, не буди, не буди сретна, бар ти ми, ти. О, не воли, не воли ништа, ни књиге, ни позоришта, ко учени. Кажеш ли некад, изненада, у добром друштву, још и сада, на чијој страни си?

Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се читала (Дарул Џихад). У Министарству војном остало је много његових рукописа.

Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких асоцијација.

Иако сам ја, на Ријеци, читао, углавном, само талијанске књиге, читао сам, са уживањем, и једног нашег прозаисту, Ластавицу, који је рано умро.

Темишвар, Ријека, Иланча, Београд, све се то вртело у мени као у калеидоскопу, а са њима и толике прочитане књиге, на немачком, на мађарском, на талијанском, и руске у нашем преводу.

Сва је у месечини и цвећу. Ходам по кући као вештац, са свећом у руци, и тражим своје књиге, мастило и перо. Пољак их је сместио у једну празну собу. Седам на свој сандук и пишем.

Он је написао читаве књиге о Сезану и о Реноару. Све о њиховим теоријама. Кад пише о Сезану, одушевљава се за Сезана, кад пише о Реноару,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед. Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун

Сви чиновници у Министарству, пошто су књижевници, онда, разуме се, пишу књиге; само господин министар не пише ништа.

Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.

узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министар просвете вршила његова жена; а она је, као што сви знају, врло радо читала

! — рекох. — Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. — Па шта уради? — Шта ће да уради?!... Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове. Хапсише га, кажњаваше, протериваше.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Или си ваљад’ бабу дужан надницу? — Дете, све је у руци самога Господа Бога, и као што веле свете књиге, нико се ни чим не може заклети да је његово...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге. Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.

је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге. Па је тако и радио.

И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим

Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге: Како су нас васпитали, Шта да се ради?

је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге. Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.

Онако, знаш како! Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или

« — Е, то ти је, вала! За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу.

Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге. Најпре узеде неке две

Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге. Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као

Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).

Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су

— Туј, море, туј! — Ама не може! — вели му ћата. — Може, може; море, како лепо ће да може! Што писује у књиге? Батина је, рече, из рај оћинута! Може! За његово, бре, добро ће бидне тој! Учен човек, ама влас’ не почитује!!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је, у почетку, била усијана гомила Која се на милион делова разломила — Камила гази по

Мучи ме загонетка Свих људских нараштаја: Где је почетак почетка, Постоји ли крај краја? Из књиге то не научи! Слушај кишу, њен ромор, Или ветар кад хучи, И чућеш одговор.

То би могло занимати и понеког до кога не допиру моје књиге... Касно детињство, између 1945. и 1953, проживео сам у прилично тешким условима.

дах помешао са дисањем великог града, што ми је дано да преподнева проводим у Народној библиотеци, ишчитавајући ретке књиге, старе часописе и предратне новине.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“.

ВУК МИЋУНОВИЋ (владици) Ти, владико, знаш дубоке књиге; налазиш ли у њима вјештице? ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу.

КНЕЗ ЈАНКО Нема, бабо, овде духовника, нâко ћемо послат попа Мића, а он књиге уза себе нема. Него кажуј, ал' ћеш под гомилу; не варај се, друго бит не може!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене свих раних пролећа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ то рекавши, отрча као срндаћ. „Но, гдје ти је војска, капетанићу?“ запита гроф Јана, одигнувши главу с књиге. Гроф је сједио под оним истим бријестом гдје дан прије бјеше дјецу затекао.

Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика. Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће.

Затијем заметни говор о грофу и понављај његово предавање, јали читај књиге што би им он послао. Тако проведоше зиму. У неколико прилика умал’се дјеца не одаше. Једном нпр.

А онда, брате мој, иако ниједан није из књиге чатио, но говорио славу наизуст, као какву пјесму, ама је слава била много дуља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

нарочито о попу, који, кад се понуди да одржи „летурђију“ наместо попа који је остарио, одговара: „Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам!

— Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује.

— Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама.

— Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам. 5 Питали латински попови попа црногорскога: — Ко је Мелхиседека родио?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Вуковој у рукопису народнијех приповиједака по њему за штампу приређенијех, додаће се и умножиће се садржај старе књиге за осам табака од прилике, те ће „одбор за издавање Вуковијех књига” овај сувишак узети на трошак фонда, и с погледом

Величина те књиге биће дакле око 20 табака на 8-ни, а наштампана ће бити на лијепој хартији и јасним словима; дакле биће књига од

Новци се не ишту напријед (а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато нека ми сваки и јави кад да му књиге пошаљем.

него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато нека ми сваки и јави кад да му књиге пошаљем. Рок пренумерације трајаће до свршетка Нојемврија о. г.

Имена пренумеранта биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се наштампају.

секретару у министарству просвете и црквенијех дјела, у Биоград. Свијем пренумерантима ја ћу књиге послати о моме трошку, а будући да ћеду се књиге слати пер Нацхнаме, ја ћу свакоме у Нацхнаме ставити онолико мање да

Свијем пренумерантима ја ћу књиге послати о моме трошку, а будући да ћеду се књиге слати пер Нацхнаме, ја ћу свакоме у Нацхнаме ставити онолико мање да за књиге плати кад их прими, колико буде изнео

о моме трошку, а будући да ћеду се књиге слати пер Нацхнаме, ја ћу свакоме у Нацхнаме ставити онолико мање да за књиге плати кад их прими, колико буде изнео подвозни трошак.

Ако буде ко новаца напријед послао, томе ћу подвозни трошак ја одмах овдје платити за књиге. Ја молим свакога пријатеља и родољуба, коме овај оглас у руке дође, било да сам му га ја сама послала, било да га је

у Бечу 16. Септемврија 1869. Ана, удовица Вука Стеф. Караџића. Примједба Осим ове оглашене књиге могу се код мене по назначеној цијени у Аус. вр.

Караџића. Примједба Осим ове оглашене књиге могу се код мене по назначеној цијени у Аус. вр. још сљедеће књиге добити: а) Српско-Њемачко-латински рјечник, најновије издање године 1852.

У овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале приче, за које је Вук у предговору првога издања ове књиге казао уа их има још за једну овакву књижицу, и свакоме ће јамачно мило бити да их овдје има заједно са онијем

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Видиш ли да вера поможе делима његовим и кроз дела испуни се вера? И збише се књиге које веле: „Верова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божијим назва се.

А приложисмо књиге, такође и свете сасуде и божаствене иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за

ли ко усхте некада, у неко време, из манастира узети, или од црквеног — иконе свете, или сасуде часне, или завесе, или књиге; било из села манастирских, или влахе, или од иметка, или било коју другу ствар да ко хоће да одвоји од манастира,

(Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо се, где су заједно цареви и убоги'.

Неки од њих часове са међучасјима појаху и са молитвама, и саставивши изборне псалме са молитвама, назваше књиге те часословац. А други само псалтир без молитава појаху.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Кућа у Крунској, башта са стакленим куглама разних боја, лигештули, кипови, књиге, шимшир! ЦМИЉА: А ја на Репишту, приземље, да вам не причам у каквим условима! Ни трунке конфора!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ 2 ПРЕДИСЛОВИЈЕ 3 ОБЗНАЊЕНИЈЕ 9 ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ 16 КАКО САМ ПОСТАО КАПАМАЏИЈА И ТРГОВАЦ 18 ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА 32 ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И

Ово ми је сад моје најмилије упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд

различни народи живећи, видио сам како своју децу воспитавају, и какова следовања различна воспитанија имаду; притом и књиге учени[х] људи, који су о овој материји писали, читао сам.

људи научио и из полезни[х] књига почерпао; нити ћу бити ја, но полза ближњега мога прво и начално намереније ове књиге.

А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља человеческога рода, дале су ми способ проћи и

састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи им избране књиге учени[х] народа, дајући им на ови начин благопотребну забаву, украшавајући њи[х]ове нарави, просвештавајући њи[х]ов ум

и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати Памелу, Телемаха, повести Мармонтелове и проче овима подобне књиге на свом простом дијалекту.

ми је да разумевам прологе; ниједан није остао непрочитат од мене; млого би ме пута попови карали што кварим црковне књиге, но залуду. Две-три године ово чинећи, влашко поученије, евангелије и прологе знао сам напамет.

Сава српски; а он би онда, мицајући главом и уздишући, одговорио: „Е, Мој синко, сад ја видим да би боље било да ти те књиге ниси читао. У садашње време, ко се год калуђери, калуђери се или из незнанства, или да му је лакше живити.

Млад човек чита једну књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се злато мери, на теразијама ума и расужденија

Но, природно морао сам у такову кривопутицу и заблужденије упасти, читајући књиге које нису за мене биле, и хотећи да пре времена сврх девства и женидбе мудрујем, не знајући ни што је једно, ни друго.

Из ове мале историје, која следује, то ће се познати. | ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ На[х]ођаше се у то доба у Чакову неки старац Дима, Грк.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме... Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили!

— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град?

Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге! Хоће, прионуће својски. Па липо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге.

На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи. На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се

Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.

очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо тражећи што за читање. Већ је година откад га Бутре послужује.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ЈЕ ДУГА 36 СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ 37 БЕЗ ЉУБАВИ 38 У МАГЛИ 39 КАЛЕМЕГДАН 40 СИЕНА 41 НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ 42 КЊИГЕ 43 КУЋА 44 ДВОЈНИК 45 УРЛИК 46 БОЛЕСТ 47 СТАБЛО 48 О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА

У ове груди, ко у плен голи, Канџу ми зариј бронзани лаве: Кад је већ плач ту — нека и боли. КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха.

КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Ти што уче књиге и науке морају друкчије да се одевају. Попови, рецимо, носе мантију“, говорио им је, сећа се, и још више се постиде,

„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у колевци.

Па је у јагодинској механи на коначишту срео Адама Богосављевића, сељака што је читао новине и књиге више од учитеља и лепше о њима говорио од старих калуђера. Два дана су остали у разговору и постали пријатељи.

Идуће јесени он није гонио свиње по шумама ка дунаву и Пешти. Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре, виче и тражи правду и слободу за сељаке.

— Е, могао сам ја њега у оним првим данима да смакнем — уздахну Рака. — Појела га помрчина. У књиге заведу да је напрасно умро, и у здравље! Сигурно би деца за њим заплакала. Мачке су му, кажу, поцркале од глади.

Тако ће да их запишу у црквене књиге. Е, То је грешка! Ситан мањак: презиме. Само презиме. Али све је оно, Адаме. Ја, који сам се за живота најмање бавио

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече. Принцу је било досадно.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је то у фебруару 1837. године. Јевремовом противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија објавио у Лајпцигу. Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815.

данас, као и на крају прошлог и на крају претпрошлог века, на мркој кадифи, истканој од претамне светлости, леже старе књиге, са црним и златним словима, које ретко ко чита.

Из радионице су излазили писма и прогласи, књиге и брошуре, привржених је бивало све више, концентрични кругови су се умножавали а своја унутарња задовољства, све

У жељи да се што пре опорави, Доситеј се враћао малим задовољствима. Поново је прочитавао књиге које је волео: Хомера, Платона, Марка Аурелија, али и Бекона и Адисона.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико чит'о није.

Ј. Јовановић 3мај XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико чит'о није.

струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад је јава што сам негда снила!

Гробље ј' спомен доба свију; Гробље, књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник цара, краља, И читуља виших слика, Изабраника, мученика, Од почетка

Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

комада, видео сам онде, несавијене, уредно положене један на други, да би се приступило њиховом сашивању у поједине књиге.

“ запита ме штампар. „Отштампајте те последње табаке на жућкастој хартији. То неће умањити научну вредност књиге, а она ће носити жиг своје бурне историје!“ Тако је и учињено.

Истина, требало је неколико месеци док су они оштећени табаци били поново отштампани и сви табаци дела повезани у књиге, а цела година док су прве од њих послате у иностранство.

Мој посао није био лак. Морао сам претуривати целу своју библиотеку и књиге које се налазиле растурене по целој мојој кући, па и на самом тавану, да бих пронашао податке како је изгледала

Моје занимање стварало ми је илузију да путујем, иако се нисам удаљавао из своје собе за рад. Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена.

„Трудио сам се да прочитам слова велике књиге природе и тражио истину свугде и на сваком месту: у зрацима сунца, у ваздуху, на мору и на копну, у мртвом камену и у

Он напомиње, додуше, као што смо већ чули, Аристарха на два места свога дела, али у седмој глави прве књиге, где је реч о филозофима који су сматрали небески свод за непомичан, а Земљу за покретну, не напомиње се име

Он је био тај који је при освајању Толеда прикупио књиге које су се овде затекле, сместио их у овом манастиру и начинио од њих добро уређену библиотеку.

„А где и на који начин продаје ваш посредник ваше књиге?“ „Свугде, у свима напредним варошима Запада, Мардохај има својих једноверника и посредника.

“ „Свугде, у свима напредним варошима Запада, Мардохај има својих једноверника и посредника. Наше књиге одлазе у цео свет.

„Па да ли се ви интересујете за његове књиге?“ „Нисам научник“. „Али сте трговац!“ „Па шта?“ „Герардове књиге су тражена роба“. „Заиста?

„Па да ли се ви интересујете за његове књиге?“ „Нисам научник“. „Али сте трговац!“ „Па шта?“ „Герардове књиге су тражена роба“. „Заиста?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две књиге што их тек беше узео из преграде за ствари. — Шта ти је то? — Печењарница код Краљице Педок. — Јеси ли прочитао?

Занесен неисказаном лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ мога пута и на све друго.

седео је један млад артиљеријски официр, који у разговору није учествовао, већ је претурао листове једне француске књиге из библиотеке Есад-пашине, која се раније налазила баш у овој соби.

што су биле поређане у орману, тражио закон који ми је требао; и превртајући листове једне, ни сам не знам које књиге, застао сам на једном месту, где се, бајаги, налази одредба, која се на наш случај има да примени.

осетљиве читаоце, и кад знамо добро: колико се они оправдано гаде и гнушају свих оних досадних страница сваке такве књиге у којој се о том отужном рату пише, и брљави нешто о крви, топовима и митраљезима, утолико пре што је тако рећи

ређа, као да се никад више неће видети, као нешто са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у крилу, и упијала склопљених очију ту врућу звоњаву својим танким носницама.

Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао

Не разумијем зашто су у епици људи остали још тако везани за њу. Не занимају ме књиге о једностаничним бићима и њиховим сукобима па макар колико драматични и елементарни били.

Аутор књиге коју сам прочитао веома је славан писац, свјетскога гласа. Књига му је преведена на све језике свијета. Очекује се да

све то равномјерно расподијељено и у правилним размацима смијењивано, по датом захтјеву ротације, на страницама књиге, а све скупа заогрнуто бригом за човјечанство! И ствар готова.

И ствар готова. Напучио је своје књиге људима-амебама, својим књигама напучио је свијет. Можда ће добити не само награду за књижевност него и награду за мир.

* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна.

– Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна. Обујмила је књиге руком и притисла их на груди да их врати у своју бијелу собицу.

Било је чак и масовних покоља: читаве хекатомбе љубазница! Читајући његове књиге, подлијегао сам чудној оптичкој опсјени: крајем ока, попут неке моуцхе воланте, замјећивао сам голог Лакат браде —

Помало ме запустила и моја болничарка. Искористит ћу ове дане да прочитам књиге које ми је донио млади доктор. Махом „романсирана хисторија”, биографије знаменитих људи, у којима нам се и

Има и двије-три књиге о археолошким открићима, хибридни производ гдје се упокојени животи фараона и ацтечких крајьсва испреплећу с немирним

Те ријечи и те истине живе у мраку, између двију страница склопљене књиге, и ту морамо да их опет потражимо кад се, незадовољени или разочарани, вратимо с представе.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Има ли он својих људи, који би га светили? — Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!... Ко га зна!... Али ми да гледамо засад...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

171 ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА 176 ПОГРЕБ 177 ЖИВОТ 179 ПОСЕТА 181 ПОГЛЕД 185 ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ

У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905. ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” Нема више дана, ни ноћи, ни ствари Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни за чим не мари.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот. Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам могао, покушавао сам да задовољим своју страст за

У том периоду сам могао непрекидно да читам, набављао сам књиге из Јавне библиотеке, која је била запуштена и мени је поверено да разврставам књиге и израђујем каталоге.

непрекидно да читам, набављао сам књиге из Јавне библиотеке, која је била запуштена и мени је поверено да разврставам књиге и израђујем каталоге.

У то време знао сам напамет целе књиге, од речи до речи. Једна од њих је била и Гетеов (Јохан Wолфганг Гоетхе) Фауст.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Продао сам књиге, сат, одећу, затим жути кожух и црну шубару да бих дошао до потребне своте новаца. На пут сам пошао са једним оделом

пружа Њу Ингланд творница бисквита у улици Кортланд ако наставим да користим свој џепни речник и читам научне чланке и књиге. Тај човек никада није престајао да ме бодри и да ми предсказује нове успехе, наравно, ако се и даље будем трудио.

Тада сам видео да је овај старац поред мене, бесумње, оригинал који се налазио на слици. Младић који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да

Пошао бих једним правцем, а враћао се другим. Завиривао бих у сваки излог радњи у којима су се продавале књиге или разни уметнички предмети, разгледајући најновије слике и читајући наслове новоштампаних књига или пак посматрајући

младићима и девојкама и са професором Вебстером, доприноси много више мојим припремама за Колумбију него све књиге које сам пре тога прочитао.

Испити су били усмени и водили су их лично професори, а не млађи предавачи. Знао сам напамет прве две књиге Илијаде, изузев каталога бродова, и четири Цицеронова говора.

Прилазећи обали, у машти сам замишљао да је она прва страница једне велике тајанствене књиге коју треба да прочитам и одгонетнем.

сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из предговора другог издања Максвелове велике књиге које је сам Нивен издао.

Дао ми је копију Камбелове књиге о животу Максвела. Ту сам књигу прочитао од корица до корица пре него сам напустио Лондон и она је много допринела

сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из предговора другог издања Максвелове велике књиге које је сам Нивен издао.

Дао ми је копију Камбелове књиге о животу Максвела. Ту сам књигу прочитао од корица до корица пре него сам напустио Лондон и она је много допринела

покрет у Кембриџу, о коме сам раније говорио, постао ми је сасвим јасан током овог лета, захваљујући пажљивом читању књиге ”Живот Максвела.” Идвор се никад није могао похвалити књигама нити људима који су им посвећивали пажњу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Неки су седели, неки клањали, а многи, повучени у тихе храмске лађице, учили су свете пророчке књиге. Са жудњом ожеднела ступио је у храм Св. Софије. Запањен нечим новим и великим, застао је. Које изненађење!

И клице наслућене сексуалности помолише се у првој пролетној зори. Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече га настојник. Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Треће име које бих овде поменуо јесте Едвард Хол, амерички антрополог, аутор и код нас врло познате књиге Неми језик. Он је разлучио, као што се зна, три сфере у култури: формалну, неформалну и техничку.

Што су им листи зелени, То су ми књиге црквене, Што им је цвеће црвено, То ми је сабор у цркви. Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или

Штоно је дрво високо, То јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То јесте причес у цркви, А што су пчелке попале, Све то су људи у цркви.

Подстицаја да се и овде наше интересовање појача несумњиво је дао Петријин венац. Помињањем Михаиловићеве књиге, коју не престајем да читам с осећањем особите језичке присности, желео бих овај летимичан осврт и да завршим.

О томе смо сазнали када је, 1975. године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама, он између осталог каже: „Да

23 Два-три примера узета само из две Вукове књиге – а има их још међу великом множином лирских песама – могли би нас упутити ка извесним занимљивим претпоставкама.

израдио и посебну вештину тумачења било песничких (као што су Хомерови епови), било религиозних (као што су библијске књиге), било неких других текстова помоћу алегорезе: иза онога што нам је у тексту непосредно дато треба расветлити дубље,

Нимало нас, према томе, не изненађује што постоје стотине тумачења новозаветне пророчке књиге. Али се у црквеној традицији, међутим, све до данас, као основно узима једно од најстаријих, које вероватно потиче из

Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати

Дуго је он био познат, дуго се о њему писало и судило не на основу ове, него на основу друге књиге, из 1908. А она је сва у прелазу од парнасовства, које се потискује, ка симболизму, који избија у први план.

године, на једном од места где се виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.

године за Правдину анкету „Зашто се наша књига не чита?“ Место које нас занима гласи: „Ту лежи криза наше књиге. У расности, у осећању наше средине, нашега менталитета, наше евразијске психологије и јужнословенске егзалтације.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се!

ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго!

ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

СРПСКА РОМАНА Студије о Сеобама и Нечистој крви ПРЕДГОВОР Две студије које су се нашле између корица ове књиге у завршном су облику и писане с намером да заједно буду објављене.

За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста

и чује како га прекорева: „Ала ви немирно спавате, плачете и вичете, мора да сте опет дуго читали те ваше луде књиге. Сутра ћу вас издати лекару. Зар не видите како сте се већ осушили? Боже мој, како сам ја представљала себи Србе”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ 309 БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО 312 ОПОРУКА 315 МИЛИНА 318 ЕНО!

Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ огромна нека тела, И од једне па до друге Простире се вечност цела?

А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обасјале? Па де, зашт’ је врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на

Школа је наша школа обвезна, Ал’ ипак многи читати не зна, Из друге књиге баш ни запети, Ал’ ти и таке учиш памети.

ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887. ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ (По М.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове књиге отњуд напасти не могу. — „Господин ферфасер!“ — „На служби, фрајлице!“ — „Једну реч на уво: Али, ум Готтеѕwіллен, г.

САРА: Оћете, мон фрере? РУЖИЧИЋ: Музе покој љубе, с пренумерацијом се књиге не издају. Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла!

Петровић, Растко - АФРИКА

Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.

Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет. То је план Франсиса Бефа, који би да прекрати своје време.

Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир. праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја

Сви ме морнари радосно поздрављају као старога познаника. Бретонац Роберт докоси ми књиге које сам му прошли пут позајмио.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XВИИИ Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико читô није. Та је песма излив срца, Излив душе срећних

XВИИИ Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико читô није. Та је песма излив срца, Излив душе срећних дана, У њојзи

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Антологије су одувек биле и увек ће остати сасвим особите, у извесном смислу изразито неправедне књиге. Њихова је и чар и недостатак истовремено што своје време редовно упрошћавају и улепшавају јер им прећуткују баш

Он би, самим својим присуством, немилосрдно разбио јединство стила ове књиге: говори језиком друкчијим (и у дословном и у пренесеном значењу речи) и тенденцијама оштријим, искључивијим но песници

Падне им на памет штогод: „Пали свећу!“ Читају сву драгу ноћ и књиге премећу А ми кано дувне тако да лежимо и вечну невољну греду да держимо?

ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је

се младо момче, Младо момче голобрадо, Па говори Цвет-девојки: „Чујеш мене, Цвет-девојче, Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се

момче голобрадо, Па говори Цвет-девојки: „Чујеш мене, Цвет-девојче, Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се легне у гроб црни, Не мисли

Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила.

381—6) дао и дословни текст горепомињанога Остојић-Џонићева преписа Горестнога плача.. У поглављу Стихови своје књиге о Орфелину Остојић је (стр.

Има Алексије Везилић у Прибавленију своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако

25—7. његове посмртне књиге штампаној Песни славнија Сербији, која није проста варијанта Козачинскога химне Викентију Јовановићу, пего безмало

дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 232—3). ПАШХАЛИЈА НОВАЈА (стр. 54). Текст је узет из књиге Српска грађанска лирика XВИИИ века. Из старих песмарица. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.

Тирол је наравно знао да је песма Доситејева, иако ју је, као и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано сведочанство о њеној раширености већ у то доба; сама околност да је

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева, џебане — и још нешто су чиме се књиге штампају... Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише!

синове У поганичко јато мамити — А спасење је књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их шаљемо браћи несрећној, Нека се уче бога славити... РАДОШ: И то зар дадоше?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Шта ти велиш, Симеуне? — окрену се покојни Партенија мени. — Ја велим ако ћете ме послушати: да свете књиге, иконе, крстове, одежде и све што се могне из цркве дигнути, склонимо у збјег.

оче Сопронија: управо кô једна, што рекô ти, историја, кô једно историческо збитије, што кажу наше свете, православне књиге — потврди Симеун, испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: — Стоји народ

— зеленкастосив граша — старински револвер грунтовник — чиновник у грунтовници, надлештву у коме се воде земљишне књиге деверати — тешко живети, мучити се делија — турски војник; јунак дерт — јад, туга, брига диванана (диванхана) —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крај њих леже књиге, папируси трули, И гомила мозга што већ продре свуда, Ловори што нису звуке среће чули: Мрави растурени стазом што

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски.

У улози заштитнице православља појавила се Русија. За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726.

године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833. године оценила је појаву збирки српске народне поезије као "један од најзначајнијих књижевних догађаја

У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка

Његову основу чини интимна лирика, љубавне и породичне песме, сабрана највећим делом у две тематски повезане песничке књиге, Ђулићи и Ђулићи увеоци (од турцизма ђул-ружа).

Он је још значајнији као приповедач: од изузетне приповетке Буња (1905) па до последње књиге Дах живота (1964). Млађи, од Дучића и Ракића радикалнији песници већ су наишли на неспоразуме с критиком, што је знак

драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој модерне поезије (1987), као и Ранка Младеновића (1893-1943) и Живојина Вукадиновића (1902-1949), који

Збирке Песме (1938) и Хана (1939) најбољи су део његове поезије. Оне иду и међу боље књиге међуратне поезије уопште. Њима је блиска каснија Вишња за зидом (1950).

Заједно с Д. Максимовић, он је најистакнутији дечји писац. Пред рат су му изашле три књиге приповедака, везане за завичајну Босанску крајину.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Палма. И у Манхарта (в. WФК, 1, Регіѕтер) палмова грана (Палмзwеіг). Чајкановић није довршио чланак: из књиге коју је сам уредио (СЕЗ, 50, 1934, ИВ, 52) није унео веровање (записано у Конавлима) да је »кита палме« (заједно са

Ћипико, Иво - Пауци

Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге. „Сигурно”, помисли, „и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега

Знаш, стари узимао је кад гођ је хтјео, а ја давао... Али треба и враћати... Газда преврће листове дужничке књиге, тражи: — Видиш, нису плаћене ни камате за лањску годину.

Јеси ли забиљежио? . Газда, не дижући очију са књиге, одговори мирно: —Што, зар мислиш да крадем? —Не велим ја то, али мени је криво. .. —Сви сте ви једнаци...

—Пустих ли тефтера и вјересије! Пустих ли новаца! — помисли кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу” . — Шта ће му толика сила новаца кад нема свога порода? Што ће њему, оронулу, стару, толико благо?

Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао. И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села.

— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! — Платићу! — умиљавао се стари Анте. — Платићу!...

Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. Он диже главу с књиге и погледа га: — Равних си осам мисеци код мене ... — И осам дана, таман сам сада срачунавао. — А ниси немоћао?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

кројена по грчком узору, која је пре тога скинуо са неке властелинске породице, одоре свештеника, црквене предмете, књиге, нарочито књиге, драгуље и златан новац, златом опточено оружје. Речју — све.

узору, која је пре тога скинуо са неке властелинске породице, одоре свештеника, црквене предмете, књиге, нарочито књиге, драгуље и златан новац, златом опточено оружје. Речју — све.

Шта им вреди све то ћоретање у књиге и мудровања о неопипљивим стварима кад су тако траљаво згебани, као што није згебан ниједан проклети себар.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јер кмет се помаче само, па диже обрве своје: „Ту ли су, писаре, вели, протокул и књиге твоје?“ И поче да страшно псује.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Вративши се са таквог пута, изгледала ми је моја изба тесна и мемљива, списи пожутели, књиге умољчане. Манимо се, дакле, школских књига и учитељовања!

и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак егзактних наука на нашој Великој школи и Универзитету. Књиге леже, у сликовито распоређеним гомилама, и по столовима и по самом поду.

То је мој програм за наше путовање. Ја већ сада чиним потребне припреме. Отворене књиге покривају све столове моје собе, проучавам планове старих градова, Вавилона, Атине и Александрије, правим прибелешке,

„У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над нашим главама расклопио, прочита њена тајанствена слова.

Те су плочице први лист књиге наших знања о небеском своду. Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је

“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно! Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца и далеких светова.

То следује из паралелитета оних двеју права и из 27. става прве књиге Еуклидове.“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло

огромну статуу богиње мудрости, слободну копију Фидијине Атене Партенос; сва четири зида била су покривена полицама за књиге и списе. Ту добисмо своје почасно место.

Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи сабраше књиге и спалише их пред свима; тако здраво растијаше и, надвлађиваше ријеч Господња.

Ми га чусмо често пута где рече: „Ова је страна преписана из Архимедове књиге о лопти и ваљку, ова из његовог премеравања круга, ова из његовог списа о спиралама.

Неоцењиво благо: верни преписи из књиге неба. То је благо прикупио Тихо за време свог двадесетогодишњег боравка у Ураниенборгу.

То, и ништа мање, хоћу да прочитам из књиге неба.“ Он прелиставаше пажљиво те записнике. „Где да почнем у овој шуми бројева, у ком правцу да крчим себи пута?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора просветитељства. „Он је, у начелу, иницирао поетику књиге, указујући на примат просвећивања…, сакрално образовање и духовну културу“.

итд.). Занимљиво је споменути да су и прве књиге за децу издате у Београду преводи Хенриха Чокеа (Часови одмора, на ползу и увесељеније прибављени младости србској из

Овај педагог и школски управитељ писао је песме, приповетке и састављао антологије. Поповићеве бројне књиге за децу комбинују дела усмене и уметничке књижевности, оригинална дела и преводе.

али су тек деценијама после његове смрти (1923), заслугом Милана Шевића, сабране у збирку поезије за децу Добре књиге нашој деци.

Писао је родољубиве и сентименталне песме и преводио поучне књиге (Приповетке мојој кћери и Савети мојој кћери француског писца Бујија).

Објавио је и Изабране песме за школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња

). Дела: Песме 1869. и посмртно издање песама за децу Добре књиге нашој деци 1923. (приредио Милан Шевић). Петар Деспотовић (1847–1917) био је учитељ, дечји песник и романописац.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Хаџи-Ристи): Ти ћеш одавде да одеш право до попа Манасија, као најстаријег и најписменијег, да узме црквене књиге и донесе ми на гробље, да му предам рачуне, јер одавде право на гробље идем, гробљански да сам свештеник и чувар, јер

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ. Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте.

Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге. Мала и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова

Тек је једнога дана освануо преобучен; добио нове књиге и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним столом, и постеља у собици где је у углу

Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић који је Ханса просто очарао.

Немојте бити немилосрдни, госпа-Томинице! Кад би преврнули књиге поп- Томине и протине мало унатраг, нашли би незаконитих тма и тушта и међу паорима, и међу докторима, и међу свим

А зет је употребио то време да прочита још неке атеистичке књиге, и кад се вратио, пресрео је ташту с неким потпуно бесмисленим испадом против Христа.

Свеће, молитве, шапат, водице, иконице, важни разговори с протом и с поп-Томом. Прота претура старе књиге: неће ли наћи сличан случај, и видети шта црква и њени служитељи морају, и шта смеју предузети да би појава или

Он је одбијао да дође, да не би узалуд трошио. А сваки новчани поклон је претварао у књиге, и писао помајци својој колико их већ има. Ето га сад. Миран, достојанствен, озбиљан, чак отмен.

је госпа Ноли просто и без увода да је дошао да моли за повећу суму новаца, од које му половина треба за справе и књиге, а друга половина за проћердан новац, дуг који може постати кобан, можда и нечастан.

Даћу ти од тражене своте колико имам, за онај пречи дуг, а за справе и књиге ме почекај... Немам! — шапнула је скрхана жена са стидом који се заплакао... — Може ли тако бити? — Може, хвала.

Грунуше признања. — Мом брату сваке године школске књиге купује. — Мени је доктора платио да оправим зуб. — Милан Марић је устао свечан.

Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати. „Беда ме знала шта ми је.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Потом би могао читав табак напунити, представљајући ползу коју ће род из ове књиге поцрпсти. Све ове и овима подобне, које ником ни мрве не помажу, знатне маленкости остављам онима који су више од мене

Препоручујући се наклоности читатеља и читатељица, то ће рећи, молећи да моје књиге радо и млого купују, јесам с почитанијем У Вршцу, 1. априлија 1832. всенижајши слуга Сочинитељ с.р.

— Но међутим, да би ваше зактевање задовољио, које је чесно и праведно, морам књиге преметати, јер тако се списатељи помажу.

Он се, истина, у свом предсловију извињава што је приметио да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је мислио да он као стар човек веће јошт право на то имати мора.

би се установило да голобради ученици од издавања својих еxерцітіа цоррецта престану, и да ниједном слободно не буде књиге издавати који није 24. годину навршио.

Роман је, истина, и новије књиге читао као што је Рајтаруша или Ритна Детелина, као што је (ја молим читатеље за опроштење што не могу слабог памтења

цео живот свој без определенија проводе, кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге књиге без определенија пишу, можемо ли нашем Роману као неискусном младићу замерити што се тек у Египту сетио размишљавати

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

као: »Ми божију милостију зецови«, пак зашто и ја, који од петнајсте моје године једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у животу моме ми назовем.

Ја обично кад књиге пишем, прву бригу водим за лепо име; друго, да ми објавленије добро испадне; а за даље како буде.

Навластито што код Србаља, као код сваког другог божијег народа, и такови читача има који књиге само зато отварају да виде који су пренумеранти.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

трећем, који је смејући се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да испише ове листове моје јубиларне књиге, јер он је једини видео живот.

Према свему томе, ја морам још много страна ове књиге посветити школовању. У једном тренутку, мислио сам да идем редом од разреда до разреда, али кад сам се сетио колико

историје, после новога века, као поговор или можда као „исправке штампарских грешака“, што се обично и ставља на крају књиге, долази најновији век.

Ти људи, саграђени од радозналости и стрпљења, почели су се као мољци увлачити у старе књиге и међу прашњаве листине; почели су превртати камење и гребати зидове, узели су се пети по бедемима, лутати по

ГЕОГРАФИЈА Као књиге за изучавање географије служе корисно бедекери и ред вожње на железницама. Сви они који су пропустили да овај предмет

разговоре и оптужује другове учитељу, или, ако је опредељен да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ нов место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у животу предавати.

такође и са корица старих књига, јер, традиционални је обичај у нашим школама, чим свршиш један разред, ти продајеш књиге онима који у тај разред ступају, а ти купујеш књиге од оних који су ступили у старији разред.

је обичај у нашим школама, чим свршиш један разред, ти продајеш књиге онима који у тај разред ступају, а ти купујеш књиге од оних који су ступили у старији разред.

Разуме се, има их који се већ код првога покушаја зауставе, има их који шарају стиховима не само своје но и туђе књиге, а има их и који се наврзу па упорно наставе писање стихова и онда кад већ сви остали те залудице напусте, те ђаци

Одмах дакле после овога састанка ја сам преписао из оне књиге друго место, које је било још много боље, и дао га Марици да га за идући четвртак научи.

Ја бих од ове књиге, у, том случају, начинио врсту енциклопедије, науке која пружа сва знања, са свима условима да ниједно не научиш.

Јавиће се, вероватно, дотле и једна или две књиге твојих песама, са твојим потписом, али ће се јавити дотле и стотине хиљада акција са мојим потписом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У тајности да ти поверим име једне звезде Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти

од младости, ил суморан од бриге, По челу мрачни ожиљци, ту неба траг и кациге, Руке ти пуне жуљева од наслањања на књиге, Ал скочио си ето младићски и отресао си опет све бриге.

ПАСТИР Изнад оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Гле! Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли?

Негдје шева пјева при заходном зраку, И сиједи отац игуман, пун бриге, Полагано чита из дебеле књиге Опроштајна слова сиротну тежаку. И чуј! Земља пада... Врх дрветâ руди...

1911. МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Други имају везе са садржином; такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни

Пошљите му лист књиге бијеле нека дође граду Вучитрну; не пиш'те му што је и како је, већ пишите: „Мајка је на смрти, пак те зове да те

Пита њега тридесет чобана: „О Милошу, наша поглавице, и досад су књиге долазиле, ал' се нису са сузам' училе! Откуд књига, ако бога знадеш!

Кад се ладна напијемо вина, о свачем ће Јуже бесједити, како који добар јунак јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону

Кад се ладна напојише вина, о свачему сташе бесједити, како који добар јунак јесте; Југ изваде књиге старославне, те казује пошљедње вријеме: „Видите ли, моја браћо красна!

Ако данас цара погубите, на вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама је л' Милица Лазу суђеница“.

вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама је л' Милица Лазу суђеница“. Књиге учи стари Југ Богдане, књиге учи, грозне сузе рони: „Нете, синци, ако бога знате!

Књиге учи стари Југ Богдане, књиге учи, грозне сузе рони: „Нете, синци, ако бога знате! Милица је Лазу суђеница, на њему ће останути царство, са њоме ће

дође на Косово равно, да он каже на коме је царство: он је св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у њега су књиге староставне. Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка.

Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога.

на Косово равно, да ти кажеш на коме је царство; ти си св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у тебе су књиге староставне; јал' ћеш сада изгубити главу!

дворова Краљевића Марка, а до Марка, до мојега ђака; код мене је књигу научио, код цара је Марко писар био, у њега су књиге староставне, и он знаде на коме је царство.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио. Понесем ујутру књиге и ручак у торбици као да ћу у школу, па кад наиђем поред Гаја... — А ти на дрво!

— Права хајдучка! — шапутао је Стриц. Да су дјечаци читали књиге о Индијанцима и о америчком Дивљем западу, њима би њихова грађевина личила на колибу неког трапера ловца на медвједе,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЈАЈИМА 182 МУДРИ АРИСТОТЕЛ УЧИТЕЉ ЈЕЛИНСКИ 183 ЈАСЕН 184 ЈУПИТЕР 185 ЕНЕЈ 186 ИЗ ВЕРГИЛИЈА 187 ИЗ КВЕНТУСА КУРЦИЈА КЊИГЕ ЧЕТВРТЕ 188 ИЗ ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА 189 АЛКОН КРИТСКИ 190 СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ 191 АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ 192 ЛЕГЕНДА

БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?... Језик му је Кано перо скорописца књижевна — Не пише ни с пером, Него са својим прстом Без мастила.

с писмом остаљао је за сазнање последњему тамо роду, тако да су Израиљи примили неке његове приповести те у своје им књиге то приписали како и за ту звезду што је она три од Истока цара к Христу довела.

Таки га крхну топузом у главу и уцопа га на месту. А своју чорду изведе напоље и дома их отера. ИЗ КВЕНТУСА КУРЦИЈА КЊИГЕ ЧЕТВРТЕ Кад је велики Александар, цар маћедонски, преузимао свет, дође с војском под неки врло тврди град у морској

Ни то може бити да се хамбар жита саспе у један џак и однесе се. Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало докле се све сручи. И слух и језик с мером се држи.

Те тако и учинише, ал' сав цело израиљски закон не ктеше примити кроме петоре Мојсеове књиге што узеше к себи, а пророке и остала им писма не примише, те кроз то Жидови тако и прозваше их именом једни Самарани,

Од оно добине, шездесет пети папа започе жећи и изметати из цркве православне књиге, именом трећи Вонифантије. Шњега започе се велика смућња мећу римском и грчком црквом чинити.

Зато од првашњих учитеља и нејма на њих које укорне списате издавна књиге, кано на остале одступнике, ни која анатема је приметнута, кроме тога ината и укора што је постајало.

А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што известио.

имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што известио. Сасма смо се занели с памећу за ту светску грижу, а душе се своје отпадили.

Пише се у многом животном писму да ће се отворити књиге на оном страшном и праведном Божијем суду и вања да ми и сад знамо које и какве ли ће оне књиге бити што ће се пред

да ће се отворити књиге на оном страшном и праведном Божијем суду и вања да ми и сад знамо које и какве ли ће оне књиге бити што ће се пред нама отворити. Не које друге, него исте ове што их сад чатимо и по руку их премећемо!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије. Изван куће је био поносит, а у кући нежан.

!... Откуд ви па тај адет и тај памет?... Што? Што, бре?... Да си научи немацку јазију, аустријски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?! Тој ли искате?!... Ба!... У мој век...

Мори, ваша брука и резилак ће се у новине и у књиге“, рече, „тури! да запантиш“, рече, „овај мој реч, и такој да се“, рече, „поздравиш од мен’ до ону“, рече, „брљиву

! Говори француски, немачки, грчки зна. Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.