Употреба речи књигоноша у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Краљица повиче: „Дур, дур (стој, стој)! књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај

И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”. Ово је за мене приповетка да не будем други пут књигоноша. То је доста од Турчина совета. Ето моје казивање што сам вам обећао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту књигоношу, па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша, донеси ми један лист хартије, да ти градим једну ситну књигу“.

среза); сеоски кнез (који је у договору с кметовима управљао сеоским пословима) књига без јазије — чиста хартија књигоноша — писмоноша коб, кобак — сусрет Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага

одмарати се починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи и:) истина: Већ и Марко остави за правду прах — (значи и:) барут првичје —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности