Употреба речи књигу у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ӏоанн Готлоба Еммануила Брайткопфа. 1788. Љубезна сербска јуносте! Посвештавајући ја ову књигу теби, чрез то ништа друго развје т в о ј е проштење, зато што с т о б о м не живим и оно што| сам ја од других научио

Болестан и раслабљен о најлепшој материји не може како ваља мислити, нити најполезнију књигу с принадлежећим вниманијем, расужденијем и услажденијем читати, сљедоватељно нити се може њом како би иначе могао

Оно је всегда много што је добро и совершено. Толико читајмо колико, кад оставимо књигу, можемо памтити и знати шта смо и о чем смо читали, и после сверх тога да смо кадри мислити, судити и разговарати се.

љубјаштим душам повод дати да многу светлу и чисту здравога разума и наравоученија у народу ужегу свећу и општеполезну књигу преведу, саставе и издаду.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу! МИКЕНА По дебелим зидинама беле се, напросто процвале, ученице из Енглеске!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.

сам се радовао да мој учитељ не зна више од мене и да ћу се кући скоро вратити, док он једно јутро донесе ми једну књигу и кад седнем за астал, упита ме: „Кад си све изучио, да видим знаш ли, и јеси ли и ову књижицу учио.

” — Ја отворим књигу, видим и познам слова, и кажем да сам то учио, и да знам. Но кад почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не

Онај краљ напише књигу оној краљици, иште да му даде неколико градова, а неколико да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље

оној краљици, иште да му даде неколико градова, а неколико да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље књигу по са̓ији (књигоноши), но узме те свеже прапорац на ногу, пак собом сам однесе краљици књигу.

му шејтан (ђаво) да пошље књигу по са̓ији (књигоноши), но узме те свеже прапорац на ногу, пак собом сам однесе краљици књигу.

) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици. Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља.

Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља,

Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?

— Краљица повиче: „Дур, дур (стој, стој)! књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти

књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати, сам односити, јер да је икакав са̓ија гдегоде погинуо, ја

И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”. Ово је за мене приповетка да не будем други пут књигоноша.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле! Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу

— рече Алекса и диже се с постеље. Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. — А грешан сам, оче!...

Од хитрине твојих ногу много стоји! — Ево ме, Стојане! — Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? — Могу! — Да га нађеш, па где био да био? — Да га нађем! — Добро! Онда причекај!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи.

Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће! — На поклон? — рече Мара изненађена. — На поклон!

— Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет. Тури кажипут у књигу, па је метну у крило. Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету. — А камо се ти, учитељу? — рече поп.

— Па кад ти се слави, а ти га слави! А мене немој дирати! Видиш да радим! Па опет се извали на кревет и отвори књигу. Поп се прекрсти, па натрашке изиђе из собе. Одатле оде полако кући. Сељацима не рече ништа. Сам се даде у неке мисли.

поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу. Или хода по пољу.

Нешто се страшно бори са самом собом. Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет уједанпут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори па навали читати. Сјела једном под орах.

Сјела једном под орах. Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје. А на откосу више ње стоји млад човјек.

Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно.

Не ваља ништа, ништа. Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме: — Хајд носите вашу књигу! Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила.

Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. Ја се противих и држах крепко отворену књигу коју она покушаваше да затвори. — О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се. Она се још већма напињаше.

Ја обично донесем књигу па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје. Било је пре једно недељу дана. Пô ноћи се било

Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. На једном прозору белео се спуштен роулеау16 на другом није било завесе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Има једну књигу пуну исписану. Лепе корице и пише на њима Поеѕіе што јој је купио за спомен на презент господин Шандор, јурат из

— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати. Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева.

— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати. Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт Риналда Риналдинија, интересантног романа из

»Ти си опет читала ону проклету књигу!« — »Нисам«, лаже Јула. — »Јеси, јеси! Гле, само како се умацурала од плача!« вели гђа Сида, па је физитира и отима

— »Јеси, јеси! Гле, само како се умацурала од плача!« вели гђа Сида, па је физитира и отима јој Аделаиду, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.

На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у

— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу. — О, ја сам, верујте, страсна у томе.

— О, ја сам, верујте, страсна у томе. — Ман’те је, молим вас — умеша се гђа Перса — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста. Та би вам заборавила и да једе и да пије кад нађе какву такву књигу.

Та би вам заборавила и да једе и да пије кад нађе какву такву књигу. — Е, ви, мамâ увек преувеличавате! — брани се Меланија.

Узме само књигу после фруштука па каже: »’Ајде, мамâ, ви будите данаске у кујни!« па је текем нестане. Вичем ја: Мелани, о Меланија!

! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по

— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу — похита гђа Сида. — О, с драге воље — вели Пера. — Ако су на немецки написане — вели гђа Перса — онда

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И капао над оном књижурином и сушио се и кашљао па кад је ону књигу превео он умро и није ни дочекао да је види оштампану и да му кажу хвала, само што су га другови честито ожалили.

Африка

Силазећи у кабину око поноћи сретам Роберта, морнара Бретонца, који ми показује књигу што је тек узео од госпођице Н. Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом.

„Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као да је чита. Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Е, не верујете, је ли, али тако је! Не лажу мртви! Лаже Гарсули! Мени остависте само једну књигу: Житије мученика наших светих. Гут! А убиство?

Тражили су од њега и да запише, у општинску књигу, шта мисли о Визелбургу. Па шта је написао? А шта је могао рећи, на путу?

Па шта је написао? А шта је могао рећи, на путу? Уписао се, каже, у књигу посетилаца, лепо, у стиху! Написао је, каже, да је Визелбург лепа варош, а да има красног председника Општине.

Прегледан му је и пртљаг. А стављана су му и питања, а његови одговори бележени у књигу. Зашто је на путу? Где је прошле ноћи ноћио? Код кога мисли да одседне у Будиму? Које је вере?

Његове одговоре на питања, куда иде, зашто путује, бележили су, и ту, у књигу путника. Само је при изласку из Леобена, на тргу, доживео нешто што је, после, целог живота памтио. Вешали су лопова.

Предлаже јој да читају једну књигу лепих, голицавих, прича. Ако би јој госпожа Божич дозволила, она би, крај ње, легла.

Човек треба да воли једну жену, своју, а да не зна за другу. Он је у Бечу читао једну, немецку, књигу, у којој је описан живот на једном далеком острву, у океану.

и тај Зако је говорио да му се срце цепа, за онима који одлазе, али да он остаје, јер је свуд добро, где може да чита књигу.

Слушкиње су га увече виделе, како, уз свећу, пиљи у неку књигу. Био је то живот Јована Златоустог. Књигу му је био послао Вишњевски.

Слушкиње су га увече виделе, како, уз свећу, пиљи у неку књигу. Био је то живот Јована Златоустог. Књигу му је био послао Вишњевски.

Није књигу Вишњевскову бацио. Фамилија Исакович, а нарочито Павле, иако су и онакве, немецке, књиге срицали, волели су све што је

Вишњевски му је послао ту књигу, да му се наруга, али је Исакович, у том животу људском, уживао. Кад би га слушкиња трговца Жолобова – која је имала

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (за сточићем, заривен у једну књигу): А, да, нека уђе! МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи!

Ја вас молим да ме ослободите. Госпођо, господине! (Оде.) ИВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (задубљен поново у књигу). РИНА (Пошто је бацила један презрив поглед на Павла, полази у своју собу.

МАРИЈА ПАВЛЕ (дигне главу и погледа за њом; кад види да је она затворила врата, одлази телефону, узима телефонску књигу и тражи известан број). МАРИЈА (долази): Надзорник грађевине. ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе.

најпре на врата где је Рина, па као да је опазио нешто или чуо покрет, одлази брзо месту где је у почетку читао књигу, седа и привидно се задубљује у књигу).

као да је опазио нешто или чуо покрет, одлази брзо месту где је у почетку читао књигу, седа и привидно се задубљује у књигу).

МАРИЈА: Разумем! ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно? ПАВЛЕ (мало збуњено и отежући): Да, да... изволите! Уђите!

нелагодност коју је изазвао посетом): Ја нисам имао намеру да вас узнемиравам; хтео сам да предам ову позајмљену књигу девојци, али је нисам нашао. Извините, молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. (Остави књигу на сто.

Извините, молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. (Остави књигу на сто.) ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа; за свога младог пријатеља ја имам увек

(Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот.

(Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Они се тако не понашају ни седам минута после завршетка часа. Они се тако не понашају никад! - Зашто си бацио ту књигу, Слободане?

Шта ти је било потребно да бациш ту књигу? - Новак ме је посматрао као што се посматра жаба, корњача или већ нешто слично, док је разред отварао вентиле знојним

- Мислио сам да је ствар завршена. Ја сам признао да сам бацио књигу! - рекао сам, а неко из последњих клупа почео је да се накашљава. Девојке су имале сјајне и напрегнуте очи...

Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши. Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе.

Понових како сматрам да је ствар завршена: бацио сам књигу, јер сам почео да дремам, а и зато, Господе Боже, зар је потребно баш све објаснити! Бацио сам је, ето! - А, тако?

- Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна. - Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане?

- Боже свети, Весна! Мислиш ли и ти да би боље било да сам се обесио. - Он мисли! - забила је нос у књигу и по томе сам знао да је наелектрисаност у кући достигла ниво белог усијања. То ми није било непознато.

- Ти, лудо дете! Обећах јој да нећу више завитлати ниједну књигу, али је израз неверице споро ишчезавао с њеног лица.

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила да се ниси вратио кући.

Мртви и покопани, са споменицима по парковима, они могу да буду чак и драги! Помислих на књигу коју ћу написати једнога дана. Биће то књига о крви и сексу.

- Остављао сам њену књигу у страну, као неку утеху самоме себи, решен да од сада учим из ње, иако сам унапред знао да та решеност неће бити

Двонедељница, у ствари. Пре четрнаест дана бацио сам ону књигу и пре четрнаест дана пољубили смо се на скели. - Ти би то морао да памтиш!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.

је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо. Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита неку књигу да би јој дете било паметно и учено. У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или нешто сече бритвом или броји талире

Сличне пословицама јесу и изреке и узречице, које је Вук такође унео у своју књигу Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда се то дешава тек кад, после много година читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у једној библиотеци, а жарко жели да је прочита.

Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз? Неки романи подсећају на наш сопствени живот.

Седимо и на завршетку велике историјске књижевности, а на почетку наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму.

лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку сличну књигу, дебелу и светлу. Али не, није манастир за мене, и заиста је крајње време да се пакујем!

– Никад се нећу извући одавде – казао ми је тада никада! Тако је Бел Ами бацио књигу под лежај и наставио да изиграва заводника. Привукао се на врховима прстију вратима купатила и нагло их отворио.

У руци је носила неку дечију књигу. – Хеј — прошапута — хоћеш ли мало да ми читаш? – Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Био једном један добар човек

Ухватио је за руку и одвео у њену собу. Сео је на ивицу кревета, држећи књигу у крилу. Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика скупи браћу Црногорце, прочита им књигу и запита их што мисле да се одговори на то. „Отпиши му“, рекоше му они, „да Црна Гора не даје харача, но нека покуша

“... У праскозорје зачу се клепало. Ђак Обрад, који већ учаше „пошљедњу књигу“, бјеше велик вјештак у томе. Изнајприје куцкаше ситно, споро па све јаче и брже, те се одјек разлијегаше по

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју књигу. Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте Коменског (1592—1670), који је

Илустратори ће дечју књигу обогатити, и, надахнути њоме, открити нове могућности ликовног израза; замисли васпитача, пак, током два и по столећа

Добру дечју књигу може читати свако ко то зажели. Одрасли су стали показивати оданост овој врсти писанија, приказујући је као једну

Код шире публике Радовић ће се, четврт века касније, потврдити као сатиричар и моралиста. Писац не бира књигу с којом ће се прославити, нити слава увек окруњује оно што је код неког ствараоца најдрагоценије.

Често сам помишљао на ту књигу, не верујући никада да она и даље постоји. Нисам имао храбрости да је, одрастао, потражим и поново прочитам,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

сам породицама појединих писаца и својим пријатељима, који су ми давали и набављали фотографије и слике унете у ову књигу. Пуштајући ову књигу у свет, ја не мислим ни да је она дефинитивна ни без својих недостатака.

Пуштајући ову књигу у свет, ја не мислим ни да је она дефинитивна ни без својих недостатака. Оно што се материјално данас зна о српским

у српски народ ћирилицом писане књиге за католичку пропаганду, и Срби су са крајњим неповерењем гледали на сваку књигу латиницом штампану.

Павле Соларић прича како је једну такву књигу, када му је дошла до руку, бацио у пећ »као анатемисану«. И у таквом стању ствари појамно је што су латиницом штампане

године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь смертныωхъ, и то »пречишчено« »съ далматинскагω языка на

ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ Први писац у српској књижевности XВИИИ века који је издао своју књигу био је Христифор Жефаровић.

Због слободоумних идеја о верској сношљивости, католичка црква у Француској бацила је анатему на књигу, и то је више но ишта учинило да овај иначе осредњи роман стече глас и буде превођен на све важније европске језике.

Тај општи успех, а нарочито пажња Катарине ИИ, нагнао је Ђулинца да то прослављено дело, ту »всјем добро извјестнују књигу«, преведе, ради »просвјешченија људеј«, »на собствени наш матерњи језик«.

наши, Димитрије Давидовић, Милован Видаковић, Александар Ивачковић, др Данило Медаковић, наслањали су се на ту књигу и често је просто препричавали. Сама књига наишла је на велики одзив. 1823. изишло је у Будиму друго издање.

Доситејеви следбеници раде у истом правцу. Јован Мушкатировић пише нарочиту књигу потив празника, правдајући цареву наредбу о укидању силног празновања у православној цркви.

Дете је учило основну школу у месној српској школи, и како се одликовало љубављу за књигу, тетак науми да га спреми за попа.

Ништа није важније но ширити научне истине, мудрим књигама просвећивати људе: »Боље је много једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи

Милићевић, Вук - Беспуће

у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.

црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу: Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на

А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу. Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.

Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом. Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису

Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по

Једна тако бурска песма, сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане.

У таквим приликама и син је по инстинкту знао и »предчувствовао« шта га чека, и обично би одмах узимао књигу и задубљивао се у њу, а мајка би обично бранила »тати« да му не смета, јер се задубио у науку.

Тако је и сада радио, неопажен се ушуњао у собу и сео за сто, отворио књигу и занео се у науку тако да је два позива очева пречуо. — Шта радиш ти, море? — викну отац. — Шта питате, слатки отац?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише, Псуј и карај, па на

Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши! У књигу те мето житка свога, Житка свога, брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су места житка веселога, А

У књигу те мето житка свога, Житка свога, брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су места житка веселога, А ди тужна, онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на твоје, Кишом

На крај већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде:

На крај већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго

80. Нек мађистор чати књигу, Може он то и без њега, Он сад има другу бригу, Јера младост плао бега, А времена још ће бити Де ће све то

“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и допаде. 98.

Ал' добићу једну ситну књигу Која вељу учини ми бригу; Ситна књига 'вако говорила: „Воденицу муња ти спалила, Јоште туча што удари јуче

Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада! Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја

Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени девер уз девојку.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Шта ја знам од икона кад сам неписмен од своје седме године — одмахну он. — Не знам гледати ни у књигу, ни у календар, ни у сат, чак ни у бравеће плеће. Није ме драги бог у то упутио, па ето ти.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном уђе и ти. Стаде до мене. Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. — Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.

рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је? — пита га она враголасто.

ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Ох доста, доста! ...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.

Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу књига имати.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

„Разумеш? објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!” Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле!

ево га! гле! ја сам алфа и — окренем се, ал' — нема госта мог. Гле проклетника! преварио ме! Обазирем се, гленем у књигу, и гле — почетак страсти Христове, издајство Петра, петлов кукурик: зацело је те речи прочитô па, у бризи да час не

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег и разапне шатор, па онда напише цару књигу: — Пошљи ми онога човека који је однео воду од мене. Цар одмах опреми најстаријег сина.

Пошто цару одсеку главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу, и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио да излијечи и његову кћер од онаке болести,

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу и каже да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.

то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док си жив сваке године два кабла соли.

Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква бира

Исту је причу Вук касније унео у своју рукописну књигу Живот и обичаји народа српскога, додајући при крају још једном реч „и чанак“ — што је свакако исправљање испуштеног у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Спасић против логике или граматике погрешио, то је пашквила; а кад г. Спасић критизира чича Срећка књигу о земљедјелију, кад назива другога подлим, неваљалим, деморализиратим, то је лепо и красно.

Спасић право што своја књижевна дела брани и за беспогрешна издаје. Дајем пак ову књигу на свет највише зато да умножим књижество наше с једном оригиналном комедијом, јер ћемо ми имати доста превода и

МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио. ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља? ДОКТОР (опет гледа у књигу): Јест, трифеља.

ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља? ДОКТОР (опет гледа у књигу): Јест, трифеља. ИСАЈЛО: А шта је то трифеља? ДОКТОР: То је трифељ. ИСАЈЛО: Лепо, само кад би знао, шта значи.

ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан. ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети. Лепо!

ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан. ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети. Лепо! (Преврће) Свилешешир, недостаточно свеучилиште. Лепе ствари.

) ДОКТОР (Манојлу): Ту ћеш и ти остати, јер си ђак, да штогод научиш. (Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и судите коме може чаша припасти. (Путнику) Па, гди сте путовали?

ПУТНИК: А, Бибеско. ДОКТОР: Како је Букареш на Дубровици? ПУТНИК: Букурешт лежи на Думбовици. ШАЉИВАЦ (гледи у књигу): Овде стоји Букареш и Дубровица. Ви нисте добро чули. ПУТНИК: Може бити, премда ја знам и влашки.

Гледајте подло извртање речи. Је ли то лепо и поштено? Чесним старцима, који су сузе проливали видевши моју књигу на сред издату, радост кварити и показати да њино дете не зна ништа. ШАЉИВАЦ: Па ништа, господине.

ШАЉИВАЦ: Па ништа, господине. Кад ви толико оцева имате, немате се чега бојати. Ако је један отац плако онда кад сте књигу издали, други ће плакати кад ушчита критику. Ако не будете једном по вољи, бићете другом, трећем.

ДОКТОР (Путнику): Ето како је опастан чаушлук; земља се може наврнути, а он никако! ШАЉИВАЦ: Ја сам видио у вашу књигу, како су реке због навртања ослабиле. ДОКТОР: Пак? То је само у стражњој Индији.

ДОКТОР: Кажем ја да чауш мора свој целајући језик да забоде. ШАЉИВАЦ: Опростите није на вас, него на вашу књигу. Случајно увреди трифељ Перзерина. ДОКТОР: Перзерин је мој служитељ. ШАЉИВАЦ: Тамо је био брег и варош.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Што се пак читатељки тиче, њима право остављам онда суд изрећи кад књигу внимателно прочитале буду. Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ЗАВИЧАЈИ У твоме завичају где је ништа, Годишња доба живе упоредо; У три корака ти их мимогредом Пролазиш лако, ко књигу да листаш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

—... зелени џемпер, енглеску блузу, трофејни парабелум, књигу Како се калио челик, кошуљу — комада један, конзерву маргарина ... Јесам ли нешто изоставила?

Хеј, човече, знате ли оно идиотско питање које новинари обично уваљују познатим зверкама: „Коју бисте књигу понели са собом на пусто острво?“ Господе; каквих ту све нема изваљотина!

да би понео са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе

госн Суле, обећао да ће, када га буду питали шта би, као, понео на то пусто острво, одговорити да би најрадије понео књигу „Како направити чамац од приручних средстава“, али га још нико није ништа питао. Није, ваљда, стигао ред на Суленцета?

ГЛАВА XВИ Шеснаесто поглавље уфурало је у ову књигу на дивљака, без знања писца, који се одмарао после ручка прекинувши начас диктирание. Дактилографкиња М. Б.

Богами! Ни те године мој матори није успео да уфура у књигу „Ко је ко у Југославији“. Тешила сам га колико сам могла.

Матори, већ отупео, џоња и гледа бело у зид испред себе. По подне га затекох како листа књигу „Брем — животињско царство“ и то одељак са домаћим свињчетом, а у очима му нека чудна крменадласта чежња.

Ако већ хоћете да знате, кад купујем неку књигу, морам најпре да је опипам. Оњушим. Прелистам... Узимам је тек пошто утврдим да јој странице не личе на пренапрегнути

— Гле, мала Ана! — рече — Откуд ви овде? — Дошла сам да позајмим једну књигу из психологије…— одговорих. — А ви? Био је сравњен са земљом: — Мислим да ти дугујем објашњење...

Потеро га малер, шта ли! Затим оде и кошуља. Цап! Окружен полуодевеним цицама, личио је на праву илустрацију за књигу „Предбрачни сексуални односи малолетница“.

Узмите само, на пример, 1946. Годину! Јесте ли чули за књигу „Како се калио челик“ једну дирљиву књигу, сасвим дирљиву?

Узмите само, на пример, 1946. Годину! Јесте ли чули за књигу „Како се калио челик“ једну дирљиву књигу, сасвим дирљиву?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Стижу Тројко и Треперко. Зло је мени гугутало кад ми руку усукало: Једи књигу - гутај слова, трепет-лиско јасикова.

Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа. Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита. ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде!

АЛЕКСА: Јошт какви! Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао. ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете. АЛЕКСА (гледи): Може бити.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ЉУДИ ГОВОРЕ Садржај И 3 ИИ 34 ИИИ 52 ЉУДИ ГОВОРЕ Ову сам књигу написао за време једног путовања.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу.

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу. Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ни ноћ не бубе ми не долазе у ћелију коју сам себи саградио, ни свећу не палим да ме њен поглед не би посматрао, ни књигу не отварам. Зидови су мирни, земља се не миче, звезде не видим.

Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен садржај, и да не би говорио. Објава истине и њено уништење, иду заједно. Зашто је тако?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

У основној школи, пред испит, само сам сањао о књизи... Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу. Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину... Бој и грдње што сам извукао, то је ништа...

Бој и грдње што сам извукао, то је ништа... али што сам страдао !... И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...

Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу. Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Алипаша на Херцеговини, Л’јепа Мара на Бишћу бијаше. Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Написао је читаву књигу памфлета против Паје Путника. Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег

Мајор ми даје једну књигу и каже ми да ту књигу не смем да однесем, али да је напамет научим. Разгледам књигу и видим да се у њој налазе подаци

Мајор ми даје једну књигу и каже ми да ту књигу не смем да однесем, али да је напамет научим. Разгледам књигу и видим да се у њој налазе подаци о талијанским пуковима

Мајор ми даје једну књигу и каже ми да ту књигу не смем да однесем, али да је напамет научим. Разгледам књигу и видим да се у њој налазе подаци о талијанским пуковима са којима ратујем.

Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију. Заборавио сам да му вратим ону књигу. КОМЕНТАР УЗ ПОВРАТАК ИЗ ИТАЛИЈЕ Према обичају у аустријској војсци, официр, при повратку из ратне зоне, добија

песме које сам хтео да штампам у Београду и скупљао сам рукопис Дневника о Чарнојевићу, који је био нарастао у дебелу књигу. Године 1919.

500 примерака). Годинама, ту књигу, није распродао. Моје песме одјекнуле су, нарочито, у оно време, на Универзитету и међу омладином.

Цвијановићу сам био дао збирку Лирика Итаке и књигу прозе, коју је штампао под насловом Приче о мушком, али сам намеравао да издам и друго.

Понео сам са изложбе штампара и књиговезаца, једино лепе, једну књигу велику, румену и жуту. На њој слова подражавају старогерманске руне, у футуристички разливеном, дантеовски обасјаном

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Та то је величанствено! — узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу, правећи се дубоко тронут и заинтересован том реткошћу.

који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога, свако спреми по какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци. Уџбеници, управо писци, чекају на ред.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури

одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!..

— Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: — Кад

с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: — Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? — Нисам. — Е па? — Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!... А јеси ли, опет, ти читао? — Ја?!

— Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно? Први се опет прекрсти, па после тек додаде: — Питам ја тебе сад: јеси ли ти

— Којешта. Не разумем те. — Ни ја тебе. — Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?... Питам те: јеси ли читао књигу? — Питам ја тебе: јеси ли ти паметан?

Питам те: јеси ли читао књигу? — Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: — Па зар ове трице да читам!

пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у постељу и узео књигу да бих пре задремао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.

Узе да преврће даље, али резултат овога прегледа беше тако неповољан, да је очајно јаукнуо, бацио књигу на сто и ухватио се обема рукама за главу. Дође му као да ће полудети.

Еј, кад би Бог дао да и сад буде тако. И зрачак каде обасја му душу. Опет дохвати књигу и поче да чита, али, чим одвоји листове који су му непознати, збуни га и уплаши количина њихова.

Тако је седео над књигом и читао цело пола дана. После вечере опет је дохватио књигу и почеше да му лете кроз главу Лонгобарди, Гибелини, Хохенштауфовци, Капет и Сфорци, папе и крсташки ратови, и сва

Насред улице стане, отвори књигу и — лупи се по глави. — Стилихон је Вандалин, али је римски војсковођа!... И опет питање: »како то?

Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере црна слова, а мисао му отишла

— Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је. — Да, тако је, 1895 године предавао је у овој гимназији латински језик Никола Николић. Он је син...

Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?« мислим у себи и прилазим полако к столу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.

Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини. Затим оберучке извуче једну грдну

Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је. Заустави се на фамулусу.

Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета! Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти

— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. — Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?! А не знаш како ми је сад криво.

вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно

« — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч! Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? — Није! — вели Максим фамулус.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

То важи и за књигу моје лирике, коју је, досад, понајбоље представио Љубомир Симовић у Плавом колу СКЗ; то је применљиво за песнички опус

У две-три следеће ноћи, написао сам још педесетак песама, и заокружио књигу. То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне

мајци, која је први део живота провела окопавајући башту, а други продајући воће и поврће, написао сам „Родну годину”. Књигу сам посветио мајци.

су ме поздрављали, кроз прозор; младе маме су дизале децу на раме, и објашњавале: — Гледај, ово је писац: он сад пише књигу... Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор. Машта је, поново, била у Београду.

Машта је, поново, била у Београду. Неку годину касније добићу и своју прву децу, којој ћу посветити ту књигу. Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

А мудар си и књижевник, кажу. Учио си књигу у Цариград, на некакву ћабу притврдио. Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа.

твога трона свијетлога и назвâ је твојим мировима, те си прашак сваки оживио, насијâ га умнијем сјеменом; ти, те књигу држиш миробитну, у коју су судбе уписате мировима и умним тварима, који си се милосно склонио дјејателне оживит

ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу. Сврх мене се сви овде куните, то су бапске приче и мудрости; него лаже ова бабетина, али може нешто друго бити!

ПРЕКЛАЊА СЕ УЛАК, ЦЕЛИВА ОПЕТ ВЛАДИКУ У РУКУ, МЕЋЕ МУ КЊИГУ НА СКУТ, И ОДЛАЗИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ.

ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ. ЂАЧЕ (чита) „Кнез Никола и сви Дупиљани поздрављамо нашега владику!

ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ. ЂАЧЕ (чита) „Кнез Никола и сви Дупиљани поздрављамо нашега владику! Пишемо ти што је код нас било.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Па пошто „књигу изучи“ прије но га се наусница хвати, оженише га богатом и младом али кржљавом властелинком из комшилука.

Гроф извуче из џепа неку књигу, а кад је расклопи дјеца, зинуше од чуда. Ту бјеху живо насликане животиње свакојаке, а редаху се најприје сисари, па

“ рече цура. У тај прости узвик нагомилало се много. Бјеше ту и молитве и срџбе и очајања, колико би једну књигу написао. Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Штође, штође! — Некаквога попа, који је рђаво читао и прескакао ријечи, запитао неко гдје је учио књигу а он одговори: „Штође, штође“; онда му онај, који га је питао рекне: „Ва истину и читаш штође, штође“.

А гдје је то врзино коло, и шта је, бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи, нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи или виле), али они не могу познати кога је нестало.

ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја срећу, па у врећу, Преко прага — па у кућу. 2.

Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја срећу, па у врећу, Преко прага — па у кућу. 2.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га, да му пошаље оног љекара, што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке бо- |

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.

Пошто цару одсеку главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако

царева шћер и вирјела младића, који јој се љепши учини од и каква на овоме свијету чоека, те она у та час напише књигу посланицу те је пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у ју | тро рано крадом до ње

Кад књигу опреми, ону исту ноћ украде оцу из потаје један чудотворни нож, па ц њиме сјутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, кој

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже да ће дигнути војску и заметнути крајину ако му цар не пошље свога љекара.

Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме.

Поглавити скупитељи пренумеранта на ову књигу јесу сљедећа Господа: У Биограду: Саво Сретеновић, І. секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у

Свуда је на пророчице ходио и на пророке књигу отварао, али ништа фајдисало није, док некаква пророчица сјетује овога чоека и даде му некакав запис говорећи: „Узми

9. ТРИ ПРСТЕНА. Некакав краљ запроси за свога сина у другога краља шћер, и пошље му књигу иштући ђевојку и уз књигу обиљежје на ђевојку.

9. ТРИ ПРСТЕНА. Некакав краљ запроси за свога сина у другога краља шћер, и пошље му књигу иштући ђевојку и уз књигу обиљежје на ђевојку.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Неписменима, зна се, биће довољно као одговор и пред Богом и пред нама: пажња и брига око службе; а оне који познају књигу, те због службе не могу да испуњавају своје молитвено служење и да буду са братијом на молитвеним окупљањима,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и благодарности наши[х] унука имена добри[х] и милостиви[х] благодетеља који изволе помоћи да издам на штампу како ову књигу, тако и што друго које намеравам из полезни[х] књига преводити.

Млад човек чита једну књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци

Сам си наумио поћи? А ја овде пра[х] да гутам разбијајући памук? Неће то Ника прпити! Заједно смо расли, заједно књигу учили, заједно на занату били, заједно ћемо и путовати.

О, родитељи, и ви, учитељи и управитељи безлобне јуности, ову вечну књигу отварајте у свако време вашим чадом и учеником; привикавајте и[х] израна да осећају, да познају и да чувствују

Ову саму књигу, без никакве друге, Мелхиседек читајући, свештеником вишњег бога постао је. Ово је књига Аврамова, Јовљева и свих

Отац небесни. Погледајте на птичице по воздуху. Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега славнога греческога рода и имена, | пре Христова пришествија

Ову књигу ко чита са здравим богоданим разумом, и ко њојзи следује, мора доћи к истином богопознанству; и он је (како учи свети

Ко ову књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу

Каже ми да ће он спавати, а да ја могу ходати по манастиру и около куд ми драго, или, ако [х]оћу, могу узети коју књигу с астала и што читати. Он пође у камару спати, аја почнем | прегледати књиге.

Видим једном на сан росијску цесарицу на престолу, сву као у сунце обучену, која ми дâ из своје руке једну књигу отворену с разни језици, говорећи ми: „Учи се!” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију.

и једног учитеља, именем Партенија, у Триполици, који би горко жалио против ови[х] бедни[х] обичаја, против који[х] и књигу је једну на простом греческом језику издао био. Но, погоди шта је било!

О овом послу ја сам већ читао био некога Максима Пелопонисиотскога књигу на влашком језику и знао сам је као наизуст, и могао сам се о том дишпутати да се земва пода мном тресе.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу

Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!...

Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!...

— Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро. Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо!

— Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека

— Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе

— Какву књигу? — запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.

“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити?

ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ Тек о Новој години Бакоња поче учити књигу. Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом: Иноћентије Ловрић, син једнога обућара из града) поче му показивати

За четири или пет недјења, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници. Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита него за двије прошле године.

Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху. Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу: — Видиш ли да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а

Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати. Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Разумеш?... Објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!“ Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га!

ево га! гле, ја сам алфа и - -“ Окренем се, ал' - нема госта мог! Гле проклетника! преварио ме! Обазирем се, гленем у књигу, и гле: - почетак страсти Христове, Издајство Петра, петлов кукурик; Зацело је те речи прочит'о, Па у бризи да час не

И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго... за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи...

У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу.

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе, и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и блаженство ал' да човјек на ње листу чита ништавило прекомјерно своје?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Тако је и учињено. Када год узмем ту књигу у руке, сетим се њеног васкрсења из гроба. О њој нисам имао више да бринем.

Половина погођене цене исплаћена ми је већ у чистом злату, а другу половину примићу на длан чим књигу испоручим купцу“. „А куда сте књигу удомили за тако огромне паре?“ „У Фиренцу.

„А куда сте књигу удомили за тако огромне паре?“ „У Фиренцу. То је већ други примерак ове књиге што сам га продао“. Он поче да уздише.

Моји људи шуњају се око тих школа и дворова и улазе, позвани и непозвани, унутра. Чим им пошаљем коју књигу на продају, они се појаве пред кнезом: „Ваше кнежевско височанство, имам на продају један унификат“. „Унификат?

„Јест, јест: уникат. - Но слушајте даље што моји људи раде. Они су у стању да сатима хвале латинску књигу у коју нису ни завирили, да говоре све дотле док купцу не појури вода на уста и купи књигу као гладан мастан залогај,

да сатима хвале латинску књигу у коју нису ни завирили, да говоре све дотле док купцу не појури вода на уста и купи књигу као гладан мастан залогај, не питајући више за цену. Ко је то још у стању да постигне, сем нас Јевреја?

“ „А тек трговина са алхемичким, херметичким и кабалистичким књигама - то је прави берићет. Купиш ли ову књигу, каже мој човек купцу, злато ћеш да правиш. - И људи се отимају за те књиге и плаћају их сувим златом“.

„Како си то учинио?“ „Прионух за књигу, и за кратко време постадох ја први ђак у разреду!“, повикаше деца једно за другим.

имања на пијацу у Грентем, свраћах онде прво код апотекара Клерка да процуњам његову библиотеку и оданде позајмим коју књигу.

“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!“ Седимо још подуже у пријатељском разговору и прелиставамо књигу минулих времена.

Но служећи се књигама које сам са собом понео, допунио сам толико своја знања, да сам почео читати књигу природе, отворену преда мном, па научих из те књиге више него из свих библиотека овога света“.

нисам тражио своја знања на Универзитетима, већ сам остао аутодидакт целог свог века и проучавао и даље велику књигу природе“. „Дали сте предузимали још каква научна путовања?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Печењарница код Краљице Педок. — Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци.

Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему. И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих

Гледа тако пуковник у књигу и очима брзо прелеће неке врсте: „Ето и ја сам био таква свиња а најгоре је било што сам проводећи тај скарадан живот..

Сад сам о томе читао једну добру књигу. А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над, природом, уместо под

Онда Љубишић нагло устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после, испружен на кревету, напорно дише, док се његов пријатељ протеже снажно, дотерује своју гргураву

Ето молим те: ти просто мисли на себе. Да узмемо овај пример: не седи ти се код куће. Онда шта? Узмеш књигу, какву лепу и корисну књигу, какав роман или тако шта, па у Топчидер, Кошутњак, Кијево, где год хоћеш.

Да узмемо овај пример: не седи ти се код куће. Онда шта? Узмеш књигу, какву лепу и корисну књигу, какав роман или тако шта, па у Топчидер, Кошутњак, Кијево, где год хоћеш. Могла би и у Земун... Али знаш ли шта?

Рецимо, не ради се ни мени. И длан о длан: трамвај, воз, фијакер: ја сам ту. Кажем ти: узмеш књигу... Данас треба читати, драга моја, много читати. Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако.

Раније сам ја већ био обележио све што треба па сам сад, час гледајући у књигу и преврћући листове, а час у њу, изређао све што је заслужила.

И као у њему тако исто и у игри не узе учешћа. Пошто је оставио књигу, устаде, протеже се, нагну се по навици и без интересовања над карте једнога од играча, а затим се нагло окрете,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Да сам кад попустио радозналости и завирио у какву стручну књигу, рјечник, лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени

Готово ме подилази напаст те бих прстом мало-помало гурао послужавник с карафом воде и с чашом, или бар књигу, по стакленој плочи мог ноћног ормарића.

је био упозорење да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у библиотеци. Из кухиње би се зачуло звецкање шољица и жличица на сребрном послужавнику.

Кад, на примјер, наиђем на вапај једнога: „Хтио бих написати књигу без садржаја!” или на рефлексију другога: „Читав је проблем у томе да човјек изнађе некакав начин, некакву форму, у

Помирио сам се: можда ипак има нешто занимњиво, нешто поучно у томе: упознати ту врсту човјека. Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине.

на арсен подобна да нам затрује читаво буре вина, оваква једна сумњица може да ми баци сјену подозрења на читаву књигу, па и на оне странице које можда доносе жежене истине.

Па даље сједи и шути. Покушавам да читам. Али убрзо одлажем књигу. Замара ме. Још до некидан чинила ми се занимљива, а сад ми се чини тако празна.

— Настојте да не мислите много на операцију. Узмите радије књигу па читајте нешто лијепо. Отишао је. Слијепи сељак примакнуо је опет своју столицу пола педља ближе, те опет зури у

Не. Требат ће да пронађем такву књигу у којој би се нашли скупа и њен и мој укус. А поред тога, неку личну стварчицу, ближу самој особи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. — Дајте младенце!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Пошто цару одесеку главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу, и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара; ако

Тада онај цар налише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже да ће дигнути војску и заметнути крајину ако му цар не пошље свога љекара.

“ Ја му одговорих да бих, и пођем за њим. Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата. Он извади књигу из џепа и почне читати, док се врата од пећине отворише. Завика дервиш: „Дај хараре!

Кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како!

Једноме сељанину није могло бити да не лише у Дубровник књигу за некакав голем посао, па да му се поп почем не би одговорио и рекао да нема једно од троје што за писање треба,

Зачуди се они сељек, те упита попа: — Ма што опанци требају кад се књига пише? — Право ти рећи, ако ја напишем књигу, треба ми је у Дубровник носити, јер је нико други осим мене не зна проучити.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Морао сам тај посао да завршим, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао себи: “Никад више.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

ПРВОМ ИЗДАЊУ Када се осврнем на период од годину и нешто више дана колико ми је требало да напишем ову књигу, чини ми се да ће речи са почетка једанаесте главе најбоље изразити сврху овог писања: Главни циљ мога писања био је

године јер је тражио националну демократску цркву за Чешку. Дао ми је и једну књигу о Хусу и Хуситским ратовима и једну о великом једнооком хуситском генералу Жишки.

једном младићу, који је стајао с друге стране пулта, своју чланску карту и он је подписа пре него што сам тражену књигу и добио. Приметио сам да пише врло вешто и брзо и то подједнако и десном и левом руком.

кад би се у ложионици појавио неки проблем који нисмо умели решити, он би ми обично у шали, довикнуо: ”Гледни-дер у ту књигу!” То његово обожавање књига нарочито се појачало када сам му говорио о Џемсу Вату и његовим митима са парном машином.

Мој добри стари пријатељ није знао да сам у то исто време проводио многе сате студирајући Тиндалову књигу ”Топлота као облик кретања” и чувена Тиндалова предавања о звуку и светлости којаје он, са великим успехом, држао у

То је била ”Поезија науке” Роберта Ханта објављена 1848. године. И данас имам ову књигу коју сам пре тридесет година добио на поклон од покојног генерала Томаса Јуинга.

Ову књигу су ми препоручили моји амерички пријатељи који су ми платили карту прве класе од Беча до Прага. Име ове велике жене,

Читао сам ову књигу дугих девет година, и уверење да сам је одгонетнуо испуњавало ме је самоуверењем и осећањем да сам богат знањем.

Непријатно ми је било, али сам искрено признао да ми је Ратерфордов син, мој добри пријатељ Винтроп, поклонио ту књигу на дан мога путовања. Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг.

Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг. На путу сам се више бринуо за дванаест лепих ученица из Вашинггона које су пошле на пут

Дао ми је копију Камбелове књиге о животу Максвела. Ту сам књигу прочитао од корица до корица пре него сам напустио Лондон и она је много допринела моме знању које сам обећао да ћу

Непријатно ми је било, али сам искрено признао да ми је Ратерфордов син, мој добри пријатељ Винтроп, поклонио ту књигу на дан мога путовања. Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг.

Ћипико, Иво - Приповетке

Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири. Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна. На концу је погледа, па ће: —Мало ћеш добити, — и извади из стола пехар с новцима. . —Хвала богу!

Он се зажели баш тих прича. Своме старијем другу даваше своје најбоље јело за сваку књигу коју би му кришом позајмљивао на читање. Тако му допаде руку књига „Павао и Виргинија .

Тако му допаде руку књига „Павао и Виргинија . Читајући по други пут ову књигу, у његовој машти отвори се други свет, — свет који се одвајаше од овога у коме сада живе, свет простора, сунца и

Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече га настојник. Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

зато се на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.

При уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила.

Опште је познато да је Дучић из свога укупног дела уклонио прву, мостарску књигу песама из 1901. Дуго је он био познат, дуго се о њему писало и судило не на основу ове, него на основу друге књиге, из

При томе се и за једну и за другу књигу, кад их посматрамо са самога краја столећа, може рећи да су од трајне песничке вредности.

Скендер Куленовић ће након објављивања ратне поезије опет заћутати у потрази за новим обликовним поступцима. Прву књигу сонета објављује тек 1968, а другу 1974.

И и ИИ78, као и у довољно исцрпноме избору Критика песничког искуства79, који је сам аутор сачинио као последњу своју књигу и неку врсту свога завештања.

Знао сам за формалисте, а чак сам их прилично добро познавао. Али нисам могао да сазнам ко је то: Ј. М. Лотман чију књигу Предавања из структуралне поетике понегде у часописима цитирају.

нисам могао доћи до ње, па сам се пожалио Никити Иљичу Толстоју, који ми је одмах из своје библиотеке донео књигу. Лотманова структуралносемиотичка теорија за мене је била право откриће.

Лотманова структуралносемиотичка теорија за мене је била право откриће. Одмах сам књигу превео, али су Нолит и СКЗ одбили да је објаве. Објавио ју је идуће, 1970.

Међу њима су и кратки есеји, чланци, али и развијени научни огледи. Приредили смо, мимогред, и књигу Петковићевих интервјуа (Разговори 1992–2004, 2009), невелики збир медијских обраћања, са појединим оштрим али

отрежњујућим порукама, корисним за основну оријентацију у нашој књижевној и интелектуалној невиделици, као и опсежнију књигу од бираних остатака ауторске оставштине, под насловом На извору живе воде (2010).

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ујка-Васо, запиши молим те: Пера Каленић да се врати у службу са сатисфакцијом. (Завирује у Васину књигу.) Јеси ли записао „са сатисфакцијом”? ВАСА: Јесам, де!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича. И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој Проклетој авлији. Касније се од тога одустало.

је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на прозору горњег спрата, леђима окренута унутра, лицем напоље.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Гле, зар оно није слика света храма! Омладина скупљена на вел’ким школама! Кад затвори књигу, дигне другу бригу — Зна шта народ зида на њеном подвигу.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(чује се глас у друштву, гди се карте деле, или чаше цеце, или се уз музику игра). Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква!

између црног и белог; али опет ми зато, госпоже, замерити не можете што велим да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу

Краков, Станислав - КРИЛА

Из торбице се појавиле новине и акта. Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа...

Петровић, Растко - АФРИКА

Силазећи у кабину око поноћи сретам Роберта, морнара Бретонца, који ми показује књигу што је тек узео од госпођице Н. Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом.

„Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као да је чита. Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПРВИ ТУРЧИН: Машалах, бабо! Баш ни они Хафис, што је у Стамболу књигу учио, не би љепше тумачит умио. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Да ми је ђеда жив, а ти да си педесет година млађа, бих те за њега

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ја се нећу китит’ цвећем, Већ га кидам на оделке, У књигу га, ево, мећем, Те ђулиће — те увелке. XВИИИ Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

зачешљане косе уназад, у кошуљи са заврнутим рукавима, лежао је на кревету од дасака наредник водник, и читао једну књигу. Скочио је са кревета и погледао нас готово буновно. Сасвим лежерно изговорио је своје име: — Драган Спасић.

У једном углу биле су набацане на гомилу. Неки од посетилаца, записујући своје име у једну дебелу књигу, претурио је мастионицу на лобање, те су многе измрљане црним мастилом.

1925. Полаже докторат наука. 1929. Постаје доцент на Београдском универзитету. 1934. издаје прву књигу своје ратне хронике: Деветсточетрнаеста. Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

немирно кретало, нашао би се пред доста оскудним а сасвим једностраним материјалом: у ту сврху ваљало би састављати књигу сасвим друкчију.

Нисам, даље, хтео правити ни искључиву антологију лирике. Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицкога: она је најтврђа кичма наше старе поезије.

А кад год је критериј при одабирању песама нешто спуштан, он никада није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима, пре свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине

Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш. Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума —

368, стр. 474—6, описао Нестора Петровића, ђакона у Парабућу, рукописну Књигу совокупљених разних вешчеј итд. (која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села

моју књигу Чланци и есеји, Нови Сад 1949, 49), подстицајна грађа музичких мотива бар понеких наших грађанских песама могла, па и

Остојић: песма је написана бар 1781. год., ако не и раније (в. наведену Остојићеву књигу, 81. белешку бр. 92, и стр. 72. белешку бр. 85).

његову књигу Милован Видаковић, Бгд 1934, 323); в. такође и шта др Драгиша Живковић пише о Малетићу као књижевном критичару (у

Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.

да је написана у Пешти, августа 1841; прештампана је у збирци Босиље, Будим, 1843, 103—24, одакле је узет текст за ову књигу. Песма је убрзо запажена: у Серпском народном листу од 11. марта 1843, стр. 76б—79б, неки П.

новосадских пренумераната благородни Павел от Јоаннович, сенатор и вармеђе сремске соседатељ — дакле отац Змајев —, а књигу да је претплатио „за сина Јоанна.

Трудио сам се да не пропустим прегледати ниједну књигу, часопис, алманах, календар, новине или било који други спис за који сам слутио да у њему може бити стихова.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Неки чојек, дијете ли? И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках... ЈЕЛИСАВЕТА: Књигу из Млетака?... Из Венеције?

И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках... ЈЕЛИСАВЕТА: Књигу из Млетака?... Из Венеције?

СТАНИША: Зар ниси већ? Недела свога црним прљама Ниси л’ окаљô књигу повести, Где прадедова наших имена, Кô мученике вере Христове, У бесмртија сјајне дворове Истине писац жељно уводи?

ВЛ. ВАВИЛА: Откуд оружје? Да нам га дужде није послао? ВУКСАН: Свет отац једну, те једну, господо! Као да није књигу учио — Не зна дуждеве — не зна превару! РАДОШ: Јест, оче!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише).

Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану' душом. Лани, око Часни' Верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта: „Давиде, умро ти син, па ти царство шаље три воринта. То ти је награда.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на делу Дие сербисцхе Револутион, преко ког се

Као песник, Стерија се остварио у последњим годинама живота, када је објавио књигу Даворје (1854). Његова поезија - рефлексивна, песимистичка, интелектуална - садржи размишљања разочараног и болесног

После М. Булатовића, Драгослав Михаиловић (1930) даје најзначајнију књигу Фреде, лаку ноћ (1967) већ и по томе што је означила даљи развој српске приповетке.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!

Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!

Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!

Ћипико, Иво - Пауци

У газда—Јова причају, људи да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.

Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати.

— И узевши дужничку књигу, убиљижи у њу сваку кварту по шест круна, у све сто и осамдесет круна. Војкан се поврати у чаршију.

Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши

Илија пође попу Врани сјутрадан и вели му да је дошао ради синовљега вјенчања. Поп, намргођен, потражи књигу, па нашавши је скиде наочаре, протаре их и опет натакне. —Што, попе, тако млад обневиди?

—А ко ти вели да ја не видим? — љутит ће поп. —Не љути се... к'о велим тако .... —Ево, — говори поп Вране и пише у књигу, биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи.

—Драго ми је што знаш... Ето, види сам!... —и узевши књигу у руке донесе је Ради пред очи. — Не знам ја у ту књигу ништа!

—Драго ми је што знаш... Ето, види сам!... —и узевши књигу у руке донесе је Ради пред очи. — Не знам ја у ту књигу ништа! — вели Раде сагнувши се нада њу, па, погледавши газду, застиди се. —Гдје је то?

цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.

Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...

Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.

—Колико их је? —Ви најбоље знате. Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице. Младић се замисли и рече: —Чини ми се три и по.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко је кадар да отвори књигу и разломи њезине печате?' Али нико ни на небу ни на земљи ни под земљом није могао отворити књигу нити је читати.

' Али нико ни на небу ни на земљи ни под земљом није могао отворити књигу нити је читати. И ја сам горко плакао што се нико не нађе кадар нити да отвори књигу нити да је чита.

И ја сам горко плакао што се нико не нађе кадар нити да отвори књигу нити да је чита. Тада ми један од стараца рече: 'Немој плакати, победио је Лав из Јудина племена, Давидов изданак,

ми један од стараца рече: 'Немој плакати, победио је Лав из Јудина племена, Давидов изданак, тако да може отворити књигу и њезиних седам печата.' Тада опазих између престола са четирима Бићима и између Стараца Јагње где стоји као заклано.

Имало је седам рогова и седам очију то јест седам Духова Божијих посланих по свој земљи. И јагње се примакну да узме књигу из деснице онога који седи на престољу.

или сам суђаја да бдим хоће ли или неће његово семе оплодити утробу њезину, или сам свети Димитрије што у црну дебелу књигу бележи сваки уздах и грч, сваки срх сласти и задовољства, како би им праведно одмерио казну за путеност и прељубу?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу.

То самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу, у којој бисмо описали каквом нам се она указује и каква је у истини.

Потребно је да се за тај пут оденемо на начин оног времена. Прелистајмо ову књигу са сликама старих ношњи, изаберимо оно што нам треба, а добро нам стоји, па прођимо кроз ова гвоздена врата у зиду

вади из њега један мали, баснословно скупоцен ковчежић, а из овога Александров лични примерак Хомерове Илијаде; ту је књигу носио велики освајач свега стално уза се. Улазимо у другу просторију.

„Када је исписао целу ту књигу, преостаде још неколицина неупотребљених листова. Шта се са том нашом браћом догодило није нам познато.

Архимедовог списа, испретурани су пре но што је на њима исписан нови текст; неки од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако,

У једном од њих нађох трговачку преписку мога деде и његову главну књигу књиговодства, у којој је забележио и све важније породичне догађаје: рођења, смрти и женидбе; о његовим властитим

“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.

Њему је посветио трећу књигу свога дела, којој је дао услов „Де системате мунди“. Ту је он, полазећи од Кеплерових закона, доказао ово: „Сва

Он је пронашао у мени моје стварне способности и развио их са пуно љубави и труда. Он ме је научио да ценим књигу, упутио ме како се из ње учи и осведочио ме да, као самоук, лаганим, али темељитим радом, могу даље доспети него

Један од њих донесе, из властите побуде, једну књигу и метну је значајно пред мене. То је било моје властито дело. У официјелној одећи бечке библиотеке, у њеном

Ја често прелиставам ту стару књигу и радо се уживљујем у наивни и поетички свет наших прадедова. Како је он изгледао једноставан и уско ограничен са

Ту куриозну књигу бацио бих без сумње давно у ватру или у запећак, кад је не би штитио њен фини повез и на њему име славнога аутора.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

се преводе Кампе, Вајс, Салцман): Јован Поповић преводи Кампеовог Младог Робинсона 1807, Јован Милошевић Салцманову књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања деце 1835, Милован Видаковић преводи драмску игру Благородни отрок 1836.

Између осталог, за децу је објавио збирку песама Дар доброј деци (1867) и превео Кампеову књигу Млади Робинсон (1874).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знам и то да после ручка никада није спавала. Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.

Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.

) Толико се гос-Тоши осладило читање, да је поручио читаву једну малу системску библиотеку. А кад прочита неку књигу, поклони је читаоници српске општине.

Али се и ја одмах наплатим: узмем нову књигу од њега, и од нас двоје, Павле, срећнији сам ја... Хвала ти увек на лекцији о штедњи, јер, морам ти казати, ја поред

Уз велику енергију за стварање, у мени је сталан страх, једно млитаво покоравање свачијем суду. Ја бих о том могао књигу написати, о тим мукама... То су ваљда јеврејске муке...

За три месеца дана сам у Италији више сазрео него у Бечу за године, и него откад уопште за књигу и школу знам! Рим, дај ми Рим, Господе Боже! па макар отсад писао на италијанском језику само...

Бог враћа добро дело кад и како хоће, али враћа... Павле је после носио књигу да чита Исаку једну српску пословицу. — Ух, сад још и пословице да слушам. — Седи!

усред велике собе, оне над радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не дижући се. Жмури и сањари.

” — Јован Мимић, отац Јанин, човек који „увек зури”, вели паланка, или у патос или у књигу, Мимић одговара, гледајући у патос, као сам себи да говори: — Неће изостати ни роман ни приче, само што ћемо сви у

Агница је озбиљно учила свирати; госпа-Јелка је озбиљно читала препоручену добру књигу и стално претплаћен Л е т о п и с; господин-Васа је остајао на новинама, али на најбољим нашим и немачким новинама, и

Шета по гробљу, надгледа, чита опроштајне речи помрлих Грка, саставља их, чини му се да чита у камен исписану грчку књигу, бележи понешто за монографију начелника града. Па се тек пред неким натписом дубоко замисли, заборави на садашњост.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

с паучином од полак прста злобе, пакости, ненависти и незадовољства покривен, таковом јошт напред советујем да ову књигу из руке баци.

опишем; но будући да је Муамед главну персону на овом путу водио, зато сам намислио скорим временом издати нову једну књигу, која ће се звати: Дневник Муамедов, приликом његовог путовања у месец.

Може бити да би исти магарац већу славу него што други списатељ има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у чепљењу и комплиментирању неку дику траже.

, уп. нем. Прäнумерант) — претплатник на књигу ПРЕНУМЕРИРАТИ СЕ (из лат., уп. нем. прäнумеріерен) — претплатити се ПРЕТПОЧИТАВАТИ — више ценити, више волети,

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ето, то ме је, углавном, руководило када сам сео да пишем ову књигу. Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак.

А што сам и поред тога написао ову књигу, то је само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и

Затим би, после овако мудре беседе, ставио преда се познату књигу „Олендорфова метода за учење француског језика“, која је као једини уџбеник тада постојала и из које смо и ми и

ми паде на памет једна књига коју моја тетка чита свако вече и при читању уздише и плаче, а кад сврши читање, ставља књигу под јастук. У тој књизи мора да има љубавних речи, јер само при читању таквих књига маторе девојке плачу.

Украо сам дакле једно поподне ту драгоцену књигу, завукао се у шупу и почео је прождрљиво прелиставати. Заустављао сам се нарочито на странама које су овлажиле теткине

Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас. Преписао сам лепо у два егземплара и књигу оставио опет под теткин јастук.

Твојим ће књигама сваки дан падати цена, а мојим ће акцијама расти; твоју ће књигу ценити двојица-тројица таквих као што си ти, а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати кад

Ја: Немојте. Напишите: „Збогом и хвала на пажњи!“ Новинар: Зашто то? Ја: Јер сам тим речима рад и ову књигу да завршим. Збогом и хвала на пажњи!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника. Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо.

Реших се да изговорим ма шта, но изговарах: Смрт, Осврнем се на другу страну: прочитам на зиду Смрт; Сећам се читах књигу: у трећем реду нађох Смрт, Ма куд да се бацим, гле, само Смрт; и Смрт, и Смрт, и Смрт; Једну реч пронађох силом, беше

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Никада ја то нећу научити, мајко! — рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ПРЕПЕВИ XАЈХПИX ХАЈНЕ И ЛИРСКИ ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја патња, моја туга И бол у тој књизи стоје: Отвориш ли књигу ову, Отворићеш срце моје. Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

везе са садржином; такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак

То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице... (Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе?

““ То су браћа мајку Послушала; брже пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате, брже да си граду

Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“. Када Милош ситну књигу прими, књигу гледа, а сузе прољева.

Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“. Када Милош ситну књигу прими, књигу гледа, а сузе прољева.

“ Тешко свуда своме без својега! 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА Књигу пише жура Вукашине у бијелу Скадру на Бојани, те је шаље на Херцеговину бијеломе граду Пирлитору, Пирлитору према

Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати,

Пише књигу Вукашине краљу, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога лротопоп-Недељка, нека дође на Косово

Пише књигу Вукашине краљу, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога лротопоп-Недељка, нека дође на Косово равно, да он каже на коме је

Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка. Трећу пише војевода

Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка. Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена

Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

из нашег села нијесу дјеца 6јежакала из школе све док није дошао овај пијанац, који више вири у ракијску боцу нег у књигу. Је ли кад наша школа видјела ово чудо од учитеља, кажите? — Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса.

Још се једном обазрео око себе и одједном осјетио да се више не може вратити у школску клупу, узети књигу и мирно почети с читањем. — Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако тек с памећу завири у књигу, без добре користи на празно неће остати. Ако исто тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго

Узе књигу, те је разгну, пак рече: — А оно, кад ви нећете чатити, а ви мени допустите да прочатим штогод мало. И узе чатити, а

дође до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија обуше у гвоздене опанке, с оштри клинци наклинчате, опет склопи књигу, остави је и уздаше. Пак шикну дупке са својим штапом у црковни патос. Проби шњиме кроз плочу камениту у земљу.

Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога. Докле мало подурасте таки га даде на књигу учити му се и он како бистроумљив и хитлен бијаше наскоро подобро првом изучи нашу књигу потом од много руку и ту

подурасте таки га даде на књигу учити му се и он како бистроумљив и хитлен бијаше наскоро подобро првом изучи нашу књигу потом од много руку и ту латинску извиче дурус. А после тога борављаше се у цареву двору уједно служећи му пред царем.

Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста пут воли узалуд седити дома или зурити на сокаку него ли да узме у руке књижицу те

Ама ако има коју књигу, он је затвори у сандук или за полицу је баци, како неће видети белога света (ни он Божија лица), да ни њему ни другом

Имао сам већ своју књигу и доста сам се начатио је.« Како ми се о томе мни да не узбуде право о теби изречено то пророчаство издавна подмукло

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... — Лошо збори, много лошо збори. Давију ми правија!... Да сам учија неке чколе, та да испишем, ете, тол’ку књигу — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину.

И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже. Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази, једно девојче.

! — Ихаа! — засмеја се тетка Дока. — За тој па да ми је! Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како гу резиле оне

Све ми каза како поп из књигу да си чèти... А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и