Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом. Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века.
* Обогаћени трговином, дубровачки су грађани почели стварати књижевна и научна дела. Од последње четврти XВ века било је међу њима песника и драмских писаца.
Сва научна и књижевна друштва у Загребу, Новом Саду и Београду су у сталним везама. На српским или хрватским књижевним гласницима сарађују
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
69. ³ Елијаде, М., Свето и профано, Књижевна заједница, Нови Сад 1986, с. 153. ⁴ Бандић, Д., Табу у традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 30.
свеске ИИЦ — Истраживачко-издавачки центар ССО Србије ЈАЗУ — Југославенска академија знаности и умјетности КЗ — Књижевна заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске НВ — Нови васпитач ННЖ — Наш народни живот САНУ — Српска академија
Проп, В. Ј., „Ритуални смех у фолклору (поводом бајке о Несмејанки)“, Књижевна критика, 6, Београд 1986. Проп, В. Ј., Проблеми комике и смеха, Књижевна заједница, Нови Сад 1984. Проп, В. Ј.
Проп, В. Ј., Проблеми комике и смеха, Књижевна заједница, Нови Сад 1984. Проп, В. Ј., Морфологија бајке, БИГЗ, Београд 1980. Раденковић, Љ.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О самој појави, о њеним унутрашњим законитостима и условностима, мало се и нерадо говори. Књижевна уметност као таква васпитаче, изгледа, превише не занима.
Књижевна уметност као таква васпитаче, изгледа, превише не занима. Кад отвореније, кад мање јасно и отворено, они сва књижевна дела, а ова из дечје књижевности поготово, разматрају по мерилима корисности: колико се, њиховим посредством, могу
И поред начелног ограђивања од педагошке злоупотребе уметничких дела, књижевна уметност се, ипак, своди на њену васпитну употребљивост.
Тако се, око детета и у вези с дететом, почела развијати једна књижевна техника, која је, крајем ХИX века, доживела размах и извесно потврђивање.
Муке и недоумице задају управо самоограничена, искључиво дечја књижевна дела, што их, све чешће, пишу искључиво дечји писци; ту долазимо у искушење да прихватимо строгу Крочеову процену.
Обавезна школска лектира слабо се обазире на озбиљније књижевне критеријуме; буквари и читанке пуни су лоших стихова. Књижевна критика, такође, није стигла да се позабави овом појавом; често се чинило да она и нема везе с књижевношћу.
У ствари, најмање ће је код њих тражити. Свака се књижевна творевина обраћа свима, а ником посебно и ником искључиво. Деца радо слушају понешто од оног што њима није намењено.
Осим кад пародира какву особеност, у његовом причању нема акробатике, нема кићења ни наслађивања. Књижевна извештеност не обећава му ништа добро: она најчешће скрива подвалу и лаж, знак је осредњег професионализма, где се оно
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ОБЛАСТИ СРПСКЕ 95 УЧЕНА ДРУШТВА 96 ПОЗОРИШТА 98 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 100 КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА 102 КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН
У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 343 ОБЕЛЕЖЈА ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М.
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у XВИИИ веку.
неких тридесет година испуњавао нашу оскудну књижевност, у доба када су се писци могли на прсте избројати и када су се књижевна дела тек с времена на време појављивала.
Његова књижевна делатност била је таква да га је Вук Караџић у извесном погледу истицао пред Доситејем Обрадовићем и да је славист
Обрадовић је почео писати за време владе Јосифа ИИ, у тренутку општег духовног врења у Аустрији, и главна његова књижевна делатност пада у доба владе Јосифа ИИ.
Ту је, учећи децу, почео писати своје прве радове, и то на чистом народном језику тога краја. У маломе, његова књижевна делатност почиње од бављења у Далмацији. Прешавши 1771.
Штампају се и књижевна дела, међу осталим и целокупна дела Доситеја Обрадовића. Научне установе се исто тако стварају: Друштво србске
је што су створене повремене публикације, листови, часописи и алманаси, око којих ће се усредсређивати сва српска књижевна производња тога времена.
У свима правцима осећао се материјални напредак српске књижевности. КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ Одлика овога периода, који иде отприлике од 1810.
Оснивају се прва учена и књижевна друштва, крећу се књижевни листови и књижевни алманаси, ствара се стална и све већа читалачка публика.
Поповића и Његоша. Позориште се оснива, и драма и комедија Јована Ст. Поповића је једна велика књижевна тековина тога доба. Ради се на књижевним родовима који донде у српској књижевности нису били обделавани.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На првом месту свакако се налази књижевна вредност њихова. Сиже који се обрађује, начин на који се он излаже, композиција дела, сугестивност причања, све оно
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Спасића налазе, а оваковим ће се начином најбоље видити: има ли г. Спасић право што своја књижевна дела брани и за беспогрешна издаје.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере народног традиционалног стваралаштва стајале су и данас стоје у узрочној и посредничкој
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Више-мање свако је велико књижевно дјело, на овај или онај начин, један случај савјести, а књижевна активност у ствари и није друго него један непрестани испит савјести.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не постоји ниједна друга књижевна творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита, а при
Довољно је сетити се правог култа будућности који нам је донела књижевна авангарда да би одмах било јасно како почетни удео у осуди Настасијевићеве ретроградности заправо има наш надреализам.
језичко раздвајање почињало и најјаче се осећало у нормираноме облику који служи за официјелно општење у култури: два књижевна језика у двема културама.
Веза између те основице и каснијег развоја није само непосредна, чисто књижевна, него такође посредно дата у разним облицима наслеђене културе: у сликарству, архитектури, црквеном појању, у
а изгледа помало парадоксално да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна авангарда из 20их година.
узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе књижевна еволуција дељива, дискретна, а не континуирана и једнолика.
Читала се она другачије и зато што ју је изабрала управо она песничка рука која је саздала чудесна књижевна бића у Кори, Непочинпољу и нарочито, нешто касније, у Споредном небу. Исте, 1958.
Преврат је, разуме се, донела књижевна авангарда у оштром, узајамном полемичком порицању с представницима предратне модерне.
Песников рад у језику, срећни тренуци кад му полази за руком да уобличи неко своје виђење које ће као нова књижевна творевина заузети место међу постојећим књижевним творевинама и продужити да траје с њима, ти тренуци не би били
За њега се са много ваљаних разлога може рећи да у крајњем изводу и није књижевна појава, него пре и на првоме месту побуна против књижевне, а на другоме против културне институције.
Али није, разуме се, млади Матић и сав Матић. Дуга је била његова књижевна еволуција. Матић се, додуше, на особит начин мењао: увек је био другачији и исти, јер је имао ретку моћ да сва стечена
У том паралелизму, супротстављању и напону између двају поредака практично и постоји стих као специфична књижевна и истовремено језичка јединица.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског објављен је у листу Књижевна реч, ВИ, 1977, бр. 91, под насловом Ритам Милоша Црњанског.
Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом. Борисава Станковића роман Нечиста крв1 спада у ове друге.
Укратко, створена је књижевна варош, утопијска колико и стварна; својим се границама, унутарњим и спољњим, она подудара са простором по коме се
Дучић, па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.
Занимљиво је да смењивање књижевних праваца или стилских формација може покаткад довести и до тога да се као књижевна вредност устоличи њена дојучерашња противност; рецимо, језичка „муцавост” наместо ,,отменога стила и изврсног језика”,
Она, другим речима, није симетрично грађена, али је у асиметричности и њена књижевна „душа. За разумевање Магдиног лика важно је и то што, додуше не у свим, али зато у готово свим призорима, где се год
Утолико Нечиста крв није само по вредности прво дело Борисава Станковића: она је и његова књижевна сума. САН ВУКА ИСАКОВИЧА О песничкој структури Сеоба Дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом од места
Средства описивања део су самог описа. Поготову у уметности. Приказани свет у роману своја књижевна својства добрим делом добија отуда што изражајна средства којима се писац служи истичу једне а запостављају друге
Постоје, у ствари, многа и разнолика ограничења: од оних која поставља књижевна епоха па, преко стилских формација и школа, до оних из индивидуалнога пишчевог стила.
(1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих. Књижевна превирања с почетка века и иначе су, у српском као и у другим европским песништвима, слободни стих истакла као
294 Према извесним несистематизованим лингвистичким запажањима, књижевна превирања и књижевни експерименти у време авангарде, од 1910. до 1930.
383 Књижевна судбина јунакова, могло би се с добрим разлозима закључити, тече паралелно с понашањем његовога ока: оно оживљује, пост
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Ова горка мисао пристаје уз многа наша књижевна размишљања; није неприкладна ни овде, данас. Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно
Ова Антологија жели да, у првоме реду, сређено прикупи све оне најузорније текстове које је наша књижевна традиција још могла понудити Бранковој књижевној оријентацији, и првенствено као уметничку насладу и радост, јер такав
Павле Поповић ни изблиза није о Радишићу мислио тако негативно: он за њега каже да је „симпатичан и као личност и као књижевна појава” (в. његову књигу Милован Видаковић, Бгд 1934, 323); в.
— Истине ради, међутим, ваља рећи да је Змај, поводом педесетогодишњице Суботићева књижевна рада, писао о Суботићу веома похвално, чак и са признањима према песми Сабља-момче, Цвет-девојче (в.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
веома развијено, морало је постојати јака потреба за поетизацијом историје, кад је такво схватање преузела и писана књижевна продукција.
Теодосије је растварао Доментијанов згуснути сплет сва три књижевна жанра. Поред ових наративних дела, Теодосије је својим јунацима посветио бројна дела црквене поезије и једну реторичку
У крилу цркве одвијала се обимна књижевна делатност, у првом реду обредна поезија, која је читаво време пратила успостављање светачких култова, а с њом и њен
приликама оскудно књижевно стварање и даље је окренуто идеалним јунацима онога типа које је остварила средњевековна књижевна продукција.
Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија.
Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија.
Али ни сада међу њима нема писаца од већег значаја, ни међу млађима. Уосталом, оно чему су тежили заправо и није била књижевна уметност.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Током времена, постепено, упоредо са читавим развитком људског друштва, све више се издвајају три основна књижевна рода: лирика, епика и драма.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Језик му је Кано перо скорописца књижевна — Не пише ни с пером, Него са својим прстом Без мастила. ФИНИК »Финици проналикују јуначком окрету на бранику;