Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године основали у Загребу Југославенску академију знаности и умјетности. Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и са Матицом српском у Новом Саду.
„Цела је варош, дакле, огроман атеље духа и науке“ (Е. Денис). Најславнији представници ове сјајне књижевне и научне периоде били су Гундулић, Палмотић и Бошковић.
Пошто је ушло у школе, помаџаривање је почело нападати и на српску цркву и на књижевне установе. Али се до краја XИX века јавио међу Србима у Угарској осетан економски полет, који је мало-помало освежавао
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најзад, меродавни стручњаци истичу да је Вукова збирка јединствене и недосегнуте књижевне вредности и лепоте у односу на све збирке пословица пре и после Вука.
78—80. ³⁵ Требјешанин, Ж., „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985. ³⁶ Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 356; уп. и Недић, В.
89, 94—97. ⁹² Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986); Грковић, Милица, исто, с. 141. ⁹³ Вукановић, Т., исто, с. 90—91. ⁹⁴ Караџић, В. С., исто, с.
307—527. ⁹⁶ Деретић, Ј., „Старосрпска имена као облик усменог стварања“, Књижевне новине, 749—750, Београд 1988. ⁹⁷ Вукановић, Т., исто, с. 60—62. ⁹⁸ Ђорђевић, Т. Р., Деца, ЦХЗ, Београд 1941, с.
212. ⁵ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, САНУ — Књижевне новине, Београд 1987, с. 369. ⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј., исто, с. 341.
136. ³ Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенска земље, САНУ—Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987, с. 339. ⁴ Дробњаковић, Б.
Деретић, Ј., „Старосрпска имена као облик усменог стварања“, Књижевне новине, 749—750, Београд март 1988. Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере
Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986) Раденковић, Љ.
Слијепчевић, П., „О нашој патријархалној култури“, Књижевне новине, 769, Београд 1989. Смиљањић, Вера, „Социјално порекло психолошких полних разлика“, Психолошка истраживања,
Цвијић, Ј., Балканско полуострво и Јужнословенске земље, ИИ, САНУ, Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987. Цвијић, Ј.
Цвијић, Ј., Говори и чланци, САНУ, Књижевне новине—Завод за уџбенике, Београд 1987. Цвијић, Из друштвених наука, Вук Караџић, Београд 1965.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Више није био сам. За три месеца угојио се једанаест кила. Заузврат, да се некако одужи домаћинима, написао је за Књижевне новине »Сонет о Зеленој реци«, а за Политику напис о варошкој Тврђави, коју би свакако требало обновити.
Није могао да одбије две-три књижевне вечери по оближњим селима, где су га у чуду гледали, и поетски час у месној осмогодишњој школи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сликовнице за предшколски узраст, и кад су духовито и смишљено остварене, не могу задовољити озбиљнија мерила књижевне уметности: оне су, просто, нека врста потрошних добара, елементарних учила, предмета за забаву...
заслужују и пажњу и похвалу: реч је о једном облику брижно негованог, продуховљеног новинарства, у којем се осећа звук књижевне речи.
при процењивању дечје књижевности, уз поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато што не задају тешкоће при
Не будемо ли се обазирали на битне захтеве књижевне уметности, десиће нам се да дечју књижевност ставимо ван важећих општих закона, чему лоши писци и васпитачи једино и
Пооштрити мерила вредновања, уз примену поређења која поново успостављају привидно пољуљани интегритет књижевне уметности, држати се општих закона а уважавати стилске посебности — ето јединог начина да се дечја књижевност праведно
Обавезна школска лектира слабо се обазире на озбиљније књижевне критеријуме; буквари и читанке пуни су лоших стихова. Књижевна критика, такође, није стигла да се позабави овом
Зеке су се нашле на удару књижевне критике која их је, не правећи разлику између узрока и последица, прогласила кривим за неинвентивност њихових
Ђаци су је научили напамет... То јој, међутим, није било довољно; очекивала је наставак књижевне сарадње. Песника, који станује у близини школе, она је доживљавала као занатлију из комшилука, као пиљара код кога се,
Из светске књижевне ризнице деци се и раније, у разним добима и приликама, препоручивало оно што се сматрало схватљивијим.
Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности. Могли бисмо их прикључити час сатири, час хумористичкој књижевности, час чистој лирици, час пародији...
приставши да пише за децу, приступио испуњавању једног племенитог послања, толико изузетног, да се уобичајена мерила књижевне критике на њ не могу примењивати.
Реч је, најпре, о насртају на устаљене књижевне навике, на владајући укус и уврежена схватања. Иако књижевност код нас има прилично ограничен утицај на читалачку
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ
ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ 91 ШТАМПАРИЈЕ 94 ПРОШИРИВАЊЕ КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 95 УЧЕНА ДРУШТВА 96 ПОЗОРИШТА 98 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 100 КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА
НЕНАДОВИЋ 155 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА 158 ИИИ РОМАНТИЗАМ 159 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 160 РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 161 ЦЕНТРИ СРПСКЕ АКТИВНОСТИ 162 НЕМАЧКИ РОМАНТИЗАМ И СЛОВЕНСКИ
ОМЛАДИНА СРПСКА 166 ОМЛАДИНСКА ИДЕОЛОГИЈА 169 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 171 КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ 174 КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 181 ВУК СТ.
МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ
ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА МЕСТО СТАРИХ 336 ИНДИВИДУАЛИСТИЧКИ КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 337 НАЦИОНАЛНИ
За најновије доба узимани су само писци од књижевне вредности. Културно-историјским моментима који условљавају развијање књижевности дато је овде још више места но у
и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци. Књижевне појаве и књижевни радници могу се груписати по главним књижевним правцима и главним идејама којих су се држали.
он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком. Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први путопис српске књижевности и једино забавно дело српскословенске школе.
Писано је слабо, више руски но српски, и нема ни научне ни књижевне вредности. Штампана у Русији и ради личних и практичних циљева, ова историја је била мало позната код Срба у Угарској,
радио је без икаквих књижевних амбиција, често и не потписујући се, више да би могао живети, и сви ти послови су без књижевне вредности.
Оригиналних састава нема, сами прилози немају књижевне вредности, али оно што је карактеристично то је сама замисао о покретању једног оваквог часописа и нове идеје први пут
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Управо, млад и неискусан, године 1815 он у њој не види особите књижевне квалитете, па чак ни оне силне аргументе за своју тезу о језику које је иначе стао да тражи где год је мислио да их
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Овај његов непристојан одговор буде поводом, те изиђу Књижевне забаве, гди се од части и његово Земљеописаније, издано у Београду за младеж основни училишта (које је Попечитељство
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет никако не жели да чује ужасну олују над нашим главама. Тамо се тресу, не политичка ситуација, нити књижевне догме, него и сам живот. То су мртви, који пружају руке! Треба их наплатити!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
уредницима Српскијех, Хрватскијех, и осталијех Славенскијех листова што увијек моје књижевне огласе у својим поштованим листовима штампају, ја овдје за то лијепо захваљујем, и молим их, да то и сад учине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И код писца који „надрасте” устаљене књижевне форме, који „презире” схематичност и конвенционалност формалистичких оквира и облика, па стане да испуња дневнике и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поменуо бих онда једно име из књижевне теорије – Шкловског, чије је запажање о томе да се у књижевности оно што се обично приказује као необично, као чудно
Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у
Једна линија књижевне еволуције у српској поезији XX века могла би да се означи као све потпуније одбацивање наслеђених песничких конвенција.
И на овој окуци књижевне еволуције пресреће нас шала и слика о метафоричкој стоноги. Већ је поменут Матић. Сви ми осећамо изузетну мелодијску
исправне стране приступили кад год бисмо се нашли у прилици да конкретно вреднујемо поједине њене појаве из језичке, књижевне или обредне области, односно из свакидашњег људског понашања или културе опхођења.
Будући да ми је она најближа, навешћу примере из књижевности, са неколико критичких опаски које нипошто не оспоравају књижевне зналце чија имена с поштовањем помињем, али зато ближе осветљавају ствар до које нам је стало.
тесно везана за културу као њен саставни део, проистичу, ипак, важне последице за проучавање, али и за предавање књижевне уметности.
И појам аутора и ауторства, и појам читаоца, и схватање текста, границе која дели књижевне од некњижевних текстова, и однос према традиционалном и новом, и разликовање оригинала и превода, свога сопственог и
Настасијевићеве песме – настале у време међуратне књижевне авангарде – несумњиво припадају модерној поезији. Али је занимљиво да се неке од тих херметичких песама, као и неке
најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.
Обично се даје у сразмерама које га чине узорном творевином књижевне вештине. Слике су срезане и бојене тако да нас опсењују својом пластичношћу.
Стога се недостатак теорије истиче, а не скрива. А то је, наравно, лако препознатљива одлика европске књижевне авангарде, која се дословно обрушавала на сопствену, рационално утемељену културу, а окретала се или према туђим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла продужити на вишим равнима књижевне структуре.
Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.
Али не треба мешати грађу из које су ликови саздани са њима самим. Они су условне, књижевне творевине, па се стога и не могу разлагати и посматрати средствима, рецимо, аналитичке психологије као да су пред нама
то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.
око часописа Српски књижевни гласник; значи они који су све до првог светског рата пресудно утицали на формирање књижевне самосвести (метакњижевности).
Станковићева може дуж историјског развитка националне прозне уметности добијати час једну час другу количину чисто књижевне вредности.
Постоје периоди кад се на висок степен књижевне вештине гледа као на извештаченост, кад се од ње зазире. Довољно је,уоцталом, подсетити да су у вечитом спорењу
Писац је, очигледно, и своју јунакињу осудио на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.
Ко је склон да књижевне појаве посматра на широј дијахронијској мапи, лако ће то запазити. Аутор замашне и код нас најзначајније студије о
276 Ми данас знамо да су се у том „најпрелазнијем" времену зачеле и неке нове књижевне вредности, па да су настале и књижевне творевине од непролазне вредности.
276 Ми данас знамо да су се у том „најпрелазнијем" времену зачеле и неке нове књижевне вредности, па да су настале и књижевне творевине од непролазне вредности.
Није, дакле, Црњански мењао само неке књижевне конвенције у стиху и прози; мењао је такође и неке језичке конвенције. Заправо је он први у употребу увео неке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена на колено као највећа драгоценост књижевне традиције.
круга писали су додуше истовремено и италијански и латински, али оним латинским који је за собом имао богата столећа књижевне продукције, дакле песничке употребе и преливне изграђености, и италијанским народним, који су они почели у књижевности
тако јасно упућују на могуће поетске изворе Горестног плача, па проширујући потом своја истраживања и на друге могуће књижевне обрасце, Бернард Џонсон је у своме раду Горестни плач и Плач Сербији Захарија Орфелина.
Н. Радојчић је доцније написао још два мала а лепа рада у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ.
Не много лојално јер са великим закашњењем, Ђорђе Рајковић је у своме чланку Из моје књижевне записнице, Јавор од 14. септембра 1880, 1169—72, изложио Новаковићеву погрешку из год.
В. и полемику Б. Маринковића око Ј. Авакумовића са др Војиславом Илићем Илијашевићем: Књижевне новине XИВ, бр. 171. од 18. маја и бр. 173. од 15. јуна 1962). МАДАМЕ (стр. 72).
такође и шта др Драгиша Живковић пише о Малетићу као књижевном критичару (у књизи Почеци српске књижевне критике, Бгд 1957, 178 идд.).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Карловцима (1733-1739), чији су оснивачи ученици Кијевске духовне академије, била је прво жариште нове, барокне књижевне културе.
У критикама тадашњег књижевног језика и у полемикама с многим противницима дао је прве огледе наше филолошке и књижевне критике, као што је у текстовима о народним умотворинама дао основе за теорију и историју усмене књижевности.
Упоредо с језиком и народним умотворинама Вук се бавио и другим областима народног живота. Утоку целе своје књижевне каријере он је прикупљао грађу с намером а опише "обичаје, сујеверје, митологију и домаћи живот српског народа".
Био је то срећан стицај околности, јер су тада нове књижевне идеје долазиле из Париза. За две деценије - колико је модерна највише трајала - уметнички успон књижевности био је
Један од изразитијих представника је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу читати као да су књижевни већ и због саме стилске вештине.
Али су у исти мах настала и дела трајне вредности. И што је најважније у време кад су готово све књижевне конвенције подвргаване сумњи формирали су се неки од најкрупнијих писаца 20. века.
постоји и у српској све до завршетка Првог светског рата, када се она непосредно укључује у јак интернационални покрет књижевне авангарде.
словенским: руском, пољском и чешком - симултано суделује у европскоме заједничком књижевном животу и општем развоју књижевне уметности.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је почетак једног дела, које сам спремао на позив наше Књижевне задруге, за колекцију њених поучних књига. Узимајући ово недовршено дело у руке, живо се сећам уживања с којим сам га
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
који је, уз просветне прилоге наставницима, садржао и књижевне прилоге за децу, а затим 1865. и „Додатак“ Школском листу намењен ученицима млађег школског узраста.
Њихов значај је велики пошто нуде пресек књижевне лектире за децу у другој половини 19. века. Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог