Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Да, заборавио сам, — овај Омер-ага послао ми Афиз-пашину бурунтију: да ја као човек књижевник знам да је гре̓ота се цару противити, но да окренем народ опет под царев скут, и да ће ме цар бератом и ферманом као
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Изиђох из Библиотеке онако како сам у њу ушао, на врховима прстију. Дознавши да сам књижевник, васпитачице и учитељице моје деце у Поатјеу упорно су тражиле да им пошаљем неки свој рад.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све те молбе остајале су без икаква одзива и 1783. Курцбек је добио продужење своје привилегије још за шест година. Књижевник Емануил Јанковић је био набавио штампарију, донео је у Нови Сад 1790. године, и узалуд тражио штампарско право.
у Пешти, српски родољуби, неколико имућних трговаца и књижевник Јован Хаџић, такође у Пешти, 1826. године, основали су Матицу српску.
Давидовић није био књижевник, и он има више значаја као национални и просветни радник на општим пословима; у књижевности он је био оно што је за њ
Он је, уопште, био више апостол словенске и српске идеје но књижевник у правом смислу речи. Овај заслужни јавни радник био је »последњи бард дубровачки«, за тренут је васкрсавао из
Прецизирајући Караџићеву идеју, Ђуро Даничић писао је 1847: »Но у данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну Саве.
У Падови, у Италији, учио је права. Ушавши у јавни живот талијански, био је новинар и књижевник, живећи у Падови, Милану, у млетачкој области, у Флоренцији.
Он је био човек доба када се тврдо веровало да је народ наш најбољи књижевник, и да се у уметности треба само на њега угледати.
Тада се раздваја од својих пријатеља, и политичких и личних, и постаје отворен мађарон. Као публицист и књижевник живео је чергашким животом до саме смрти. Умро је у Новом Саду 23. јуна 1889. године.101 КЊИЖЕВНИ РАД. — До 1848.
Он историјски роман схвата не као књижевник но као национални радник: »У историчном роману, писатељ приповеда свом роду на поетичан начин његову историју«, да
Не научник и књижевник, но публицист и пропагатор, он је свој рад растурио по листовима и часописима. Главно и најоригиналније његово дело
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Објављена у Босанској вили за год. 1901, стр. 249. 26. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА: Забележио М. Б. Милићевић, књижевник из Београда. Објављена ијекавским наречјем у Босанској вили за год. 1887, стр. 170. 27.
1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је поново издата
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И да је глупаво што је о мени један хрватски књижевник рекао, да Банаћанин не може осетити лепоту Јадрана, или разумети Тоскану. При свом повратку из Париза, године 1921.
са сузама у очима, причао, о беди у којој је оставио породицу кад је отишао у интернацију, и како је хрватски књижевник Огризовић успео да га наговори да дâ неку причу за лист који је, де фацтоо, припадао окупатору (Белградер Зеитунг.
Био је ван себе кад га је Иван Гол (по мом мишљењу један трећеразредни књижевник) поменуо у свом предавању у сали Гаво. Ја нисам делио то одушевљење Сибета.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео тањега. А мудар си и књижевник, кажу. Учио си књигу у Цариград, на некакву ћабу притврдио. Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
—немачки, тур.—турски, фр.—француски, цркв.-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др. Илија Огњановић. Антипатер, војвода Филипа и Александра Маћедонског.
), васељенски, што се односи на васељену. кренцхен (нем.) забава с игранком. Лава Нанчић (1854—1887), књижевник српски који је по радовима својим много обећавао. лес, мртвачки сандук.
лес, мртвачки сандук. Људевит Гај (1809—1872), знаменити хрватски родољуб и књижевник. малер (фр.), несрећа. Марија Трандафил (1814—1883), добротворка која је своје имање у вредности милион и по динара
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бошко Петровић, књижевник, приликом свога боравка у Бечу у јуну 1953. године дао је да се за мене фотографише у тамошњој Музичкој академији
Раића: требало би то да буде ваљда син књижевника Стефана Рајића, такође књижевник и познати преводилац Гетеова Вертера код нас, за кога иначе знамо да је писао и стихове.
У исто време отприлике, 23. фебруара 1954, и мађарски књижевник Јанош Херцет послао ми је текст једне мађарске песме чије би прве речи могле заварати као да би могле бити истоветне
— Милан Токин, књижевник и некадашњи библиотекар Филозофског факултета у Новом Саду, још је знао како се песма певала; тако ми је, године 1953,
О јунаку врискала, Падел в бран је народа — Сречна Словенка! О овој словеначкој верзији Суботићеве песме словеначки књижевник Миле Клопчич, у писму од 21. марта 1954, љубазно ми је саопштио следеће податке које је добио од проф. Павела Калана.
Не мање су ме обавезали најразноврснијим обавештењима и услугама: академик Петар Коњовић из Београда; Бошко Петровић, књижевник из Новог Сада; Милан Токин, књижевник из Вршца; Мирјана Михалек, наставница Музичке школе из Вршца; Влада Поповић,
обавештењима и услугама: академик Петар Коњовић из Београда; Бошко Петровић, књижевник из Новог Сада; Милан Токин, књижевник из Вршца; Мирјана Михалек, наставница Музичке школе из Вршца; Влада Поповић, првак Опере Српског народног позоришта из
Задужили су ме најразноврснијим обавештењима и помоћи сем тога: пок. Милан Токин, књижевник и библиотекар Филозофског факултета из Новог Сада; академик др Никола Радојчић из Београда; др Марко Малетин,
пензионисани управник државне архиве у Новом Саду; др Владан Недић, доцент Универзитета из Београда; Миле Клопчич, књижевник из Љубљане; др Павел Калан, доцент Универзитета из Љубљане; Теодора Петровић, управник Државне архиве у Сремским
Калан, доцент Универзитета из Љубљане; Теодора Петровић, управник Државне архиве у Сремским Карловцима; Јанош Херцег, књижевник из Сомбора; Светислав Марић, пензионисани професор Више педагошке школе из Новог Сада; др Страхиња Костић, професор
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
остави писмене трагове после смрти постала права манија, тако да се одрекао уопште писања и умро је као признат научни књижевник а никада ништа на свету није ни написао.
На основу тога што та животињица грицка мрвице бачене са туђега стола, судбина ми је одредила да будем — српски књижевник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
О Сави има више песама и много приповедака. Он је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у многим политичким догађајима, организатор цркве.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сав им се разум просу и расу се ниушто штоно за то апостол пише: Та где је мудрица сад и лужница? Где ли је књижевник и рабаџија? Где су земљомерци свету и звездочатци? Све широм оде и пропаде.