Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Миграције и њихове последице биле су главни повод заједничких књижевних, националних и политичких манифестација које су се доцније јављале.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Даничић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, 2, Вук Караџић, Београд 1975, с. 327—328. ⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета,
, „Слика детета и развоја личности у српѕкім народним пословицама“, Савременик, 7—8, 1986, с. 102—117. ²⁰ Уп. Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986, с.
, „Реторика мржње“, Расковник, 49, јесен 1987; Крњевић, Хатиџа, „Клетва“, у: Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986; Пековић, Слободанка, „О клетви“, Расковник, лето 1970; Ђорђевић, Т. Р.
²⁵ Уп. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1974; Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986. ²⁶ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с.
Грујић, Р. и В. Чајкановић, „Слава“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Данчић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, Вук Караџић, Београд 1975. Дворниковић, В.
Речник српскохрватскога књижевног језика, 1—6, Матица српска, Нови Сад 1976. Речник књижевних термина, Нолит—Институт за књижевност, Београд 1986.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
расправама о дечјој књижевности, онима које су доступне нашем читаоцу, најчешће се приказују видови употребе ове врсте књижевних дела. О самој појави, о њеним унутрашњим законитостима и условностима, мало се и нерадо говори.
Претежан део књижевних дела „намењених деци” уметнички је савршено безвредан, и спада у примењену књижевност најгоре врсте, или у незанимљиво
Због тога би на тзв. дечју књижевност требало примењивати стара, проверена, свеважећа мерила оцењивања књижевних текстова, не признавајући јој никакве олакшавајуће околности.
Вредне дечје књиге настају при повременим излетима из круга владајућих књижевних норми у једно подручје где су стеге лабавије, општа клима пријатнија и необавезнија.
Социјална ситуација постављена је као широки оквир збивања. Из тог нам је времена остало премало ваљаних књижевних записа у којима се обољење друштва тако јасно одражава.
Од четрдесет одабраних књижевних састава, половина изгледа отприлике овако. Руку на срце, добро сте се ви, децо, снашли у тој проблематици, све ту
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из тога разлога обраћена је нарочита пажња писцима који су значајни као творци идејних и књижевних покрета, као што су на пример Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.
Све то радио је без икаквих књижевних амбиција, често и не потписујући се, више да би могао живети, и сви ти послови су без књижевне вредности.
КЊИЖЕВНИ РАД. — Захарија Орфелин је један од најранијих књижевних песника српских. 1761. изишла је у Млецима књижица Плачъ Сербии, еяже сыны въ различныя государства разсъялися.
Затим, и да је имао књижевних намера тешко би их остваривао, јер у то доба у српској књижевности није било књижевних традиција и узора, као ни
Затим, и да је имао књижевних намера тешко би их остваривао, јер у то доба у српској књижевности није било књижевних традиција и узора, као ни развијеног књижевног језика.
више из осећања родољубиве дужности, често и зато да би им имена са ласкавим титулама била штампана, него из личних књижевних потреба. Од 1820. јављају се већ »књигопродавци«, књижари, и око 1830. има их у Пешти, Новом Саду, Земуну и Београду.
Очевидно је да он ради без веће спреме и без нарочитих књижевних способности. Његови романи су пуни недоследности и противречности, психологија је наивна, готово детињаста, тако да се
Епизоде можда немају велике везе са главном радњом и има празнина и прескакања у историјском излагању. Има много књижевних и историјских реминисценција, писано је гдегде у претерано сажетој, сасвим елиптичној форми, тако да су стручни
до 1873. у 8 свезака (1 свеска лирских песама, 2 епских, 4 драма, 1 приповедака). Од важнијих књижевних дела јесте еп Краль Дечанский (Будим, 1846, друго издање 1860) и роман Калуђер (Нови Сад, 1881).
Карађорђева јунаштва и обнављања Србије; затим дубровачка песничка приповетка Цвијета (Беч, 1864), најбољи од његових књижевних послова, и Пома, цела једна програмна песма српског национализма. Његове скупљене песме изишле су 1881. у Панчеву.
Као песник није се могао одржати, али је остао као уредник популарне Шумадинке, једног од најранијих и најбољих књижевних листова у Србији, и као писац ведрих и пријатних путописа, где се показао добар стилист и један од оснивача данашњег
У то доба се врши деоба између публицистике и књижевности, између политичких листова и књижевних часописа и јављају се први прави књижевни часописи српски. Не значи то да штампа није напредовала.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не смем ни да га ословим онда! Џаба ти, велим, и тих учених људи!« А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире утицај једног од најзначајнијих књижевних центара Србије, поетичне кафане „Три шешира“. Појавом келнера Пере (сигурна сам да се келнер звао Пера!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поређења налазимо и као успелу живописну слику и као захвалан песнички зачин у свим родовима књижевних остварења, нарочито у народним песмама и причама, а њих има и у пословицама и говорним изразима (клетвама, заклетвама
Ако и одбацимо оно што оне значе као исцелитељско средство, остаје њихова вредност посебних, и стилских и књижевних творевина. Бајаличке „басме“ чувају у себи одјеке молитава паганских веровања.
фолклорне и архаичне каквоће, произашле су из оне исте ковнице у којој су се остварили обрасци великих и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те
Отуда између народних говорних и књижевних творевина и толике међусобне везе и толике заједничке црте. Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Несумњиво, има књижевних текстова у којима, на штету уметничке целине, претеже једна функција. Али систематска проучавања која узимају у обзир
у свим тим културама постоји у језику и предаји меморисане сличне слике које је Настасијевић развио помоћу савремених књижевних поступака.
Све док се не дође до онога што сви, из различитих књижевних традиција, лако препознајемо и разумемо јер нам је заједничко.
таквих мањих појава из књижевности и језика, коју ћемо овде покушати нешто ближе да расветлимо, налазимо код српских књижевних критичара и историчара. При томе је нећемо толико посматрати с лица колико с наличја, такорећи – с обрнуте стране.
То се јасно осећа почевши од књижевних и језичких огледа Љубомира Недића, па током целог трајања модерне и паралелног излажења кључног часописа – Српског
Ова чињеница, сама по себи узета, не говори нам много. Али чим је укључимо у мрежу књижевних промена, чим је почнемо пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах почињемо назирати полазну
огромном и смишљеном растројавању свих чула“34 , па до најновијег, тада актуелног дадаистичког разграђивања не само књижевних конвенција и синтаксе него и саме, најобичније структуре речи.
афазије“ заправо разматра иста она појава коју налазимо у манифестима свих или готово свих најважнијих авангардних књижевних покрета, од италијанског и руског футуризма, преко немачког експресионизма, па до француског дадаизма и надреализма:
према томе, неочекивано што је Растко Петровић изабрао чулну обману да би показао шта је један од основних његових књижевних поступака, којим се изобличава и наопачке даје она „неподношљива реалност“ о којој су песници често говорили после
стваралаштво окреће према самој институцији књижевности, ка преиспитивању књижевнога изражајног система, система књижевних конвенција по себи узетих. Као што је познато, није свуда исти књижевни покрет преузео улогу авангарде.
поступака условљен контекстом који се шири од индивидуалне наклоности и одлуке – преко динамичне хијерархије књижевних конвенција и стилских опредељења – до „духа времена“ и „била историје“.
облик језичке грађе подразумева прихватање једне могућности и одбацивање других које пружа дати систем постојећих књижевних конвенција. Тај је систем књижевних конвенција хијерархијски организован и корелира са културним и друштвеним.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Авангардно рушење традиционалних књижевних облика, у чему је Црњански једно време имао улогу предводника, морало је на крају довести до слабљења жанровских
Јер је ово друго грађа из које је створено оно прво; друго је помоћу књижевних погодби моделовано у првоме. Укратко, створена је књижевна варош, утопијска колико и стварна; својим се границама,
Овај, ако се тако сме рећи, знатно проширени али и контролисани синтаксички еластицитет заправо је основица за писање књижевних текстова са култивисаним, складним, уравнотеженим композиционим целинама.
Војислава Илића са следбеницима). Занимљиво је да смењивање књижевних праваца или стилских формација може покаткад довести и до тога да се као књижевна вредност устоличи њена дојучерашња
У суштини је то један од најстаријих књижевних поступака: мисли се да је А, а није А, него је Б, при чему се између А и Б обавља књижевно пресликавање (преношење).
Штавише, међу ранијим српским прозаистима нико није колико Станковић - и ретко је ко после њега - понашање књижевних ликова, њихову психологију, повезао са толиком множином тако тананих културних конвенција.
Но, за нас је тренутно занимљива једна посебна група ограничења, она која постоје код две основне врсте књижевних текстова: текст у стиху (поезија) и текст у прози (наративни текст) сваки за се даје предност једним могућностима
Његова прва збирка песама, Лирика Итаке (1919), сва је окренута ка разграђивању, оспоравању баштињених књижевних и културних вредности.
животу 20-их година, када се код нас - под притиском прилично јаког авангардног покрета - почео померати цео систем књижевних погодби и унутарњих подела. А последице тог померања код Црњанског се доста лако уочавају.
Она је , наиме, у извесној мери и производ посебних књижевних околности, ширих померања у авангардној књижевности на почетку века, а у српској 20-их година.
чисто књижевне подстицаје за синтаксичка померања, нити у последице које ова померања имају на плану књижевног описа и књижевних вредности.
појаву најлакше можемо пратити у вођењу радње (развијању сижеа), у успостављању и сврсисходном мењању односа између књижевних фигура које зовемо ликовима. Код Црњанског се бар нешто од тога сасвим јасно потврђује.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нарочито стр. 253—8, забележио је неколике трагове веома убедљивих књижевних утицаја које је Плач вршио и код Срба и код Хрвата.
леп пример како, скоро спонтано, настају нове песме по старој мелодији изнео је фра Грга Мартић, на основу својих књижевних искустава, у Запамћењима, Загреб 1906, 75—6).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Старословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са грчким и латинским.
и народни језик аједнички црквени језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може говорити о заједничкој књижевности.
Од нормалних књижевних језика он се разликовао тиме што је био хаотичан. Уместо граматичких правила царовала је произвољност; субјективном
Писана српска књижевност у средњем веку представља посебан књижевни систем, и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних жанрова, тај систем је наставак и даље развијање старословенског наслеђа, створеног за новохристијанизоване Словене на
Овим системом књижевних жанрова нису се могла изразити индивидуална људска осећања и световне теме, те су жанрови усмене поезије, епске и
је својим јунацима посветио бројна дела црквене поезије и једну реторичку похвалу, поштујући канонски модел обредних књижевних врста. Крај 13.
године оценила је појаву збирки српске народне поезије као "један од најзначајнијих књижевних догађаја модерног времена". На основу њених превода настају преводи на друге језике.
У предговору збирци приповедака из 1821. године, која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме
дотадашње историографске литературе, прожета родољубивим осећањима и просветитељским идејама, значајна и као ризница књижевних мотива из националне прошлости. Орфелин се више руководио сувременим потребама народа.
Раздобље започето тим делима доноси пуну победу романтизма као стилског правца. Док је претходно био само једна од књижевних струја с доста примеса класицизма, почевши од Б.
Српски реализам обухвата широку и разноврсну панораму књижевних појава у великом временском распону. Најранији писци те оријентације појавили су се још 60-их година, у јеку
Писци, махом млади, нису долазили само из различитих домаћих књижевних средина: многи од њих донели су искуства стечена у разним европским метрополама где су краће или дуже боравили.
Ћипико, Иво - Пауци
прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
веку постају пресудни за осамостаљивање књижевности за децу у Европи. У овом периоду почиње се са прилагођавањем књижевних дела за потребе школске лектире, издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и
Огњановића, „који су посветили пажњу модернизацији основних школа и коришћењу књижевних текстова у васпитавању деце“) преводи и издаје Поучителни магазин за децу И–ИВ (1787–1800) којим започиње дечја штампа
Израсла из превода и прерада књижевних текстова у 18. веку, најављена у песмама Захарија Орфелина и, затим, Луке Милованова почетком 19.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
савремено или бар скоро савремено1 догађајима и јунацима који су послужили као материјал и прототип њихових сижеа и књижевних(!)2 ликова“.