Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нова српска књижевност јавља се у XВИИИ веку, без везе са ранијим књижевностима, и независно се развија у XИX веку. Оно што нарочито карактерише Ту нову српску књижевност, то је што је самостална
писана »просто и без художества«, више има поучан, готово педагошки карактер, по угледу на сличне радове у страним књижевностима.
Те популарне хришћанске легенде, опеване често у осталим хришћанским књижевностима, Ракић је превео у простим и разумљивим и течним народним стиховима, каткад са извесном топлином, и оба спева имали су
Превођена је готово на све словенске језике, у неким књижевностима по два пута (на руски 1887: бугарски 1891; чешки [1895] и 1897; словеначки 1907); преведена је, затим, на немачки
Он је исто тако писао о разним преводима српских народних песама у страним књижевностима. Јаков Грим, убеђен поштовалац старине и традиција, уверен у тесну везу између прошлости и садашњости, који се у свом
Обојица су више радили и стекли знатна имена у туђим књижевностима, а само мањим и незнатнијим делом радили су на књижевности свога матерњега језика.
У појединим књижевностима има тренутака када завлада царство речи, и када се књижевност одвоји од природности и здравог разума.
развитка, и да уметничка поезија треба да тражи ослонца не у народном гуслару и певачу у колу но у развијеним страним књижевностима.
бавили српском књижевношћу, као што су били Светислав Вуловић и Љубомир Недић, било их је који су се бавили и страним књижевностима, који су у књижевно писаним расправама представљали српској публици велике стране писце.
[Бавио се и историјом српске народне поезије у страним књижевностима (Дас сербисцхе Волкслиед ин дер деутсцхен Литератур, Леипзиг, 1905.
« Зналац језика, он је упознат са свима главним европским књижевностима. Затим, његово естетичко образовање није било само ограничено на књижевност но и на све гране уметности, на музику,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Никада га није било и увек се говорило о двема засебним књижевностима – српској и хрватској. Као што се увек говорило и о двема засебним културама.
истородне у старосрпској, старобугарској и староруској књижевности, односно у свим јужнословенским и источнословенским књижевностима које су наследиле и на словенском тлу развиле византијски модел културе.
Ова заједничка подлога, формирана још у средњем веку, омогућује лакше разумевање и узајамно тумачење међу словенским књижевностима. А сама проучавања старих књижевности свакако се могу узети као комплементарна.
Али исто онако као што у различитим књижевностима и у различитим стилскоеволутивним епохама једне исте књижевности не постоји једнак скуп формалних обележја која
да и то споменемо, сасвим прикладно може објаснити зашто је извесна стилска формација, мада је у другим националним књижевностима тада већ постала историјском, у нашој књижевности могла да буде од посебнога значаја кад се први пут јавила.
Зато исти, преузети скуп књижевних конвенција нема исту употребу и значење у различитим књижевностима, нити се индивидуална песништва на различитим језицима која су га прихватила могу да тумаче и вреднују као да су пред
се књижевност, у прози као и у поезији, тек у ХХ веку почела паралелно или сустопице развијати с водећим европским књижевностима.
Као и у неким другим европским књижевностима, код нас је такође симболистичко наслеђе с почетка века касније обнављано. Обнављао га је најдоследније Иван В.
А испод видљиве појаве скривају се разгранате и дубоке промене које је у српској као и у водећим европским књижевностима довела авангарда. Црњански је међу тада младим авангардним писцима код нас заузео истакнуто место можда и прво.
Кад се Југославија распала, више се није могло у старом значењу говорити о југословенским књижевностима. Постоје, разуме се, јужнословенске књижевности, као и јужнословенски језици.
Српска књижевност у ХХ веку развијала се у ближем контакту с бившим југословенским књижевностима. Осим тога, никада се неће моћи да повуче неспорна граница између српске и хрватске књижевности због истога природног
природно било да се Катедра за југословенске књижевности преименује у Катедру за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Сама студијска група за српску књижевност укључује и преглед јужнословенских књижевности.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Чувена мистификација српских народних песама П. Меримеа - Гусле (1827) има далекосежног утицаја у европским књижевностима. На Сорбони Клод Форијел (1831/32), а на Колеж-де-Франсу Адам Мицкјевич (1841) држе специјални курс о српској народној
српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам.
у српској књижевности добиле су подстицаја од сличних промена које су се нешто раније десиле у неким европским књижевностима. Међу књижевни контакти и утицаји све се јаче осећају. Али очигледно постоји и известан паралелизам у развоју.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
однос богатством својих облика пружа испитивачима многе могућности за разна нова открића — више него сличан однос у књижевностима старог Истока и чак старе Грчке и много више него у новим европским књижевностима.
открића — више него сличан однос у књижевностима старог Истока и чак старе Грчке и много више него у новим европским књижевностима.
Иако се у старим књижевностима, а нарочито у грчкој, може пратити процес настајања и затим обнављања писане књижевности из усмене (не само лирске с
из усмене (не само лирске с њеним различним облицима него и епске и драмске поезије), иако чак и у новим европским књижевностима (италијанској и другима) разни усмени облици постају писали (као страмбото, мадригал, станца, виланел), иако и највећи
века, кад је већ био скупљен огроман фолклорни материјал који је показивао велике сличности и истоветности не само у књижевностима сродних и суседних народа него и у књижевностима народа „јако удаљених н историјски и географски“, теорија
материјал који је показивао велике сличности и истоветности не само у књижевностима сродних и суседних народа него и у књижевностима народа „јако удаљених н историјски и географски“, теорија позајмљивања није више могла да се одржи.
О ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ МОТИВИМА Неким нашим јуначким песмама нађене су паралеле у другим књижевностима: Женидби Душановој у шестом, седмом и осмом певању Нибелуншке песме, где се говори о Гунтеровој женидби Брунхилдом (в.