Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.
створио у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«.
Умро је у Новом Саду 23. априла 1869. године. Јован Хаџић у »књижеству назван« Милош Светић, био је један од најактивнијих писаца српских свога доба.
Он није имао потребне спреме за један овакав посао, и овај покушај учинио је »из ревности к сербском књижеству и из љубави к матерњем језику«, али потпуно свестан својих »малих сила знања«.
он живље почиње радити, уверен да ради један посао од историјског значаја. »Рјечник ће бити прво дјело у србском књижеству; он ће бити триумф србскога језика.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА ИЗ СЕРБИЈЕ У СРЕМ (стр. 192). Прештампано из Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13.
197). Први пут објављено у Голубици ИИ, 1840, стр. 124—6; без измене прештампано у књизи Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше остроумије; од оног дана како сте се досетљиво