Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
затим погнуте над тањирићем с колачима онда кад је била болесна, а отац ме послао да добијем потписе за ђачке књижице његовог разреда. То лице без лепоте и храбрости, зашто се уопште рађају таква лица?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српска верзија је много боља, јаснија, слободнија и са бољим стиховима. Обе књижице су изишле без потписа, само на првој била је шифра С. С. С.
Још 1805, у Будиму, штампао је он две мале »театралне књижице« Фернандо и Ярыка, од немачког писца Карла Екартсхаузена, и Любовная завист чрезъ едне ципеле, свакако такође превод.
65 Поред те две књижице, тридесетих година по српским часописима и листовима почињу се јављати мањи стихови Његошеви, махом пригодни и
1893), Рајске душе (Београд, 1894), Зелени вајати (Београд, 1895), Стари познаници (Београд, 1891 до 1896, три књижице), Мале приче, И—ИИ (Београд, 1902).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију. Аха, ево књижице! Дакле, овако: у граду десет литара, изван града — шест! Водите ли ви евиденцију о потрошњи?“ Господе!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ПРВА ГРАЂАНКА: Ухапсили су једног младића из Међаја! ДРУГА ГРАЂАНКА: Шта кажу, кад ће делити куповне књижице? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Зашта? ДРУГА ГРАЂАНКА: За сапун. ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Рекли су да ће сутра!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изгледамо као сејачи, на сликама Мијеа. Професори Универзитета су сви старци. Масони. Богдан Поповић је писац књижице Шта можемо да научимо од Енглеза? и прави арбитер лепог понашања.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред
полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.
” Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Г. Атанасије Николић наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Толико могу јоште придати, да ако ко буде само забаву искати у ове књижице читању, неће без ње бити. Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х] мести света, и какви су њи[х]ови
Казао сам да ја нећу себе имати за поглавити узрок и конац ове књижице, но ползу ближњега мојега. Нећу себе нимало штедити ни извиновљавати; правду нећу сакрити, колико знам.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
електрицитету” - рекао мије Нивен када ми је давао књигу, - ”али сам сигуран да нећете имати тешкоћа у савладавању ове књижице која обухвата једну врло важну област.
Нивена је јако импресионирало моје одушевљено величање Максвелове књижице ”Материја и кретање”* па мије предложио да прочитам и друго мало класично дело истог писца под називом “Теорија
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’! Била у трњу, била у цвећу, Ти ниси никад казала нећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
околни свет, сутра ћемо, ето, баш ову исту девојку прогласити за блудницу, и утрапићемо јој срамни жиг, у виду неке књижице...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се варам — да данас у нашој земљи, а можда и нигде на свету, не постоји више ни један једини примерак ове Орфелинове књижице. Срећом, ја сам имао њен препис: Васа Стајић ми је крајем 1940. год.
280—5); због реткости и важности ове књижице, Матица српска ју је год. 1950. издала фототипски у 200 примерака. Да је дело Орфелиново, први је изрекао Г.
Овде се песма прештампава из књижице: Стихи о воспоминанији смерти ко утјешенију својего пријатеља: сочињени у Новом Саду у години 1766.
На крају песме, на 4-ој и последњој страни књижице при дну, издавач је ставио следећу занимљиву примедбу: Стихи ови јошт у предреченом љету Г.
И наслов књижице из 1814. год., међутим, у поређењу са насловом саме песме, као и Рајићево писмо штампано у књижици, јасно казују да су
Сабране ро Славољубу Славончевићу, Загреб, св. ИИИ, 1852, 47—8, где је Славончевић (у ствари, Лука Илић), у четири књижице (од 1847—52), штампао множину калфинских песама, како их он добро назива, за разлику од народних песама н „песничких
“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!“ У новосадске песмарице је ова песма ушла може бити из књижице Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме. Скупио и издао Циђ. Бгд 1854, 39—40.
Ћипико, Иво - Пауци
Раније долажаше он у дућан испустан, без бриге, своме господару. Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру, без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, и плаћаше под зиму онолико колико господар налажаше да је право; и подмиривши
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Новом ћу се, свежом, храном морати сутра утољавати; тако да ћу је се, као да би да се докаже и истинитост ове књижице, још сутра морати можда најогорченије одрећи, и ње и своје мисли од јуче.