Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је крива, и на ови ме разговор навукла с своји милиони које с кором својом храни; но ово| ће свак наћи у вишереченој књижици кад се преведе, а ми сад хајдемо к басни.
Ови учени и за своје усредњејше отечеству и свој нацији нашеј доброжеланије достохвални муж премудро у реченој књижици доказује: шта су празници, како су постали, како ваља да се разумно празнују, и какова штета од њих происходи кад се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Твој М.” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога. Меланија неће проверавати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У тој »буни у славенским писменима« најдаље је ишао Сава Мркаљ, који је у својој књижици Сало дебелога єра, либо азбукопротрес учинио одлучан корак ка упрошћавању азбуке.
Словенско и српско осећање његово нађе израза у лепој књижици Искрице (Сцінтілле), које су прво изишле на Талијанском 1841, у Млецима.
У својој књижици Уништење естетике (Нови Сад, 1875) и у Књижевним писмима, у Стражи 1878, критикујући каткада разложно »ситничарство,
У засебној књижици изишао је његов чланак О правопису и интерпункцији (Београд, 1894). 1895. уређивао је књижевни лист Српски преглед.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Мушке приповијетке опет би се могле раздијелити на дугачке и на кратке. По овоме правилу мушке су приповијетке у овој књижици по броју ове: 25. (Дјевојка цара надмудрила), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У овој књижици овако се обојица потпишу: „Доѕітхео Обрадовіцѕ, Ѕербіано, віро лінгуіѕ варііѕ ерудіто, ѕанцтіѕѕіміѕ морібуѕ морато,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У овој малој и најелементарнијој књижици о динамици, не само да је било поетичне лепоте и филозофске дубине динамике, већ је било и много примера чврсте везе
У Максвеловој књижици о теорији топлоте први пут сам наишао на име Виларда Гибса, а од Нивена сам чуо да га је Максвел јако ценио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
син славне Србије. Песма је штампана у штампарији Димитрија Теодосија у Млецима, у засебној књижици, у малој осмини (16, 5Х11 см), на 7 страна. Обично се узимало да је штампана год.
Пре ње, новембра 1761, Орфелин је у истој штампарији штампао још једну песму у посебној књижици, у шеснаестини (12Х8,5 см), а на 16 страница; њен наслов гласи: Горестни плач славнија иногда Сербији, својих цареј,
препису; 2) код последњег стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом примедба: Зри при концу књижици, док при „концу књижици” стоји следеће, несумњиво јасно упућивање: „Обладајушчи просивше серпскаго књаза (деспота)
стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом примедба: Зри при концу књижици, док при „концу књижици” стоји следеће, несумњиво јасно упућивање: „Обладајушчи просивше серпскаго књаза (деспота) Государја Георгија
41). Песма је штампана у Млецима, без потписа аутора и без ознаке места штампања, у засебној књижици, на осам пагинованих страна, у малој шеснаестини; потпун наслов јој је: Тренодија в мир человјека вшедшаго а от всјех,
МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ (стр. 44). Песма је штампана у засебној књижици, у Млецима, 1765. године; њен пуни наслов је: Мелодија к Пролећу коју за 1765.
Мора да је она некада била тражена и радо читана када ју је год. 1818. у Будиму, поново у засебној књижици, прештампао „нежнија јуности наставник и учитељ” Михаил Владисављевић, „с придатком неколико нових стихова”, „обојег
У тој књижици, у којој је штампана ова једина песма уза сваку од седам строфа има са леве стране у некако барокно каприциозном и
И наслов књижице из 1814. год., међутим, у поређењу са насловом саме песме, као и Рајићево писмо штампано у књижици, јасно казују да су за њега стихи, дакле песма и кант (а према латинском цантус), као што је то још Ђ.
ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ (стр. 79). Песма је изашла у посебној књижици коју је Ст. Новаковић, по Шафарику (код кога је, уосталом: Сербианов), забележио овако: Пјесна на инсуррекцију
ван свога првобитнога круга најбоље сведочи околност да се, са испретураним строфама и ситнијим изменама, налази и у књижици Славонѕке варошке песме, Загреб, ѕв.
О. Караџића, 1854, 44, а врло искварена, заправо потпуно измењена, штампана је у књижици Славонске варошке песме. Сабране ро Славољубу Славончевићу, Загреб, св.