Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати! Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хитар си ти, али је ови још хитрији.” Добро се је мало у књизи и прошалити, јер би иначе моја дечица задремала читајући, а књизи мало атара над којом се дрема.
” Добро се је мало у књизи и прошалити, јер би иначе моја дечица задремала читајући, а књизи мало атара над којом се дрема.
То ти је оно што сам ја у моје младо доба, кад сам у намастиру Студеници ђаковао, у староставнику књизи (која се свуда не находи) не једанпут, ни два, него на! (ухвати се за браду) оволико реди проучио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнезови и паша тукли су се с јаничарима од 1795. године. — У манастиру Боговађи у једној књизи стоји овако написато: „Љета 1801. јануарија 26.
старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако премеће и шапуће она имена, не знам каква су, и баш не хтеде на ме да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!... А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру... Ево шта је ту!... Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нарочито у вашој књизи. Мора бити да је ово ле плуѕ âпре леттре.13 Мало у ког човека да је читав нос. Све је тако замрљано да се једва
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље
можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.
ће садржајем својим зачудо много бити налик на оне »штампарске погрешке« које се обично у свакој, па и у најбољој, књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је, и како би требало да је у књизи.
се обично у свакој, па и у најбољој, књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је, и како би требало да је у књизи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није имао ни појма о томе шта пише у францеској књизи, коју му је Вишњевски дао, али је у њој загледао цртеже, дуго. То је била историја францеског ђенерала, чије је име
Читао је, Паја, како треба освајати Галију! Како је тај ђенерал народе у Галији уредио. Уживао је и у књизи у којој је Монтекуколи описао како је битке добијао. Све је то за Исаковича било ново.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима. Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је много штошта у његовој књизи, али то су већ биле глупости. А и шта нису глупости по тим књигама? „Ацо позајми сто кинти, враћам сутра!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Играју, али карте, и Пера је с њима играо. О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је
) — међујело које се једе између печења и колача или воћа еспап — роба Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’“ У истој књизи (из Срема) стоји и овај пример: „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не
“ Ово се понови три пута.¹³⁴ Још неке развијеније и дуже басме „од бабица“ могу се наћи у књизи Љубинка Раденковића.¹³⁵ 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА Некрштенци („нави“, „свирци“, „дрекавци“, „јауци“, „мацићи“ итд.
У трећој књизи Мојсијевој се каже: „Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста је седам дана, као у дане кад се одваја ради немоћи
Овој збирци додате су пословице које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопису Матице српске и, најзад, оне које се
У овој Новаковићевој књизи загонетке су груписане према свом „одгонетању“. Врло је значајно утврдити које теме, односно која бића, појаве и
За овај рад од посебне је важности податак да се релативно велики број загонетки односи на дете (22) у Новаковићевој књизи. У нашим загонеткама дете се јавља чешће него нпр. ватра (14) или месец и звезде (21).
Један корак у правцу истраживања ове „географије кажњавања“ већ је начинила Вера Ерлих у својој књизи Југословенска породица у трансформацији.
, „Љубавна магија — симболика промене“, у: Мијушковић, М., Љубавне чини, Народна књига, Београд 1985, с. 9. (У овој књизи могу се наћи бројни примери љубавне магије.) ¹⁶ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 255.
Ђ., исто, с. 294. ¹⁶⁹ Раденковић, Љ., „Представе о уроку и урицању код словенских народа“, поговор књизи Тихомира Ђорђевића Зле очи у веровању Јужних Словена, с. 373— 374. ¹⁷⁰ Глик, Л.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да буде знавен, као Саво Марков или као гувернадур!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте Коменског (1592—1670), који је деловао као васпитач на територији Чешке у XВИИ веку: од тог
поспешује је. У својој књизи записа и подсећања о дечјој књижевности Шкловски (1893—л984) истиче: „У време кад сам ја био дете, дечјом се књигом
За Соријана су „Перо, Андерсен, Жил Верн... Тајанствене личности које нису успеле ни у једној књизи за одрасле, и које су досегле мајсторство тек онда кад су се обратиле деци”.
). Напор ка појашњењу, који је присутан у сваком уметничком делу, овде треба да је потпунији и изведенији него у књизи за одрасле.
Иако су се нашли у књизи за ловце, ови стихови као да се обраћају деци: Ја сам зец, ситне грађе, Радост за племените и отмене, На
„Ас плаyфулл ас ЬаЬу раббитс” (Разирани као мали кунићи) нађох код В. С. Нејпола (Наипаул, 1932), у књизи Индиа, а Wоундед Сивилизатион.
Јер, деца нису нимало боли читаоци од одраслих. Она су само простодушнија и доконија и у начелу расположенија према књизи, али су, у исти мах, и неискуснија. Деца подједнако радо примају и добре и лоше ствари.
мишљења, па се тако и завршава: позивом на маштање, на настављање једне игре која, ни у човеку ни у животу ни у књизи, нема краја.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оно што сам ја могао дати, поготову оно што се данас уопште могло дати, налази се у овој књизи. Београд, јануара 1914.
15 У тој књизи Витезовић је објашњавао, махом измишљене, грбове које је нашао у књизи Дубровчанина, бенедиктинскога опата, Мавра
15 У тој књизи Витезовић је објашњавао, махом измишљене, грбове које је нашао у књизи Дубровчанина, бенедиктинскога опата, Мавра Орбинија Ил регно деглі Славі (Пезаро, 1601).
добра цртача и вешта резача; илустрације у Житïю Петра Великог, најбоље штампаној и по спољашности најлепшој српској књизи тога доба, не показују само вешта мајстора но правога уметника, који би добро изгледао ма где у Европи да је био.
Дело је изишло у Млецима 1772. године, у две велике свеске, које заједно износе близу 800 страна. И на овој књизи Орфелин, аустријски поданик, чиновник код зависних српских архијереја у Угарској, у доба када су се прогониле сваке
Уз књигу иде атлас са 37 карата и »Ключичъ у мое Землеописание«, где су изложене идеје о овој књизи и о српској књижевности. Дело је за своје доба било добро, и имало је успеха код српске публике.
Вујић је у два маха описивао свој живот, у једној књизи на немачком (Будим, 1826) и на српском (Иоакіма Вуича, славено-сербскаго списателя, Животоописание и чрезвичайна
Али је и он у првој књизи својој био под утицајем ранијих старијих писаца, још писао старим правописом и уносио многе старинске и туђе речи
Опширније и потпуније писао је он о српској народној песми у књизи Деі цанті дел пополо ѕербо е далмата (Трст, 1847).
Своје лирске песме покупио је тек 1873. и 1874. штампао у засебне књиге; 1909. сву његову поезију, у засебној књизи, издала је Матица српска у Новом Саду.
1891. изишла је у засебној књизи његова лепа и дирљива сеоска идила Прва бразда. 1904. Српска књижевна задруга издала је избор његових приповедака
и 1898). Од мањих руских ствари превео је још и Народнога борца (у три маха 1873. и 1882, у засебној књизи 1896), и Полканове мемоаре од Љејкина (Београд, 1900).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тели, Лепо ли би знали како ваља Од човека правити богаља: „С књигом свани, с књигом и омркни, Седи, бубај, па на књизи цркни!
Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада! Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па видиш ли, синко, да сам жива? А видиш ли ти, баба, шта у књизи пише? Бог те пита ко си ти. Овдје стоји, црно на бијело, да је Тривуна Бабић, из тога и тога села, погинула у рату.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Разумеш? објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!” Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле!
чела игуманова да чита, болан, нечитка слова, нечитка слова с чела висока, с корице тврде књиге живота; ал' у тој књизи колико још мора, колико још бити невиђених бора, невиђених бора, нечитаних слова, развалина црних изгорелих снова?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Обично се мисли, и пише, да је Вук прво штампао приповетке у Давидовићевим новинама, па онда их објавио у посебној књизи. У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр.
Све тачно онако како је оформљено и у познатој првој Вуковој књизи народних приповедака. Управо, та прва Вукова књига народних приповедака и није ништа друго до сепарат из Давидовићевих
Читалац ће уочити да је у овој књизи далеко већи број приповедака са мотивима из свакодневног живота, него оних других.
калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи. Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака и пође амо у свијет да пише.
ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ: Забележио у Требињу Вук Врчевић од приповедача Дервиш-Асана Аџовића и објавио у својој другој књизи народних приповедака, 1882. 41. ДВА НОВЦА: Чуо од једног просјака у Новом Саду па је онда сам написао Вук Ст. Караџић.
Тешана Подруговића и објавио је прво у Додатку Српских новина; число 93, 29 новембра 1821; а потом у својој првој књизи српских народних приповедака 1821 г. 52.
60. ГРЂИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој другој књизи народних приповедака, 1882. 61. ПАС И КРМАК: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних басана, 1888.
Узели смо текст из 1818 г. 85. НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА: Забележио Вук Врчевић. Објављена у првој књизи његових народних приповедака 1868 (издање Српског ученог друштва), а затим сажетије и стилски више дотерана у посебном
Караџић у Даници за 1829; а затим нешто мало измењену Вук Врчевић у својој првој књизи народних приповедака 1868, одакле је и ми преносимо. 99.
Бајић, 1905. 103. ЛАЖ И ПАРАЛАЖ: Забележио Вук Врчевић. Објављена у првој књизи његових народних приповедака, 1868. 104. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА: Записао Вук Ст.
104. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА: Записао Вук Ст. Караџић и објавио у првој својој књизи народних приповедака, 1821. И ову је причу Вук претходно штампао у Додатку Српских новина: число 91, 15 новембра 1821
како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој првој књизи народних приповедака 1868. Преносимо је из Врчевићеве збирке, јер нам се учинило да је боља. 111.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и тамо га на мртво име изоговарати у својој књизи. Да му неко тада каже, не би му веровао и уцмекао би га на лицином месту. Максимални су ти старци, на часну реч!
ГЛАВА ВИ Историја деда Гаврила и његовог високог одликовања, без икакве друге сврхе у овој књизи сем да забави површног читаоца. Ани на размишљања о даљим судбинама Београђанки и базању по априлској киши.
И сад, ко ће бити крив ако убудуће гости „Три шешира“ не буду уфуравали у читанке? Замислите овакав пасус у књизи Историја српске књижевности двадесетог века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире
Прогласили смо све непријатне ствари поезијом, баш као што је некада давно, у оној дивној књизи Марка Твена, Том Сојер прогласио фарбање ограде чистим проводом!
дисертацију, јер после доктора Роберта Манџуке просто не бих могла придонети да се налазим у једној тако досадној књизи с табелама. И тада то поче! Друштво без речи поседа на ћилим у круг.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Окреће се лист на нечиткој књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем
Има ли склоништа иза твога брега, или у књизи твојој, вечној као жетва? 4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и
који нас значењем проникне и потомству што нас троши и хвала длану што свој педаљ шири до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пазите само... У основној школи, пред испит, само сам сањао о књизи... Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је тврдио да у мом Дневнику треба исећи добар део као порнографију. Сем тога је тврдио да у тој књизи има исувише песимизма и да, после једног страшног рата, нама треба сасвим друкчија литература. Оптимистичка. Здрава.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много
нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мислећи тако, он узе да преврће листове у књизи и, нашавши обадва питања, увери се да их није ни прочитао, и то му још више удвоји мржњу према професору.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и на
У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за свакога, па и за
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад нам је љубав отмена и чедна, Ко месечином прожета. Мирише Ко цвет сасушен, успомена једна, У књизи што се већ не чита више. О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово? — То је цвет у књизи, свео. Смешно; ал’ некад људи су век цео Чували тако нешто.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Учени Марин Болица, властелин которски, на измаку ХВІ-тог вијека путовао је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част бившем Господару Зетскоме.
Видје сердар, прочита јој на лицу, као у отвореној књизи, да је већ предобио, па јој дрмну руком, као да је опомене е је и њу већ ред да што изусти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче. — За мајстором и гора плаче. — Сваки попо у својој књизи вјешт. О ПОЧЕТКУ — Ко започне, његова се броји. — Какав почетак, така и сврха.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У овој ће књизи бити гдјекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ево тијех биљежака у буњевачком говору, сасвијем као што је у поменутој књизи: „Фра-Брне ИИ (†† 1519). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку
Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у манастирску књижницу и изгубио опкладу. Најзад оста свак при своме мишљењу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Разумеш?... Објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!“ Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га!
знам како обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Радо се одазвах томе позиву и споразумесмо се да у тој књизи објавим она три споменута необјављена поглавља о Лавоазијеу и његовим савременицима, а као увод томе и објављено
Кад на то помислим, препукао бих од муке и јада“. Погледах колико је табака у књизи и израчунах колико је Мардохај за њу платио.
Пембертон тихо хркање, обазре се и виде како Њутн дрема на своме делу; његова силна глава почивала је на његовој књизи, зраци подневног сунца, продревши кроз маглу, осветљаваху његову снежну косу и претворише је у ореолу.
Почех да га претурам и тек онда јасно увидех како је тај архив непотпун, сличан књизи из које је истргнут и уништен већи део њених листова. Запитах се шта је томе узрок, па нађох овај одговор“.
„Али - не дај Боже да на себи искусите - живот је тешка борба. Тако стоји написано у књизи судбине! „Кад би се сва бића могла несметано развијати и умножавати, Земљина површина постала би уска за све нас.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и чврстим корацима шета по својој пространој башти засађеној кукурузом и јако намрштена чела са кажипрстом у дебелој књизи и плајвазом за увом, шапуће искусне закључке великих војних мислилаца и војсковођа.
тамо на пијаци види и нађе са својим старим муштеријама из Липолиста, чија имена још чува главна радња у својој спомен-књизи вересије, и од којих је тако волео да се распита и обавести о својим познаницима и тамошњим локалним приликама,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Намјерна оригиналност најпоузданији ми је симптом одсуства оне праве. Чим у књизи наиђем на мјесто које ми макар и само мало замирише на мистифицирану персоналност, на замућивање због занатске дражи
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи. Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака, и пође амо у свијет да пише.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Обавестио сам Тиндала да сам, захваљујући Максвеловој бриљантној оцени Хелмхолца, о чему сам читао у Камбеловој књизи о животу Максвела у часопису ”Природа”, на који ме је он упутио, одлучио да одем из Кембриџа у Берлин и прихватим се
” У овој књизи Тиндал је дао слику Фарадеја која је била слична оној коју ми је Камбел дао о Максвелу. Може се замислити шта је
Ту хипотезу он је опширно дао у својој књизи. Овде ћу пружити само кратак приказ те хипотезе. Фарадеј је тврдио да се електрично и магнетно деловање преносе од
била је веома велика, а кад упоредим Хелмхолцова објашњења Фарадеја и Максвела са онима које је Тиндал изнео у својој књизи ”Фарадеј као истраживач”, чудио сам се Хелмхолцовој супериорности.
Прочитао сам његове последње расправе о томе и оне су ме подсетиле на оно што сам нашао у Максвеловој књизи о топлоти, у којој говори о Виларду Гибсу са Јејлског универзитета.
Ово је слика деловања линија сила које сам научио од Фарадеја на острву Аран, али је нисам разумео. На слици у овој књизи исцртане криве представљају Фарадејеве линије сила, а стрелице означавају смер електричне силе.
Сада сам открио да је слика развоја електромагнетне теорије коју сам онда изложио, иста као и ова у књизи коју читате. Обе оне су створене под трајним утисцима које сам носио из Кембриџа и Берлина.
Том приликом песник је казао оно што ћу сада поновити, а што сам већ једном написао у овој књизи: “Реците мајци да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку.
Токвил, чувени француски путник и будни посматрач, рекао је о нама у својој књизи коју је публиковао пре више од седамдесет година: ”Мора се признати да међу цивилизованим људима нашег доба има мало
Први у њиховим редовима били су, као што сам већ помињао у овој књизи, Џозеф Хенри, председник Барнард са Колумбија колеџа, председник Вајт са Корнел универзитета, Дрејпер, Јуменс и други.
Какав смо напредак ми направили у овој земљи од Тиндалове посете 1872. године? Ако у овој књизи успем да одговорим на ово питање, бићу више него задовољан, и сигурно ћу послати превод једног дела ове књиге својим
То ће им рећи шта је требало да им испричам пре четири године. Враћам се сада на оно место у књизи где сам прекинуо ону основну нит приче. Четрнаести април 1896. године забележен је у мом календару као срећан дан.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
О њој је давно писао Лаза Костић у својој књизи о Змају. Ви ћете се лако сетити да је Лаза Костић волео позне Снохватице Јована Јовановића Змаја, и у њима посебно
Чинио је то, између осталих и сам Лаза Костић у својој познатој и полемичкој књизи о Змају. До промене је дошло тек када је, једноставно, напуштен народни стих.
уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила. О томе смо сазнали када је, 1975.
То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898. године објављена под бројем 254.
Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898. године налази се под бројем 388.
Поменули смо да у књизи из 1908. постоји само један метрички изузетак: песма „Самоћа“ испевана је у асиметричном десетерцу, у коме је,
Ако већ не самог „космичког сна“, код Драинца ипак има примесе космичкога, и то у једном тако тананом виду да целој књизи даје високе песничке валере. Ево још једног примера: „У опроштајним поздравима остаће отисци звезда на рукама.
У истој књизи или спеву сеже се, испод мита, у човеково обредно искуство када он доживљава свет као живу целину, када се враћа
Свака од њих, међутим, захтева дуг и систематски рад. Док сам био у Институту за књижевност и уметност, радио сам на књизи о српском стиху.
Изванредно је написана монографија Павла Поповића о Горском вијенцу. Богдан Поповић вешто приповеда у књизи о Бомаршеу. И то од њих треба учити и постепено усвајати као културну тековину која се наслеђује и даље развија.
У предговору ваше књиге Елементи књижевне семиотике (1995) и у Вашем поговору књизи Романа Јакобсона и Кристине Поморске Разговори дали сте сажет приказ развоја и најзначајнијих резултата науке о
Такав један текст је и позајмио наслов књизи огледа и чланака о српској књижевности и култури, Словенске пчеле у Грачаници (2007), приређеној уз безусловну
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
будући да се Сеобе посматрају искључиво у контексту раног стваралаштва Милоша Црњанског, уопште не говори о Другој књизи Сеоба, а помиње се узгред исто као и Роман о Лондону или Код Хиперборејаца.
Дневнику о Чарнојевићу и нарочито , у Сеобама, да би касније превагнуо поступак комадања ренице (парцелација) у Другој књизи Сеоба (1962) и у Роману о Лондону (1971).
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Дела, шта пише?... Проучи сам! Стамбол ме није књизи учио, А српске земље лузи сенасти И не познају црну мазију Којом се пуне танки листови... Шта хоће везир?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и канон.
Још не тако давно, непосредно до пред Бранков долазак, песме скупљене у овој књизи биле су оно најлепше што су Срби у овој области створили. То није нарочито много; али није нипошто ни за потцењивање.
КАНТ О ВОСПОМИНАНИЈИ СМЕРТИ (стр. 50). Песма је први пут штампана у књизи Пјесни различнија на господскија праздники, Беч, Каулици 1790, д3 друга страна —д5 друга страна, у чијем једном
192. Међутим, Рад. М. Грујић, у својој књизи Српске школе од 1718—1739, Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово: „Рајић је погрешно —
Руварац је уосталом у својој књизи Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 94, писао: „Рукопис исте Рајићеве трагедије...
По ономе што је В. Ћоровић рекао о њој (в. стр. XXИИИ предговора књизи Српска грађанска лирика XВИИИ века. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.
(стр. 64). Узето из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 93, стр. 112. — У књизи Уѕпомене па ѕтарі Брод, забиљежио око годіне 1838. И. А. Брлић, бивши грађанин и одвјетник у Броду.
бр. 4. СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА... (стр. 78). Песма је први пут штампана у Доситејевој књизи Собраније итд., Беч 1793, 295, у тексту Аделаиде, пастирке алпијске, повести моралне из Г.
Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину, Даница 1863. (прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3) сећања Ђорђа Поповића, сликара из Мола, забележио је ово: „За време свога
и коментар уз његову песму Руска зима): Л. Бојић наводи у својој књизи (стр. 75—6) једно Трлајићево писмо од 1. априла 1805, где овај пише: „Ја сам привезан овде нерјешимими узами
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР (стр. 109). Штампано у књизи Луке Милованова Опит наставлења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
песникова положаја у савременој српској књижевности, и каквом оценом његова талента завршава Вук свој Предговор горњој књизи: „Но Лука се...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој суморне јесење слике, визије ништавила, непостојања, мртвила.
Пре тога је само Драгиша Васић (1885-1945) у изванредној књизи приповедака Утуљена кандила (1922) шире захватио ратну проблематику у Србији.
Називао је то "патетиком ума", која се силовито осетила у његовој најбољој и једно време веома утицајној књизи Ватра и ништа (1960). Најближи изворној симболистичкој поезији ипак је Борислав Радовић (1935).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
једне биљке, овде је Чајкановић изоставио и назив ајма, који се налази као равноправан облик, с истим значењем, у књизи коју су уредили он и ТРЂ и одакле је он (са исте странице!
Ћипико, Иво - Пауци
— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи, — давао ти је отац на рачун у више навратака... Јеси ли забиљежио? .
—Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! Јуре поздрави и оде. Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у
Ма одмах сад! — настави жешће. — Господар сте! — отсијече слуга. А господар пође у дућан и преврташе по књизи. Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч.
Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили. Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. — Знам, вели Иво. — Али незнање ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прошла су давно она времена када се систематски преглед најважнијих делова астрономске науке могао извршити у једној књизи.
“ - „А шта пише у тој књизи о судбини нас, појединаца?“ - „Ништа, драга пријатељице! Са таквим се ситницама та узвишена књига не бави.
вам овде укратко изложио само најважније резултате Њутнова дела, и због тога сам се нарочито задржао на његовој трећој књизи.
први Сунчеви зраци пробили ваздушни омотач Земљин и како је отпочела смена ноћи и дана, а Ви нађосте то исто у првој књизи Мојсијевој: „И рече Бог нека буде светлост. И би светлост.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наивност нека, као малочас са оном марамицом, прелила је целог човека, како бива код људи који се искључиво књизи предаду и некако из времена изађу. Очи Бранкове су мало посукнуле, стакло пред очима јаче но раније.
И тако даље... Јуче сам прочитао у једној лепој француској књизи: да младост од свега најбрже пролази. Не мислим афектирати са ово неколико седих длака, него хоћу да вам кажем: док
Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем пише, али аутентичност података помогла је да се у овој књизи слију проживљени живот и право лично искуство оца, и извесна рутина у писању сина.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо. Ви нас поштено с огрижајима поранисте.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Не видим, наиме, шта би више о хришћанству знао онај који би све приче испричао онако како су оне у књизи записане? Али, руку на срце, није се наш катихета задржавао само на библијским причама; улазио је он и у суштину
У тој књизи мора да има љубавних речи, јер само при читању таквих књига маторе девојке плачу. Украо сам дакле једно поподне ту
Овако је отприлике гласио тај разговор у књизи, измеђ' дон Родрига Мондега и Хуане, сироте девојке, гробареве пасторке: Дон Родриго: Девојко, исповедам ти се овде,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ову је песму написао песник када се после петнаестодневног плановања решио да путује. Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника. Вадите, господо, ви ништа не једете.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ПРЕПЕВИ XАЈХПИX ХАЈНЕ И ЛИРСКИ ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја патња, моја туга И бол у тој књизи стоје: Отвориш ли књигу ову, Отворићеш срце моје. Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ИЗУЧАВАЊУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 880 О ПЕВАЧИМА 885 О ЗАПИСИВАЊУ И ПРЕВОЂЕЊУ 890 О ЈЕЗИКУ 893 УЗ ПОЈЕДИНЕ ПЕСМЕ У ОВОЈ КЊИЗИ 895 РЕЧНИК мање познатих речи и историјских и географских имена 927 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК,
(види фреске и рад Светозара Радојчића О неким заједничким мотивима наше народне песме и нашег старог сликарства у књизи Текстови и фреске), као да неверне љубе није било и пре феудализма (види Фрезерову Златну грану) и после феудализма
граду Пирлитору, Пирлитору према Дурмитору, Видосави, љуби Момчиловој; тајно пише, а тајно јој шаље, у књизи јој овако бесједи: „Видосава, Момчилова љубо, шта ћеш у том леду и снијегу?
Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!
Иво књигу оправио, он призивље к себе јазиџију, па довати један табак књиге, искидаше књигу на комате, па пустише по књизи јазију, те позивље кићене сватове.
Једно бјеше цури муштерија од крајине Куна Хасан-ага, пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Хасан-агу, пак ћеш бити у
кадуна брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имоском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи л’јепо те мољаше: кад покупиш господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач носи на дјевојку, када
сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.
године В. Богишић у књизи Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, где већину песама чине бугарштице), око 1730.
Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен, 1870. 2 Пре Вука преведена је на стране језике само песма о Хасанагиници: на талијански у
2 Пре Вука преведена је на стране језике само песма о Хасанагиници: на талијански у Фортисовој књизи, убрзо затим (1775) на немачки (Вертес), а неколико година касније превео ју је опет на немачки сам Гете и била је
књижевници Шарл Нодје и Проспер Мериме: и један и други превели су Хасанагиницу (први у збирци Смара, 1821, други у књизи Гусла, 1827).
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— сад нешто ближе чу се танак пискав глас. — Не пали! — шану Мачак. Јованче је напето ослушкивао. У некој књизи, добијеној од учитељице Лане, он је читао о патуљцима, малецним добродушним људима, који лутају шумом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
тако се држати и боравити кано невеста с младожењом, ка пчела на цвету, ка новци у кеси, и птићи у гњезду, ка писмо у књизи и риба у води, прстен на прсту и домаћин у свом дому.
А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што известио.
ПОХВАЛА КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма
и кахајући (једва који дочека ноћи да отпочине мало, мало), еда може дан на дан и по целе ноћи у цркви стајати и о књизи се забаљати Богу служећи? Знамо да је неможно обоје. А да није радина не би хлеба било...
је, ево, с душе и тела састаљен — то двоје се разазнаје, ама један се човек зове, не два, — тако ти је и Свето писмо у књизи двоструко.