Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
састане с човеком, особито са каквим чиновником, он вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.
Кад се већ упозна с човеком, онда говори одрешитије и не пази толико на финоћу и да буде по књишки, не снебива се нити гради скроман.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Затим је разбио чашу. Званице, које су се плашиле да је славни човјек, можда, књишки мољац, одахнуше и би им драго што су се уверили да је као и остали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у додир са простим народом, са својим »кметовима и кметовским синовима«, са коморанским шајкашима, он не говори »књишки скривено«, но »простим дијалектом«, »на сербски језик ради разуменија простим чловеком«, »на просто уразумитљноје
се личних излива и држали се »мирнога чувства«, све сводили на моралну и патриотску поуку и њихови стихови били су књишки хладни, старачки мудри, високопарно свечани, укочено правилни.
Најобразованији, најкњижевнији међу нашим приповедачима, он је у исти мах био и најмање књишки. Иако врло цењен за живота и доста читан, он код велике публике није могао да нађе онај одзив који су нашли други
Али над старијим рефлексивним песницима српским он има велику надмоћност: док су стари били књишки хладни, старачки мудри, укочено правилни и високопарно свечани, Ракић је у исти мах и мисаон и топао, и књижеван и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке! Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, тек књишки приступ намеће решење проблема немог.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он је објашњавао. Али знате како... Млад човек, није био у рату, па је говорио књишки, као да чита из табака... Лева колона, средња колона... Наш вођа упаде: — То вам је лимунада без шећера.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је био час пред ноћ, час кад се у многим људима, па и у госпа Ноли, по књишки говорећи, мења ритам. Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне.