Употреба речи кћерку у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

заповеди да гвожђе са осуђеника скину, па му онда даде трошка на пут и оправи га у свет да му тражи и доведе кући кћерку. Отпуштен осуђеник дуго је по свету тамо амо одао и распитивао за девојку, али му нигде нитко не знађаше казати.

Змајева мати рекне му: — Бог те помого, синко! Које добро? Роб: — Тражим цареву кћерку које нестаде од оца из зазидане куле. Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана.

А напослетку рекне им: — Идите, децо, сутра у свет те потражите царену кћерку, а сад ми се прво закуните да побратиму никаква зла учинити нећете!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Испред тих седишта, поређана у уздужном правцу дворане, била су намештена три престола: за краља, краљицу и краљеву кћерку.

Али га принцеза мољаше и преклињаше и, напослетку, бризну у плач. Озбиљним погледом проматрао је краљ своју кћерку како јеца и руке крши, док јој и сама њена златна гривна, обавијена изнад лаката, не паде са мишке.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чула сам да је неки стари, отмени властелин, нагнувши се за време обеда према Лаушу, шапнуо: „Лепу кћерку имаш, стари мој“. Лауш је побледео, и зверајући около очима као да је ухваћен у крађи, одговорио: „Зар ти тако изгледа?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности