Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна доба што нам рађа лýтке. Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи, и тихо преко мојих рана Положи твоје меко, топло крило!