Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем посештенија, издисањем лава своје очи насладити. А ови ти, кад једно кад друго дочепавајући, себи као болеснику на понуду посвештава.
звериња кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за посетити и нагледати лава, цара свом.
видећи га у скупштини, почне на њем клеветати, говорећи да сам он не само не поштује но и презире и за поруганије држи лава господара.
Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини од мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих
преније потезало се задуго, док по случају намере се Хелгде на икону Херкулову, гди бијаше изображен ови како дави лава. „Видиш то?” рекне човек. „ Видим, а ко је то написао? упита лав. „Човек, а да ко ће написати?. . .
12 Лав и миш Лав утруђен легне у хлад почивати, и ту заспи. Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?
„Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав. — „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?” Наравоученије „Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”.
„Ретко, и по један,” — одговори лавица — „али кад родим, а ја лава родим”. Наравоученије „0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Није у многому добро”.
28 Лисица и лав Лисица први ред сретши лава, тако се ужаснула да мал' није мртва пала. Втори крат устраши се, но не тако као пре.
| 38 Пас, лав и лисица Ловски пас види издалека лава и потрчи за њим. Лав се окрене, стане, пак рикне. Пас се уплаши и по6егне натраг.
Пас се уплаши и по6егне натраг. Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?
45 Магарац, петао и лав Магарац пасаше с петлом у друштву, кад ето ти однекуда лава. Петао по случају кукурикне. На лава од природе ужас напада кад чује петла да поје: ужасне се, дакле, и почне бежати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Иди сад па реци „нећемо”, пред онака четири лава, који су и свога везира притеснили. Они су прошеније начинили као од стране кнезова и раје, и везира код цара туже, да
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Света реко где се огледнула слава, Омађијан народ донео је на те, С побожношћу жреца и гордошћу лава, Своје беле орле и своје пенате.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни један није из њене куће отишао у арест. Има она веза. Дабогме, то кошта. Треба Исакович да се претвори у лава, у кавезу, на неколико дана. У питању је глава. А није право, ни да Копша страда.
А пошто фамилија Исаковича није била видела, никад, лава, осим на иконама у цркви, сваки је замишљао Кајзерлинга, према својој уобразиљи.
У гостима, у руском посланству, тог лета, била су два салонска лава, из Санкт‑Петерсбурга, господин Левашов и господин Алексеј Семенович Мусин‑Пушкин, за кога му Волков рече да је
Прелази степе и бескрајне равни на свом путу, улази кроз планинске кланце Карпата и разлива се као нека вулканска лава по равници сербског војводства, које је некад било дно, у мору.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ СЕДМА ГЛАВА Необичан вашар — Миш пророк — Продајем лава! — Пророк у лављем џаку — Ватру табанима, народе! — Лав чека медвједа На чувеним вашарима у мјесту Преварантовцу
Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче: — Овамо, народе, да чудо видиш! Младог лава продајем, дивно лавље маче!
Неко зачуђено повика: — Пази, пази, бијели миш пророк сакрио се међу своје срећке! Уплашио се лава. — Тако је, тако! — потврди скитница. — И он је одмах прорекао да је лав у џаку, па га спопао страх.
Спасавај се ко може! — Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова
Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се! Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима одшуња се до своје њиве под планином и ту га
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
година без сунца и жара, за охлађених седам вулкана, за седам прашума сухога грања, за погашених седамдесет и седам лава - помиловања!
које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно мирисно и бело, сва његова лава да се слије до царских наћава.
грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што се детињски шали, за поспале у сенци
у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Горе, доље, траве, дрва, Лава, орла, а и црва, Ти сатвори, драги Боже, Ко овако јоште може? Осим друга овде свега, Мене створи из ничега,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Врат прстена је такође орнаментисан, а на глави прстена налази се стилизована представа лава у ходу! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Моја сестра би да се опрости с дететом! Што ћутиш? Нећеш ваљда да превариш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају што им је, што бјеже.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Одувек сам волела твој стил! Узмимо, на пример, само како си обрадио женске ликове у Рату и миру од Лава Толстоја! Мислим да ти је то најбоље испало ... — Завежи! — избезуми се матори.
Тако, на пример, када неко у друштву спомене Лава Толстоја, он се неће истрчати и почети да прича без везе о њему пре него што све пажљиво не испита.
Најпре лепо потражи Лава у „Брему“, а тек онда узме реч. Рођени дипломата, кад ти кажем, Анчи! Друга ствар, рече ми његов шофер, зашто у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!
вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај. Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи.
“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже!
Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи — Винкова крава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!! * На крају града, за мрким зидом, одједном видиш — Африка жарка!
Читавог парка чувар и глава то ти је главом ујкица Сава. Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!
Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?“ — пита га стрина крава. На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 125. Ранила девојка лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда,
“ 125. Ранила девојка лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и
девојка лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола.“ — “Идите одатле, прекупци трговци!
и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола.“ — “Идите одатле, прекупци трговци!
“ — “Идите одатле, прекупци трговци! Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја стрчах са амвона, па у олтар, и ово идење дође ми налик на оно, кад сам у детињству први пут ишао да видим лава, слона, тигра... И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава! ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер, ко снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
На један пут чује велики бат и мумлање, сва протрне кад види лава где у собу уђе, али лав одмах стаде махати репом, и око ње се умиљавати; она се мало ослободи, па пружи и њему погаче,
она се мало ослободи, па пружи и њему погаче, и лав узме, па јој стане руку лизати и она се са свим ослободи па почне лава миловати и хранити погачом, док у један пут чује звеку од оружја, и хтеде од страха пасти, док ето ти у собу уђе
“ Кад то чују зец и лисица, поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају, шта им је, што бјеже.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Бар да сам лав, цар животиња! Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба жута, оба гипка. Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Насмеших се. „Највећег ратника светске историје назвати чуваром светског мира ...“ „Значи љутог лава назвати невиним јагњешцетом“. Она ми прича даље.
Стојим пред Кивијеом. Импозантна личност, гојазног но снажног тела, упадљиво велике главе као у лава, а у којој је, као што је каснија обдукција обелоданила, смеште, мозак, тежи за 500 грама од мозга нормалног човека.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном кудравом косом која му је падала по челу, онако испружен подсећао је на лава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чују зец и лисица поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако, наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају шта им је, што бјеже.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И тада као са вулкана лава, Сипаћу мисли што наш разум прже — Трешће се вечност и пучина плава, И сви атоми који светлост држе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам толико повучен да бих радије лицем у лице стао пред разјареног лава, но да се сретнем са било којим од оних градских кицоша који су тумарали наоколо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ
»Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила
питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’ укротитељу био дика права. Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран.
(То ј’ заглавље друго. Сад долази треће). ИИИ Слуге као слуге, убрзаше краке, Савезаше лава у конопе јаке. Мило им се банит’ по уздаху туђем, — Развише му десни гвозденим оруђем. „Ево, сада вуци!
коротан, ожалошћен. космички (грч.), васељенски, што се односи на васељену. кренцхен (нем.) забава с игранком. Лава Нанчић (1854—1887), књижевник српски који је по радовима својим много обећавао. лес, мртвачки сандук.
Краков, Станислав - КРИЛА
Дошло је неколико савезничких официра, чак и са знаком сфинкса и лава на јаци, један залутали новинар и две високе даме.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дете ми пуштај! РАДАК: Богме си, бако, зло удесила, Ал’ таком песмом вук се не плаши. СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати! (Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
перо такне, Твој осетим стисак, задршћем без јава, Цео зид се један кô завеса смакне И ја видим само ред смрвљених лава.
И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он младост пази. И дарове неба Очински нежно у душу јој сади, Одважност лава и чистоћу Феба, Украсе сјајне у грађана млади', Речју и делом он увек предњачи У светој служби отаџбине своје; Речју
дани, Кад је божанском ногом Блудио по пољани И звонким својим рогом Гонио снажног вепра, Суровог, страшног звера, И лава и пантера? О, источниче живи Сребрне горске струје! У жарко подне ту је Тражио одмор благи Мој нељубљени драги.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
трепере звезде; Месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс. Сваки од тих богова зауставио се код свога најмилијег створа.
Тај троугао и није, у ствари, троугао. Он седе на клупу. Из зоолошке баште чула се рика лава, али је Ератостен не чу. Земљина кугла, из које су стрчале оне две праве, лебдела је без престанка пред његовим очима.
„Не чини ли ти се“, обрати се он Кеплеру, „да скора конјункција Марса и Сатурна у јату Лава не слути на добро?“ - „Не верујем.“ - „Не верујеш! Како се усуђујеш да тако што кажеш?
Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв. Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука наново стегла и заковала.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога. Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри коња, а поред њи девет љути лава.
Тад завришта девет добри коња, и залаја девет љути лава, и закликта девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и
девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима девет соколова, пак се врати двору бијеломе, Далеко је снае угледале, мало ближе пред њу ишетале: закукало
пред њу ишетале: закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добри коња, залајало девет љути лава, закликтало девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А лав сузно гледа на самога цара. Рече цар јунаком те убише змију, главу јој одсекоше, и једва је одмоташе с лава. Оста лав изломљен лежећи докле они по лову ходише.
ТРУС У ЦАРИГРАДУ Двадесет четвртога лета, за грчких царева Лава и Савре, деветога индикта, на 26. дан месеца октомврија, врло голем и страховит учини се трус у Цариграду и врло за
Клетва му је сабља у језику Водећи лава, риса ли, а што ли друго, ваља му се врло проматрати, с разликом мајсторијом се о томе довијати и свакоме по особито