Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију се, по врсима грана Пољубе црна и знојава чела.