Употреба речи лаврентије у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа. Соба је била сасвим празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на

- Бароница живи сасвим сама. - Претпостављам. Али, овај пут су с њом били: пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим!

Ћипико, Иво - Пауци

— Не изазивљу, — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије, — нијесу још споменули хрватскога имена... Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности