Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ко зна шта је у тај мах осећао? Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. „И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
лисац, и чује с врата курјачју похвалу; но чинећи се као да ништа не зна, дерзновено уђе, стане насред пештере и учини лаву понизњејшу реверенцију.
и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који верује све што му курјак каже.
„Дели ти сад”, рекне лисици. Ова натовари све у једну гомилу, а за се остави само једног зеца, па каже лаву шта је, чије. „Ај, ај, премудра лисицо, ко те научи тако паметно делити?
„Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу
А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју
Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, 'оди, поседи мало, сад ће част бити готова!
Сретне га лав и отме му је. Онда ови, издалека стојећи, рекне лаву: „Неправедно моје отимаш! Неће ти пробитачно бити”. А лав к њему, смејући се: „Е баш!
Ова качества и достојинства свак види да похвалу заслужују. Али у храбрости, или у плашњи и страху, себе намах по лаву стављати, или, што је јоште смешније, с њим се барабарити и: „Међер зато и ми, Деи гратиа, Зецови” говорити, — е,
Африка
И бота манса Корнор манса Канда. Ун фака Дјадјор. Дјанто мунтани Дијандио О Дон. Прва песма. О Мару, ти лаве. То лаву, који је у теби, говорим. Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара.
Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Модел који се пародира — одређен и јасан — ретко се препознаје. У песми о лаву који је хтео да поједе ногу уснулом путнику, па у том покушају био изненађен, има и оваква парафраза утука што га је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
82. Још се лати билијара, И показа сву вештину, Затим оде да тумара Изван града низ ледину; Ту на ручак оде лаву, Затим назад ајд' у каву. 83.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
допусти ми да те косим, да те косим, да те носим, да покажем твоме лаву што му царску дичиш главу, иако те са ње скосим, да је диван баш и осим!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи, одмах га растргну, зато им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете
“ Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку, сваком дедице пола!“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи одмах га растргну, за то им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке, што чисте сав град својим рукама, те би
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пред скаском о Андроклову лаву они остају сметени: у гести звијера наслућују нешто што их надилази, а не могу да му отповрну: „то је
Петровић, Растко - АФРИКА
И бота манса Корнор манса Канда. Ун фака Дјадјор. Дјанто мунтани Дијандио О Дон. Прва песма. О Мару, ти лаве. То лаву, који је у теби, говорим. Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара.
Мару од Кирие. Ти који си лавље воље. о Мару лаве. Ти који издижеш гриоте из руку господара. Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Смрзнут је талас да барку покрене, А само поноћ тешки чекић кује, И грозни Тартар медну лаву бљује И јуре патње да наде замене.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
знао да ми каже Да л’ слон телефонира Ил телефон — слонира СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци Док је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву. И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци.