Употреба речи лагано у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

потресан бесомучном борбом, јечи и стење као етером опијени рањеник што шкрипећи зубима, јечи, док му невешти лекари лагано хладним гвожђем коштицу из размрскане деснице чупају. После се утиша све.

А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...

Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чича-Марка, одоше обоје. „Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећнога комесара?..

Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову сиромашну постељицу.

И он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу, пут манастира...

Милисав је подуже посматрао с највећом чежњом, па онда се лагано дотаче њенога рамена... — Јелице, ти заливаш цвеће... Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?... — Оно, које и ти...

Али он је само ћутао, не мичући се. Тек после неког времена диже се и сасвим лагано, рекао би да броји кораке, упутио се право погорелој кући.

После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.

Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера непрегледног оставио...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Почну се дакле око њега чупати и дерати, док оба изнемогну и у несвест падну. Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај!

” Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му год грло може: „Хиаа! Хиаа!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и

посуда из које се пије ракија (1 дл) полоканица — мера зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути

на коме се ограда лако прелази прећавац — ситан снег који ветар носи приват — незванично привулати се — привући се лагано присмакати — појести неко сочно јело које се једе умакањем хлеба у њ происходећи — који бива због прокењкати —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Гракнуше са свију страна као да добише нов живот... Све живо скочи око Станка. Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала...

Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... Прва мисао беше му: Станко. Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко. Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове...

Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут... И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије...

Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. 10. РАСТАНАК Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати. И што гнев бешњи, тим и кораци већи...

И још много требало је да јој каже... Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури. Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је.

Он би се правдао. Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта.

Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех.

Станко се загледао у небо. Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више. Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. „Благо теби, месече! — мислио је он.

Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: — Ту су! — Опколите! — заповедаше Крушка. Чета опколи.

Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. — Нико да ми се није макнуо!... Маринко!... Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... — Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?

— рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. — Ама, сједи човјече! — Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. — Како је здравље? — упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!...

Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... — Устани! — рече му Крушка. Он се диже лагано, али га опет обујми страх... — Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?... Гледај како је блијед.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.

Ја сам део ноћи. Над водом и хумом Кад јутрењи ветри својим благим шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом, И увија тужно, кô цвеће и стене, Моје мрачно лице сузама и

Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле.

У вечери дуге, Прах сребрних звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови листак и нова кап росе.

У трави лежи неколико огромних напуштених стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву, око старих знамења и племићких грбова. Тако цео дан.

Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила. Магарац подиже главу, крупан и силан.

У свима се њима огледа стас једног плавог властелина из портрета у крупном оквиру, у једном углу. — Жуте руже умиру лагано у старој вази.

— Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу... А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша.

Он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама... Вода се светлила у висини, ваљда од многих

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим затворио у једну

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.

А ја корачам: један два, један два, један два. Пст! То живот одлази. То живот одлази, он лагано и нечујено измиче, а ја се сурвавам, сигурно, поуздано падам, давим се, тонем. Јаој, куда ћу? Не знам.

Африка

ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже.

На размацима, претерано дебела стабла у потопотоу, трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена.

Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери. Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком. Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи.

Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот

Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.

Моје седење у друштву Н–а и Швајцарца изгледа да све зачуђује. Ја гледам лагано све присутне и са задовољством закључујем да су моја два пријатеља свакако најзанимљивија.

ја сам много ноћи буквално грејао леђа приљубљујући се уз спавача који је близу мене; ја сам буквално грејао руку лагано је стављајући близу његовог даха.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо! ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.

Црњански, Милош - Сеобе 2

„Пазите, само лагано.“ Потом је Гарсули сео. Док је гроф Палавичини читао рескрипт о касирању пука са великом титулом у почетку, Гарсули је

На запрепашћење свих, полк је био кренуо, у двојним редовима, према редутима, и лагано се приближавао Темишвару. Видело се да, на челу полка, иду кола Енгелсхофенова, а иза њих маршује полк, у највећем

бивших сератлија, полазио је из Махале, на Бегеј, и Трифун је знао да ће га, вечерас, видети, издалека, како се лагано враћа, пун песка, и шљунка, и пузи, као нека џиновска гусеница, вечерња.

Он би седео са њима, данима, пијући, лагано, ракију, и пушећи, у разговору. О свему и свачему. А они би затим одлазили, задовољно.

Коњи упрегнути у та кола, били су крупни и тешки, а поред кола корачали су, лагано, људи обучени у плаве капуте, иако је била врућина.

Божичка га је, међутим, за све време тог укора, гледала, милокрвно. После заласка Сунца, тог дана, Божич се, тако, лагано, приближавао месту, за које је рекао да се зове Визелбург.

На сваком ћошку, светлео је, ту, фењер. Кад су кола стала, из стражаре на тргу, изишао је сержан. Пришао је колима лагано и провирио у њих. Запитао је нешто госпожу, открио канаринку у кавезу, а поздравио, са поштовањем, три фратра у колима.

Копшина капија била је седма по реду, лево. Павле је последње кораке, у том мрачном лавиринту високих зграда, учинио лагано, као да се од журбе одмарао. Био је замишљен.

сав тај ужас, и беду, примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се љуља и повија. Зачу се туп удар ногу.

(Исакович рече: љубостју коју само Бог может по моеи смерти да распечати!) Кад то чу, она устаде лагано, па се удаљи од Исаковича, и заплака. Узе јој га, каже, рођена мати.

Виде само да застаде, на једно десетак корака испод моста, и да га гледа, непомично. Затим се приближи, лагано, носећи хлебове на глави.

Кад је у њој корачала, непријатно, ситно, чинило се да лебди, лагано, све ближе. Кад је била сасвим близу, виде да се креће, као неки стуб, по ком се црне змије вију.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кад сам покушао да потрчим, оклизнух се и треснух на нос. То ме је опаметило, па сам почео да ходам сасвим лагано, али су ми моје злосрећне ципеле тако лупале да би ме морао чути миш чак из сусједне куће. — Так, так, так-та-рак!

Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све је било узалуд.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нечим што не спада у рад пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо, лудо дете!” Ту нико никоме није у стању да помогне!

Потражих глисте у врбаку из кога се вода лагано повлачила, али их тамо није било. На површини мутљага пловили су угинули Тисини цветови.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.

Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију. Путују врло лагано и врло дуго. Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици. Путују лагано, и дођу у Кошицу.

Путују врло лагано и врло дуго. Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици. Путују лагано, и дођу у Кошицу. Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху.

После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. Дођу до оне чарде. Бирташ га није познао, тако је ослабио.

Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још

Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази. Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист. Узме календар и гледа где су успут вашари.

Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано. Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.

Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе. Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким темпо познаје се.

Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. Све се једно те једно игра.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ништа није био заборавио. Милујући ћерчицу, нареди да се вози лагано, и као неки остарео медвед, сав накинђурен, поче у колима пред дететом да скаче и мумла и игра.

која су опет падала и спуштала се у мокре травуљине, кола су брзо стигла три велика, црна чамца, што су доле, на реци, лагано одмицала. Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава.

пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.

Гадећи се сама себе, она никако није веровала да јој се ближи смрт и да је то њено седење код прозора, лагано умирање.

Као од брега одваљеном, дошло му је да је ипак слабачак и оронуо, и, лежећи у колима, што су га лагано возила за пуком, он се све више подаде жалости што се све то догађа, тако, улудо.

Крећући своје војске лагано, замишљао је да истури пред собом претходницу, на позорницу, у брегове, поља и облаке, па нек се бије како зна, док он

и фор Сен Луи, и Штрасбург, па да одатле удари дубоко у Лотарингију, куда би Карло Лотариншки, са масом војске, могао лагано да наступа за њим.

Тада се пред њима видела, јасно, шумна река што је отицала, лагано ваљајући и вртећи пањеве и грање, пребацујући их каткад на другу обалу, где су то Французи дочекивали пуцањем из

врха носа, још једном прегледа фишеке, па их опет закочи, затим извуче сабљу, одбацивши далеко, пред војнике, корице. Лагано, иначе непомичан, засука десни рукав и, мада је било хладно, осети како је пријатно што је разголитио маљаву руку,

Тек када су кола пошла лагано узбрдо, према ђумруку карловачком, Аранђел Исакович паде уназад уморан и склопи очи, изнемогао, опаљен жегом,

Ипак му је било пријатно што не беше сам, већ што га прате жене, које је видео како лагано иду за њим, газећи по травуљинама.

Све се то завршило у једној безграничној беди. Све је зебло и дрхтало од љутих мразева, а дани су пролазили лагано. Исакович је живео код пука, више него по кућама, са официрима, као неки болесник.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Магијска снага додира користи се у следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом којим је отета жаба од гује.

И само што је дијете стало посати, пограби мајка краљачу и ш њоме лагано удари (кврцне) дијете у главу, велећи: ,љоке!

У Метохији, на пример, обичај је да кад младожења крене на спавање, сви га момци као од шале лагано ударе шаком или капом, те да тако „истерају из момаштва“.

Деца пред собом имају прав, добро утрт пут којим могу лагано и без много напора корачати док не стигну на циљ, а то је: постати одрастао, пуноправни члан заједнице.

Дете поуздано и лагано, с временом, долази до зрелости. Циљ развоја детета јесте да постане одрастао, пуноправан члан патријархалне

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А онда се игранке лагано повукоше са улица и тргова у напуштене виле и гимнастичке дворане. И када смо ми, деца хладног рата, заиграли свој

Био сам искусан мушкарац док сам прстима лагано опипавао носи ли Јелена грудњак. Није га носила. А и шта ће јој кад уопште није имала груди?

Ја сам био у најбољим годинама, а она је већ лагано венула. Погледи нам се сусретоше изнад оних битанги у првом реду партера (непрестано су се гађали куглицама од

« Најзад пронађосмо излаз и Сарајево остаде, најпре иза, а мало касније испод нас, у котлини коју је лагано наливала млечна магла. Пут је био чист, акумулатор празан, а путовање пуно неизвесности.

Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана. Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик

а нама није било дано да разумемо поруку која би нас можда спасила. Тада спазих Андреу поред једног белог нишана. Лагано се свлачила бацајући комад по комад одеће на оближње шибље.

– Шта мислиш, када би хтела? А? – Како те не мрзи... — одговара Бел Ами. – Свлачио бих је лагано и посматрао погледом шлогиране кобре... – А онда? – И те како бих знао! Бел Ами ћути. – Знао бих већ...

ситних анегдота које је читао у новинама, хвалио се својим познанствима са славним личностима, а њен сомотасти поглед лагано се наливао дивљењем. Било је то право мало чудо.

Само су постери били другачији. Средовечни мушкарац посматра у сумраку младо тело што лежи покрај њега. Поглед му лагано путује низ слалом кичме, све до вретенастих ногу без трунке сала.

У десет пре подне сачекивао је свеже новине из главног града и, пошто би их лагано прелистао, био је задовољан што више ни у чему не учествује.

Отровни провинцијски дух, против којег се читавог живота борио поезијом, разједао је лагано својом киселином његов племенити занос.

Дижући се са столице, момак јој је лагано увртао руку, тако да се и Нина, против своје воле, подиже и учини неколико корака, осврћући се преко рамена према

Матавуљ, Симо - УСКОК

Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди!

Знатније исправе писаше сâм владика, писаше лагано, читко, малијем, округластијем и збијенијем словима, те му и рукопис показиваше човјека уредна, љубитеља јасноће и

Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса. Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако. Кад се примакоше на пушкомет, баш гдје рудина почиње, предњак ста, па стадоше сви.

Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде, па из једне кутије извади на прсту жут мелем и њим намаза фитиљ.

Најзад кнез јој пружи чибук и тобочић, а она, савлађујући дрхтавицу, лагано напуни лулу, па укреса и запаљени труд стави на дуван.

причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак примаче кћери, поднесе јој лице у лице, очи у очи и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч: — Мени се чини... свима нам се чини... да је баш због тебе Јанко оволико тужан!

Младић се брзо упути ка Крсцу, а Јанко се лагано врати у браство и отиде да поздрави матер Грубанову, Белу Стијепову. Жена га срдачно дочека и одмах му стаде готовити

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А? МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце. ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест. ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови. Ајде, жено!

ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку, (Пролеће) понекад се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања:

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

(Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И зато што његово књижевно образовање није било довршено, зато што није могао да пише на доколици, лагано и пажљиво, као уметник који тражи савршенство, зато што је у већини случајева морао да ради на јуриш, преко колена, да

Милићевић, Вук - Беспуће

мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и

једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.

И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици. Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“ .

Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана. Лагано га је болила глава. Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.

Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га

И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме ,са дрвећем које показује своје дебеле

И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима

Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.

које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и

бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју

о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.

Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лако, лако; само један остаде, лагано!« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

XX Амин! Већ се помолила, А срце јој одлакшало, Ма се сећа чеда мила: Да ли јој је већ заспало? Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

мјесто у кући, дјед је сваке недјеље, кад је наш дан за мељаву, опремао свог дората и товарио га врећама са житом. Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку.

Тако смо, из јесени у јесен, уз куцкање кише по етерниту, лагано расли и продирали напријед. Са поломљених алатки прелазили смо на ратне дописнице и обична писма, откривали ријетку

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

БАЛАДЕ ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И Стоје пребели Ђурђеви ступови, сведоци верни божје љубави, облаци лебде над њима горе, лагано броде лагано скоре, казујућ богу молитве сетне што им из цркве долећу чедне, а кад им творац срдито грмне.

СТУПОВИ И Стоје пребели Ђурђеви ступови, сведоци верни божје љубави, облаци лебде над њима горе, лагано броде лагано скоре, казујућ богу молитве сетне што им из цркве долећу чедне, а кад им творац срдито грмне.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Ја оћу. МАКСИМ: Како ти то говориш? СОФИЈА: Ја сам госпођа у кујни. ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива.

(Пољуби се с Љубом.) ЉУБА: Збогом. ПИЈАДА (Станији): Слузбеница понизна. (Станија не одговара ништа, и Пијада лагано Љуби.) Твоја се мајка несто срди на мене. ЉУБА: Е, што се има срдити. — Мајка, каже ти Пијада збогом.

ЉУБА (дође опет код астала Милану): Дакле оћемо ли опет читати? МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо. МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Пело, гледај да се намажу чизме. СУЛТАНА: Мазали те Турпијом, дабогда, и тебе и сав твој род! СРЕТА (извади лагано један каиш иза кревета, па сакрије испод аљине): Пело, јошт јуче је требало да су господину чизме биле уређене.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И онда, сасвим оригинално, док он лежи као укочен са парафинском сузом у оку, из даљине дофуравају лагано слова К Р А Ј — што полаганије могу, мислим! Страшан фазон.

А што је најгоре, можда сам ја стварно ненормална; док се тако, као, мазимо, сви ти дечаци ми се лагано претварају у средовечне службенике извозно-увозних фирми, па лепо видим рођеним очима како им опада коса, како се

тридесет девет са осам, ходање око мене на прстима, шапат и сажаљиви погледи, сутлијаши и пилећи чорбуљаци, а онда лагано прездрављивање и „нека се само што више одмара!“ рекао доктор, Еткер.

Облајхане свраке, хоћу да кажем! И читавог живота тако, Анчи! Две клот, две фркет! — а после два жуманцета и лагано прелазити полир-пастом све док ствар не буде изглачана и остављена да одстоји два сата на хладном месту.

Стан му се лагано празнио. На крају, остаде само сточић са купљеним телефоном који још није био прикључен. Ништа више!

Пре него што се убије, он пређе лагано прстима преко бројчаника да још једанпут дотакне ту справу коју је обожавао више од свега.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат. МИТА (ступи лагано и удари га по рамену): Алекса! АЛЕКСА: Охо, Мита! Какав тебе ветар овамо дотера?

БАТИЋ: Ништа, ништа, да видимо само титулу. АЛЕКСА (Мити лагано): Сад смо обрали бостан! МИТА: Кад си магарац био... БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. „Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.

лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје, лагано ходи, подземном благу рударе води.

Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана. Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет.

Вјерни Шаров, лагано, у тами, склупча ти се удно ногу самих. У те дане код нас мјеста нема за учење, историју, бројке, населе нам срце

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун. Укућани се почеше лагано скупљати. Цео је свет хтео да зна шта читам и да ли долазим од Логорне или Панкорбе, тј.

Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања. То се зове бити спреман на сањање. Међутим сам расејан; не започињем никако мисао.

И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано. — Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате. Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз.

— Боље је да кажете онда сада. Говорио сам јој лагано: — Не могу вам казати сада, јер немам шта да вам кажем. Бићу само просто бескрајно срећан ако дођете.

— Довиђења, и хвала што ме нисте отерали. — Надамо се да ћете опет доћи. — Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку.

— Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку Гледао сам лагано како силази. Могао сам још потрчати за њом. Она се није освртала.

— Одлазим рано ујутру. — Пријатан пут онда, господине. — Хвала, стари пријатељу. И упутих се лагано низ обалу. Иза себе чујем како старац затвара капију. Све што је било људско на језеру, спавало је.

Све што је било људско на језеру, спавало је. ИИИ У близини сам мола. Осврћем се лагано. Заиста, све што је људско на језеру спава. Нема више ничега човечанског у овоме пределу.

Излазим из чамца, идем лагано уз обалу, у томе правцу. Мислим: Како не потрче сви онамо! Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај

Мислим лагано, лагано на све то, мислим тако страховито лагано, тако неупоредиво лагано. Звуци, таласи хладноће, влаге, боје људских

Мислим лагано, лагано на све то, мислим тако страховито лагано, тако неупоредиво лагано. Звуци, таласи хладноће, влаге, боје људских гласова

Мислим лагано, лагано на све то, мислим тако страховито лагано, тако неупоредиво лагано. Звуци, таласи хладноће, влаге, боје људских гласова пролазе између тих мисли као читаве

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у дугој бици преостаје оштри профил Мономаха и у тешком злату лик богосиромаха иконокласти сад са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чудне су вечери на високим планинама... Равница као да тоне у неки бездан, лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак већ зашлог сунца, и кроз њега жмиркајући затрепери по која звезда.

Лежао сам на покошеној папрати и кроз пукотину на кровињари посматрао једну сјајну и светлу тачку, која се померала лагано, нечујно, још мало, још мало, и звезде нестаде... Осећао се отужан мирис изгњечене папрати и чуло шушкање бубица...

Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе. — Чувај се паса, господине!

Браниће се, браниће, до последње капи. Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано, готово невољно пођоше низ планину. А планине и појате остале су пусте... СИРОТЕ МАЈКЕ...

Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу. Зауставио се преда мном, примио равнодушно

Онда их вољним кораком одведох пред казан. Гибајући се с ноге на ногу, прилазили су лагано, подметали порције и одлазили на пољану. Тек сада одјекну весели жагор. А одатле су ишли на бунар, где су прали судове.

А одатле су ишли на бунар, где су прали судове. Сунце је већ зашло... Сивкаста прашина лагано се таложила. Са једног краја логора допирала је монотона, отегнута песма војника, што је у многима будило сећање на

Или се плаше гнева командира батерије. А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили.

А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...

А пешаци натоварени ратном спремом, погнути и опуштених руку, клацкали су лагано, гледајући испод горњих очних капака. Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“.

Било их је до стотину. Постројени по четворица, ишли су лагано и погнуте главе. Уздигнутих рамена, као да очекују ударац, унезверено су погледали око себе, готови да и пред малим

Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири. У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Учитељица нема стана у школској згради«, понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.

— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану. ВИ Протекоше још три дана. Љубица све више улази у посао и све се

Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак. Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.

Неко закуца на вратима тихо, лагано. Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна

Неко закуца на вратима тихо, лагано. Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.

— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.

Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.

Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор. Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе,

Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори. лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник. Стаде да се прибере.

еј незгоде!... А онај пише да се не закључавају свакад«... Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.

— Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га. Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.

XВ Пала влада ! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села. Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и обилазе дубине, из којих нагрну рибе у мреже.

Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило мора, стена, острва и облака. На крми се лагано окреће точак. Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа.

Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам. Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу.

Као што је познато, атентатор је држан у тамници Терезијенштата и тамо му је, тобоже због туберкулозе костију, лагано ампутирана десна рука. Између тих, ужасних, часова, испитивали су га о мотивима његовог атентата.

А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански. Пијем у славу Војног Суда и барјака црно‑жутих, којима се насмејао кад га осудише на смрт.

Било је хладно. Ишао сам у гомили непознатих путника. Трава је била мокра, па смо клизили лагано, а неки су и падали. Кад смо се успузали на брдо, под нама се, у свитању, указао Дунав, сив, магловит.

модра долина, која се спуштала у море, покрише ме сенкама и тишином, тако да сам заборавио све познато и горко, и лагано исправио се да видим море.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно. Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина. Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега.

Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком... Стоји кладенац из древних времена Са разваљеним каменим осеком, Рочиште лепих

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Господин министар застаде и узе опет своје бројанице, на којима поче лагано одбрајати зрна. — И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако!

Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом,

Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра председника.

да стижу депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети

Капетан разгледа оружје и људе, па стаде. — Е, браћо, — поче он да говори лагано, — сад треба осветлати образ. Досади нам крвник! Зар он један да гази толики народ по свом ћефу.

Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано. Али сад беше мука пењати се уза страну.

Треба то јурити... батином то треба. Видиш, време је да се већ звони. Удари де још једном. Станко се диже лагано и повуче добро за уже, не давши му да се уздигне.. Клатно удари једаред. »Поп-Коста... и он оде!

Кад доврши посао, упути се полако цркви. Врата црквена затворена; он окрете уз степенице на звонару. Иде лагано, кашљуца, и мршти се, кад опази на степеницама огриске од цигара. Отвори врата и уђе.

Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани... Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и фијуче бесни ветар...

Он и не зна за мало маче! Питаће тетицу. Да се не растаје од тетице! ... Ха — ха — ха... Баш је погодио! Дете дође лагано до једног закључка: неко хоће да заузме њено место код тете, хоће да га тета више воли него њу.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мајушне ларвице, одмах чим су изашле из икре, поступно и лагано се пењу ка површини воде, растући при томе лагано. Оне, на пример, које су дуге 5—15 милиметара, хватају се на дубини

Мајушне ларвице, одмах чим су изашле из икре, поступно и лагано се пењу ка површини воде, растући при томе лагано. Оне, на пример, које су дуге 5—15 милиметара, хватају се на дубини од 100—300 метара; веће од њих хватају се на мањој

Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што чини да се она одмах почиње лагано дизати ка површини воде.

Она се од америчке обале почиње ширити и лагано хладити, али задржавајући температуру још доста високу да би над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу

За све то време оне лагано расту, у колико у путовању не буду прогутане од разних морских организама. За две до три године таквог путовања оне

Мало јужније од ње почиње се осећати моћна Голфска Струја, која ће подухватити сићушне јегуљине ларве што се лагано пењу из тих дубина, разносити их собом и предавати у путу другим струјама, а ове ће их, уз припомоћ ветрова, разносити

зеленкастих и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на небеском своду, већ се лагано крећу у свима правцима.

Тако распаднути остаци падају лагано на морско дно, улазе у састав муља и служе као храна организмима који у томе муљу траже храну.

терета обешеног о уже, биће успостављена равнотежа између те две силе; терет ће или у спуштању застати, или се тако лагано спуштати, да се неће ни осетити његов ударац о дно.

; да би се из дубине извукле нераспрснуте, вршка се мора извлачити на површину врло лагано. У велике вршке увек се ставља и по која мала, густо оплетена, за хватање сићушних организама, који би ушли у велику

Али пошто се она мора дизати врло лагано да би се кроз њене густе рупице могла цедити вода из које она скупља морске животињице, то крупније и окретније

Брод на површини океана, који спушта и диже апарат, имао би га тада лагано померати по плодишту у време кад се врши парење јегуља и има наде да ће непосредним посматрањем и фотографисањем из

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И нико неће видети да сада Промениле се улоге: Сирано Говори, пева, плаче, клечи, пада, — Но ја му речи шапућем лагано...

СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи. Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти. Нек пропадну дела!

Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи.

Све један по један лагано се скрише, Сад их има доста под покровом сивим; И мени се чини: што година више Имам да у ствари све то мање живим.

Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

МИНАРЕ Стрчи минаре изнад црних кућа, Танко и бело. Ноћ лагано пада, Као дан јасна ноћ и као дан врућа, И с брежуљака враћају се стада.

збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

јуче кроз сјајну дворану Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је — Ледена лица, к’о пôд онај што је, Ти ми лагано, као узгред, шану: (Глас ти се једва од галаме чуо) „Мој љубавник. Он је човек честит, добар...

Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли лагано да се мрачи.

Знаци младости већ не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе

Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро. Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће спомена да вене.

мрзим само наше доба ружно, Где је све јадно, све „средина златна“, Где се, попут старог и жалосног клатна, Клатимо лагано, монотоно, тужно. ДАНАШЊИЦА (1911) Само не ово, само не баналност!

А кад погледамо поново предâ се, Илузије драге лагано се гасе; И гомила мртвог лишћа у минуту, К’о венци на ковчег, падају по путу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи. Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно.

!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја. Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине.

Трже се као да шће искочити но га Оташ погледом и ријечју устави. „Лагано, дијете, не пренагљуј, јер ће нам свијем погибија пући!“ „Оно су два Аџајлића, она два напријед; моји стари крвници.

„Мир!“ брекну лагано стари. Онај први што пјеваше већ стиже. Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у

Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору. Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао.

Цурица, видећи е се гроф забавио око пса, повуче брата за руку. Обоје пођоше лагано, обзирући се на сваки корак. Не смједоше потрчати јер се бојаху да се псето не отисне за њима.

Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове. Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто.

„Сад стисни зубе, момче!“ рече видар и поче увлачити фитиљ у рану. Најприје стаде лагано сврдлати њим, па кад нешто га уђе сврдло је јаче, и све што напријед то јаче.

Стана баци луч на огњиште и сједе према оцу. „Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху.

Еле, разгранао им се разговор, као што обично бива међу нашијем људима, а како сваки говораше лагано и редом, захватило то бјеше комад времена. Цура је, међутим, имала пуне шаке посла.

Најзад Владика рече ђакону: „Зови их“, а овај викну: „Приступите — грешници!“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!

Да је све тако, од ријечи до ријечи, као што си сад казивао?“ запита Владика, изговоривши сваку ријеч лагано и одмјерено. „Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“, и потом еклисијарх, сачекавши „Амин“, одмах почиње Шестопсалмије, лагано И тихо И пажљиво, мало по мало повисујући речи псалама, да би их отуда сви могли прећи неспотакнуто и неварљиво.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли из трапезе и нису били јошт полегли спавати по обичају манастирскоме.

Одавде, всегда находећи друштво, пођем од места до места лагано за прегледати ови прекрасни и у историји славнејши остров; које кад би хотео све подробно описивати, требало би ми

Чудим се ко би такову вешт ту оставио. Приступам лагано и, будући од младости краткога вида, дођем око десетак коракљаји близо и Ту, сам не знам како, се уставим; и наместо

Уз Дунав путујући, иде се лагано, но мирно и безбрижно, нити је другога стра[х]а разве од комараца, а њих тада јоште не бијаше; следоватељно дођемо

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.

И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо. Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. — Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну!

Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши да ухвати што говоре. А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар

— Зато што је добија јутрос попару — одговори Наћвар, па исприча што је било, и додаде лагано: — А сад ми је жâ, јер сам послин од кувара дознâ да га је болија дроб!

Срдар први допаде. — Шта је?... Чим разумједе шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... — Нико се утопија! — мисли Пирија. — Та-а-а-ко! Па шта-а ћемо му ми?!

Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. За њим оде и Дувало.

— А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња. — Мучи, несритно дите! — одговори му, такође лагано, Балеган. — Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују...

“ Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши да му се глава обрну ка рамену. — Магаре од магарета!

— Ко је то прошâ? Који су то прошли? — питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан.

— Тако! — понови он спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличном, обложи их листовима свежег

— Шта ти је сад? Је ли ти жâ што смо се помирили? — Нећу више тамо — рече лагано Бакоња, дишући узбуђено. — Дајем ти рич да нећу више прико воде! — Е? — учини Бујас и диже високо обрве.

Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фраБрнин! Лип дитић! Диван будући редовник!...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, малој реци ни трага! Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте!

Већ се и небо осипало звездама, а он никако да је ослободи. Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку са жабом уза се и леже.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' какав глас?... По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?

Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.

И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô..

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В.

Ни откуд гласка. На житне пољане Омара јулска жестином припекла; А крв из моје још скорашње ране, Капља за капљом, лагано је текла.

Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Вароши лагано и постепено мењају своје лице. И предграђа вароши у која сам ушао имају искључиво маварско становништво; оно је из

Ја му носим овај конац да њиме премери свој часовник: Пази добро! Кад он буде при том послу, куцнућу лагано о врата, а ти уђи брзо у собу, притисни му обе твоје руке на очи, па нека погоди ко је дошао!“ Тако је и било.

„Сасвим тако! Но и поред све његове непотпуности, тај архив геологије сведочи да су се те врсте мењале, лагано и постепено, за време невероватно дуге историје живота на Земљи.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А ми се лагано, руку под руку, враћасмо у варош куда су протицале мирисаве реке света озареног красном ведрином и радошћу.

Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину.

Ајде, реко', једном да се да'не душом и да се испавамо као људи. Тако сјашем ја, поведем уморно кљусе, па пођем лагано кроз село да изберем згодну кућицу. Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим.

ми се, господо, да сам пао негде кроз патос, у подрум, амбис, пакао, шта ли, и тек кад ме она позва: „Пођи“, па лагано, на прстима, изађе из собе, ја се повратих.

Кад се постепено савладао, а умирила га тек неумољива одлука да умре заједно с њом, он лагано, на прстима, приђе вратима да ослушне.

Човек прискочи од прозора одакле је, размакнувши завесу, посматрао два велика црвена ока воза који је лагано прелазио савски мост и личио на огромну и црну гусеницу која мили. — Добро си спавала, мила, признај.

Он је ишао поред ње лагано, упола окренут, у оном нервозном узбуђењу које човека чини комичним, извештаченим и некако нарочито слабим.

Био сам замишљен стварима службе и корачао сам лагано, сагнуте главе, кад за собом зачух зврктање камиона и одмах затим силан прасак гуме која беше прсла.

Одступајући, испружених руку као да хвата, жмурећи, лагано је он дубоко у целац, упадао. И савијен, погурен, кривећи се, стигао једва на средину улице, засипан све хитријим

А напољу се постепено утишавао жагор, и све тише док се потпуно није смирио, и мрак се лагано почео спуштати, те остали само димови да струје из димњака.

Имаћете прилике... Он одмахну руком дубоко уздишући и не даде ми да завршим. Лагано корачајући, вратисмо се у собу. Више није могло бити сумње.

Можда се одред налазио близу циља, кад сам се ја са својим људима кренуо, и без икаквог узнемиравања маршовао лагано по тамној ноћи, која је наступила.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

јарким дугиним бојама; она на лијевој страни била су нијема, застрта непрозирном опалском замагљеношћу, и, пред вече, лагано подливена плавкастим одсјевима. На свим су вратима мјесто квака биле кугле од брушеног стакла.

„Црвена кућа” на осами, у виноградима преко бријега што се диже над нашим мјестом. Лагано застрто небо, тишина у кући. Час сабране шутње пред кишу.

Затим сједне на траву и изује ципеле „Голиат”; и оне су прегломазне, са својим гуменим ђоном: неподесне за овакво лагано ходање. У бјеласавим чарапама, раскречених ногу, покуша ићи двјема стазицама у исти мах. Види, може се и то!

Или се појави лагано мрешкање коже, те поиграва негдје на крилцима носница, негдје око уста. Ето: ту је сад усредоточен он, ту је сад читав

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка. Полако, тресући руком, одговори на куцање. Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.

Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.

Пред једном каваном нађе самога Сима. — Има ли? — запита га лагано. — Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. — Кад? — Зором. — Је ли сигурно? — Тако вели.

Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам... Симо. — Шта је, Симо ?

У тај мах нешто шушну више њихове главе. Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.

— Стој ! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си ? — Ја сам, Ђуро, од Јова... — А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе.

Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску. После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду.

Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну... Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...

— Викну неко. Свет се окрете, ускомеша... Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад су били према граду, окрене се сиромашак, а оно нема него само шест људи за њим, па и они сви иду лагано и нешто премишљају; а кад сиромашак стигне пред Јеринин чардак и види је како стоји на чардаку сва у суву злату, а

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.

ПЕСМА 1 У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир

ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.

И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост

И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет

К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.

Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да покреће.

Где дух лагано, нечујно опада. Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантуре, И

Нисам спустио у борбу таласа. СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди. И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава.

РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве.

Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил' ту зато стоји да нејасно,

Гледам ту јесен. Дошле боје суре И срце хладно, и лагано прате Падање лишћа, умрле божуре И црне гране што на ветру пате.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То је немогуће, помислих у себи, гледајући кроз прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време, постаде јасно да ме овај воз води натраг у Бауери.

Казао је тачно оно што сам осећао гледајући кроз прозор вагона који ме је водио у Будимпешту. Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани.

Казао је тачно оно што сам осећао гледајући кроз прозор вагона који ме је водио у Будимпешту. Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани.

Ћипико, Иво - Приповетке

Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне.

а крик им се мијеша са шумом мора и хуком затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире. И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега.

смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...

коса му се расула, на по отворене очи упрте су у простор, лице суре боје, као и све ствари уоколо, а како га море лагано подиже, чини се да главом себи зове.

Антица погледа у отворену пучину по којој лагано, сушећи једра, лађе миле, па јаче осјети у себи вољу за животом и вољу да чим прво своје дијете види, да му гладну

А вријеме је угодило, тишина је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице се лагано љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа.

се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.

Куњајући, осјећа њен поглед над собом, и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око његових образа, као да хоће да га милује, али лијен је да се прене и одбрани...

Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.

— шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано прекрсти. Брда изнад Косова већ беше обасјала Даница. Ноћ као опојна.

Тек кад каваз унесе каву и понуди му, једва га нагнасмо да седне. Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму. Ја га тад добро загледах.

и женски јогунасто као да су је најмили непријатељи за новце, па је нарочито припремили и научили да освету изводи лагано, како би смрт овога који одступа била тежа, мучнија и каљавија.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Оду.) ЈОВАН: Идите ви, Јован је опет од вас свију најпаметнији. Анчицхен, опет; Анчице (одшкрини лагано врата), Анчице!... Јао! Ето ми мајсторице! ПОЗОРИЈЕ 11. ФЕМА ступи, ЈОВАН ФЕМА: Жан, сан тундер божур ту.

) САРА: Оће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн. (Узме стакло с пенџера и принесе јој к носу.) ФЕМА (лагано): Јесам ли добро показала како се ноблеси владају? САРА: Ни моја графица није могла боље.

РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим, и тебе за мене налазим. ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари.) Како се француски уздише? САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи.

САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи... САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди. ФЕМА (нагло): Оћу, господин вилозов, верујте оћу.

Како ћеш јој у очи погледати? Но, ја ћу њу молити, она је добра, она ће ми опростити. ПОЗОРИЈЕ 6. ЕВИЦА (дође лагано пак седне) ВАСИЛИЈЕ: Гди је, Евице? ЕВИЦА: Уби ме! ВАСИЛИЈЕ: Шта? ЕВИЦА: Уби ме! ВАСИЛИЈЕ: Гди је решконта?

Краков, Станислав - КРИЛА

Стражар пред штабом био је дремован. Загледао се у врхове од својих цокула. Са језера се лагано дизала магла. Преломљено минаре избијало је из рушевина на острву. Врхови планина се руменели, а небо раскривало.

Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара. Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима.

Душко се нагао и вукао за рукав мајора. Четвртаста глава поручника Луке се бојажљиво окренула изнад угњечене јаке. Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку. Мајор Милорад се тврдоглаво отимао: — Шта ви мени?..

Зато се сада, када је жега попустила, гвоздена капија отварала стидљиво и лагано. Хроми вратар је пропуштао госте, мерећи их зналачким погледом. Само су официри имали приступа.

Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном. Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен. И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу...

коморџије кажу да је јуче и Соровић пао... Одједном на рововима пуцњава ослаби, па лагано умуче. Погледи се сретали и питали: — Да нису опет положај узели?... Сад ће нас напред...

По равници су текли путеви као реке. Равница се таласала, и лагано се као гомиле црних корњача дизале планине. Непрестано се пели увис. Барометар је све више падао.

већ прегорели кајиш око себе, и у стрмоглавом лету, као запаљени метеор полете сам ка земљи, док је апарат у пламенима лагано тонуо, тетурајући ка земљи.

Дубоко у ноћ патрола се кренула из плитких ровова и вукући се лагано дошла до већ угашеног људског огњишта. Тело је било гомила угљена.

Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта. Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто...

Душко је осетио како се из њега шири бескрајна радост и љубав, те се лагано пео на бели грудобран рова. Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина, јаруга и шума, све је блистало и свугде

Петровић, Растко - АФРИКА

ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже.

На размацима, претерано дебела стабла у потопотоу, трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена.

Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери. Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком. Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи.

Франсис Беф лагано удешава да ме примами на једнонедељно бављење. Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот

Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.

Моје седење у друштву Н–а и Швајцарца изгледа да све зачуђује. Ја гледам лагано све присутне и са задовољством закључујем да су моја два пријатеља свакако најзанимљивија.

ја сам много ноћи буквално грејао леђа приљубљујући се уз спавача који је близу мене; ја сам буквално грејао руку лагано је стављајући близу његовог даха.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

СИВА СТЕНА Светислав се одупре лактовима и лагано привуче рањену ногу. Онда продужи: — Ситуација је тада била оваква.

На неких стотину метара: Али шта је са капларом? Да бих се уверио да ли нас осматрају, скинем свој шлем, па га лагано одигнем. Замало да ми куршум пробије руку. А-у!... Сад смо приковани за земљу, јер нас држе под оком.

Волимо живот. Зар на овоме земљиноме шару нема места за све људе?... Ноћ се спуштала лагано. Чини ми се, много спорије него других дана.

1 Француз болничар приђе и стави му јастук испод леђа. Затим га обухвати испод мишице и лагано повуче. — О, јо, јо, јо... Полако! Доуцемент! — говорио је Влајко правећи гримасу на лицу... — Ах...

Свуда на бедему лежале су приправне пушке. Повукли смо се лагано. Каже Бојовић: — Овде ти не помаже ни тактика, ни стратегија, ни правило о преласку преко реке.

Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело. Помери лагано ногу мрштећи се и настави: — Слушао сам подсмешљиве напомене многих старешина, како „рат није свадба“.

И ова одморна, и потпуно сачувана чета, спасла је ситуацију те ноћи. Месец се лагано помаљао, и тиха светлост разливала се преко чукара.

Мрачан и озбиљан, достојанствен и нем, прилазио је лагано, као да се прикрада, официр из Команде места. Када приђе на пет корака он стаде, погледа све редом и запита строгим

Што рекао поднаредник Груја: „Налетела као будала на барутану“... Ми се лагано топимо, а попуне ни с које стране. Све што је прешло албанске планине и могло да носи пушку, сатерано је у први

— Је ли близу јуришна чета? — Још мало, па прва лева саобраћајница. — Видећете, где истоварују муницију. Идући лагано, чуо сам неке чудне звуке...

Саобраћајница је довољно дубока. Подигао сам главу, и очи ми засенуше од блештавог сјаја. Ракетла се спуштала лагано, толико споро да је изгледало као да се и не помера. Али негде у даљини опажам и црвену светлост.

— Тамо су. Чекају вас — одговара онај из мрака. Драган се окрете мени: — Сад идемо на објавницу. Хајдете лагано за мном. Ако не видите држите ме за каиш. Онда се опет обрати некоме: — Чим чујете наше бомбе, бацајте одмах ракетлу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Дај и ја, оче, да је пољубим, Благосиљала ј’ мене грешнога... (Радош Орловић иде лагано и кад опази мртва тела деце своје, он ћутећи застане.) Ал’ ко је оно? Радош?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља. Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку.

тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом. Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом.

Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа... Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати, шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега. Рељу нешто жигну кроз срце.

Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих. — Моремо ли, Вујо?

— Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па

Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац! — тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити.

Вече се примиче. Сумрак се као крадом шири, а сунце лагано, бôно, величанствено бôно, за планинским врхунцима издише. На подужем дијелу западног неба пружили се тамномодри

Сутон се све више смрачује, и као да лагано шушти, обавијајући све пода се у дрхтаво, нијемо, ледено ћутање. Све ћути и дрхће; све се спрема на миран, угодан

Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај. Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на другој страни све се више и више уздиже округли, црвени мјесец, пробијајући

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места... XИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН увлачи се лагано у канцеларију). ЖИКА: (и не обраћајући пажњу на Миладина): А Вића?

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПОГРЕБ 1 Зàпева му труба, у ковчегу опружен он, и жут. И другара војника чохом по кожи рука груба добује лагано. А небо плаво, и сенке шарају пут.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

При свем том, у унутрашњости он није био довољно познат, и његова култура лагано је пропагирана и званично помагана средином 19. века, в. С. Тројановић у СЕЗ, 13, 1909, 68 идд. О времену сађења к.

особито »на сјеверној међи«; са ње девојка која хоће да освоји момка »мора откинути шибу љеторасницу« и њоме га »лагано три пута ударити по кичми«, па после он друге девојке неће ни погледати (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 144).

Ћипико, Иво - Пауци

Раде лагано корача, окретно прескаче преко стијена, а погдјекад окрене се прама њој и пита је да ли се заморила. Стигоше у букову,

Бог са мном! Што ми паде на ум!... Гдје је то? Залуду, не волим му... Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита голет већ је

А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.

догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао. Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.

Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране. Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину. Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки

И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. * Концем аугуста бијаше затегла суша. Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на

И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености...

Пред опћинском кућом није се видјело свијета. На обали опази неколико чиновника и два—три рибара. У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.

— Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: — Ево, сада си испрошена!

милује га и успавкује лагано, лагано... * Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.

милује га и успавкује лагано, лагано... * Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.

* Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна. Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и

Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж. Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку.

па у удобности крај какве ватре, уз ракију и пршуту, натенане одсецају главе својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша

Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида. Била ми је окренута леђима.

Све сам то изговорио лагано, мирно, настојећи да је уразумим. „А, ако га ухвате разбојници?“, питала је. Тешко је са женама.

Напад ће почети тек четврте ноћи и то тихо: најпре ће један по један Брзанов војник лагано и бешумно савлађивати висину, пењући се уз постављене лестве.

Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора. Богдан Дадара нема времена за мене. Сувише је заокупљен собом.

Док ми тако кроз главу пролазе ове детињарије, светла небеска лагано утрњују, кржљаво растиње што се упиње да опстане у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато се слабашна

Чилим и лагано ишчезавам, умирем и одумирем. А зашто онда говорим, шта мени недостаје? Зар се нисам уљуљкивао мишљу да сам изнад

Кости су му већ потамнеле, влага се увукла у њих и лагано их разједа. И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност!

Сваки пут кад се скотрља неки камен, ужини ми се да се то нешто од мене откинуло и нестало у нетраг. Страх лагано нестаје. Са сваким педљом даље од подножја постајем све равнодушнији. И ако се отиснем, па шта?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.

Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо затресе листак. У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И кипта досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. 1886.

Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце је на зреник стало и врео трепти зрак.. Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак.

1891. ИИИ ПАСТИР Тихано се нојца на земљицу свија Па лагано живо копреном увија. Свуд је тихо, немо, кô у светом храму, Само месец бледи осијава таму.

“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија. Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима.

Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан. Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много.

Он уста, приђе ђерму и кову закачи лењо, И ђерам са јасном шкрипом к небу се високо пењô, Дижући лагано кову... Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу.

Амор се засмеја здраво, Хитну се на њега блатом и оде на сокак право, Гонећи свињу и прасце. Кравар се лагано крете, И, тромо бришући гуњче, шапташе: „Погано дете.

Зар један пијани кравар?! Зар она кметица једна До сада супруга чесна и домаћица вредна?! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде.

Још тама владаше густа, А он се бунован трже и онда лагано уста И поглед около баци. Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође.

Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде. Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет, усамљен ходати пође. Тишина владаше свуда.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

равнице и брежуљци, старе рушевине и модерне вароши; не хитно и дрхтаво, као што то изгледа са брзога воза, него лагано и достојанствено.

иловаче, исписане пред нашим очима на Вавилонском торњу клинастим писмом, стављене су идућег дана у засенак да се ту лагано суше; сваког дана придолазиле су нове.

Са блазираним изразом лица, који господски отскаче од љубопитљивих носева осталих посетилаца, пењем се лагано, не гледајући ни лево ни десно, преко ново положених степеница Пропилеја.

се на њој одвојило копно од мора, како је невидљива нека рука засејала ту прву клицу живота, а из ове се, постепено и лагано, развила сва жива бића, биљке и животиње.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

То га ружи, ако ту страну лика окрене. Кад се замисли, исправи главу некако изазивачки, лагано диже и спушта капке на очима, и усне му се узнемире. Био је плах, нервозан, и бескрајно осетљив.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Сад им служитељи беду представе и особито сушчество. Началник отвори лагано прозор и опази Романа гди, закосњенијем зар непријатеља поткрепљен, с већим мужеством сопернике позива, претећи да ће

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја...

Немамо времена. Јашите! Без ларме, говора, нико да не пали цигарету. Ти, стари, иди напред! Полази! Кретосмо лагано као при погребу. Крцкали су топови.

— Једино нам остаје још ово — продужи командир — да окренемо на рукама топове и каре уназад. Да се лагано привучемо опет друму. А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро! — прихвати одмах поручник Коста.

Примицали смо се лагано и обазриво друму. Сваки јачи клопот топа или каре појачавао је моју узнемиреност, вероватно из страха да непријатељи

Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму. Питао је Краљ за морал војника.

— Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу још мало...

Нико их више није видео. Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели

Непрегледна колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене земље своје. Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице.

Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“... Затим размахну лагано старачком руком, као да говори о нечем огромном и онда одбаци шакама од себе. Заћута и тужно климну главом.

Из даљине запажамо како колона скреће налево и већ први замичу узбрдо. Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо. По ранијој навици, командири јашу на челу батерије, а водници дуж колоне.

Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе. Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго. Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама... Тапкамо ногама од зиме, све у месту.

Силазили су људи лагано, на извесним одстојањима, да не би налетели један на другога... Један полете са сандуком који га повуче наниже.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Зар она, девојка, коју жељах да живи крај мене Никад довољно голом, њен глас и танка половина; Како је лагано ништи ноћ и шума и планина, Нека је други љуби неко: тај јунак бољи од мене.

И провлаче се лагано, фосфорно понорне реке, Танким млазима сјаја, руке које су љубиле, Кроз тамну поноћ земље, измеђ жилица смреке, Испод

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а

Човек може да жртвује оно што је његово, али има ли права да жртвује неког ко му верује, ко га воли? — лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка.

Младић, у неверици, протрља очи! Столица налик цвету дизала се лагано увис, као да је нечије руке држе, хитајући ка врху Снежне планине. Да ли ју је тамо чекала једна бреза?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти дуга. Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и васкрсну га...

С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше славуљи. Лагано на мурве, смокве и гранате Испе се у валу, сва сјајна и драга; Смијући се, озго, с једне гране на те Рујни гримиз

* Тако се зове у околици Мостара једна врста дивље патке (прим. прев.). 54 Лагано моја кола Кроз шумске одмичу стране, Где у пролетњем сјају Чаробно цветају гране.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

је „чекајући на мегдану да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада би се машио коњу за дизгине и за оружје“.

Тако су се до краја XВИ века развили сви елементи косовске епопеје, и то лагано, и мало по мало. Пошто причање М. Орбинија, издано на свет 1601.

Тако су се до краја XВИ века развили сви елементи косовске епопеје, и то лагано, и мало по мало. Пошто причање М. Орбинија, издано на свет 1601.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра. Из пећине је ударала хладноћа,

— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи распршеним снопом свјетлости по зидовима.

Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово по слово, а онда се злурадо исцери: — А ту ли се кријеш, птичице!

Ко би то могао да буде? — А ту ли се кријеш, птичице! Пољар се нагну и лагано поче да сриче натпис: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!“ — Гле, шта му сад ово значи? — узе да гунђа чича.

га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се извуче напоље. Забљесну га рана јутарња свјетлост и он зачуђено затрепта. — Пази га, свануло! А гдје ли сам ја ово?

Опет лом, тресак и грмљавина као да читаво село пропада у земљотресу. — Бомбардује! — једва изусти Мачак. Јованче лагано подиже главу и вирну у ономе правцу куд се изгубио бомбардер.

Заборављајући да би авион поново могао да налети, дјечаци поскакаше на ноге и забленуше се у правцу школе. Дим се лагано развлачио, али кроза њ никако да се зацрвени познати школски кров. — Погођена је, срушена!

Као да и нехотице потврђује те његове ријечи, старац лагано устаде, скиде шешир с главе и рече свечано и тихо: — Да јој одамо почаст доброј нашој, драгој школи.

— Оде наш лијепи Гај — тужно прошапута Вањка Широки. Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге. До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине.

Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала.

Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала.