Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
160. Босиоче, ситна твога лада, Од недеље ја не видо драга, У недељу у зеленој башти Сваку сам му стопу пребројала, И у стопу невен засадила.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Спушти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез’ лако у одају: Крил’ма Јову лада чини, Да он спава у ладини! 11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСПОЂИЦИ Н* 64 НА ТИЧАРУ 68 ГОСПОЂИЦИ Н* 70 (СИВО,
1885. ЛАДА Студена зима је прошла. И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор
1885. ЛАДА Студена зима је прошла. И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор из мрачних планина стиже, И топло заблиста сунце на зреник ступајућ ближе.
Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада. Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром.
Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром. И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће.
Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом љубави драге. Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад
Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни!
Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из мртвила буди И зеленим плаштом заогрће груди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила, Марку чини лада, а у кљуну носи воде ладне, те залаја рањена јунака.
горице вила: „О, бога ти, сура тицо орле, што је теби добра учинио, учинио Краљевићу Марко: шириш крила, те му чиниш лада, и у кљуну носиш воде ладне, те запајаш рањена јунака?“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла!
Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада! Кукавицо, рано је не буди, нека с миром у земљи почива!