Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је с оним твојим Радојицом? Како шта је, рођо?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ужурбано се прало, штиркало, глачало, а ладице су лежале повађене и испретуране као послије безобзирне преметачине. Ма колико да сам у својим ситним личним стварима
Ћипико, Иво - Пауци
—Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. —Колико их је? —Ви најбоље знате. Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице.