Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
дрýге, Јулине, суде, Моја је Јула воде донела, Воде донела — ал’ туђој мајци, Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!« И одједаред засузише очи и старом и младом, а највише другарицама Јулиним.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Какву комедију? — Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине. Прасетине ладне је још било, али он нема зеца. Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште
отрти тешки зној са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе
бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно срце се укрепи, Ох млоги је овуда се верô, Док
Београде, мој бели лабуде, Ал' се јадан мене видиш туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе
Путник свира, песме вије, Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке слушат стаде.
Да л' сунце њи је угледало здраве? Сунашце грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.
Ето леже, гле и јадне, На земљици свуда ладне, Њи, што муња од судбине, Удри чојству са висине. Све на путу што бијаше, Поломише, покраше, Ударише свету јаде,
Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз њи певам што ми на ум падне, И певаћу све до раке ладне. Па кад дође последњи мој данак И кад вечни довати ме санак, И гусле ће у раку лађану Разлупане са мноме да пану.
А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“... Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио образ
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нијесам, боме, него си ти и мене навукао у овај пекмез, па чучим уза зид од раног јутра, нијесам се ни ладне воде напио. — Удри, Јовашу, божију ти куварицу!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава! Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
плакати, Већма плакати, тебе жалити, Кад твоје друге на воду пођу, А лепе Руже на води нема, Ни лепе Руже, ни воде ладне. 64. Текла вода, војно ле! текелија. — Кад је текла, војно ле! куд се дела? — Попили је, војно ле!
115. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене. Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
више Пећи равне, у Дреници бијела Девича, и Петрову цркву под Пазаром; мало више Ђурђеве Ступове, Сопоћане наврх Рашке ладне, и Тројицу у Херцеговини, цркву Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву Жичу
ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила, Марку чини лада, а у кљуну носи воде ладне, те залаја рањена јунака.
сура тицо орле, што је теби добра учинио, учинио Краљевићу Марко: шириш крила, те му чиниш лада, и у кљуну носиш воде ладне, те запајаш рањена јунака?“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла!
Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око себе; ал' ето ти Туркиње ђевојке, покрила се
Рајчевића, па Стојана, Степојева сина, па до њега Јовицу Ресавца, кучајинска бојна копљеника од Ресаве, лепе воде ладне; па до њега Големовић-Ђуру, па до Буре Орловића Павла, па до Павла Радо-бег-Мијајла, до Мијајла Грчића Манојла, до
Иде с воде, носи воде ладне, хоће мене стару зам’јенити!“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, веће мајка кука од жалости, кука тужна како кукавица, а
смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све Мурат у животу бјеше док ми