Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне! И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
Њега неста. Како? Ко зна? Право не мож' да се дозна, Онај вели да утону Баш у ладну реку ону; Тај га пре ту жива виде Како поред реке иде, Да здрав здравцит он бијаше; Трећи вели још друкчије, Да
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га промаја; а није, Него кинуо из неке намере! Пази шта ти кажем!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну. Ту се довијамо од сваке руке ко може бити писац оног дописа, али ништа не могосмо закључити.
Видесмо да неће ни доћи. То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како он сад невољише са оним послом, који му је свакад био
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. — Добро, мој Бутрице, добро!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.
Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта.