Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој! Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле!
230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој! Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!
230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој! Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле!
То не било јарко сунце, ој ладо, ој! Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој!
Већ то био брат и сеја, ладо ле, миле! Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.
Сеја брату говорила: ој ладо, ој! “Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој!
“Походи ме, мили брате!“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле!
Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој!
“Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле!
Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.
“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231.
“Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231. Девојка је сунце братимила: “Богом сунце, Богом брат да ми си!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јако ненавистник љубве и брака, уничтожаше веја их дјејствија, преврашчаја их во зло и љубуја сја нешчастними браками. Ладо, богиња љубве, бје их мати.” Изгледа, међутим, да би у Соларићевој поезији Дидо могао бити и бог љубави.