Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и како је обичај био, да и Карађорђе и друге старешине у ваљевској војсци код цркве се (од шатора) скупљају у ̓ладу, тако се и сад покупише. Кнезови казују да је везир прошеније одобрио и да је јоште боље обећао да ће он уредити.
Јаков и Катић Јанко били су отишли код ̓Ајдук-чесме у логор Милану и Младену као у гости. Ја сам у ̓ладу спавао, док пробудим се и чујем где добоши лупају, а војска се паради. Помисли̓ и фришко запитам откуда Турци долазе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај? — Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о! — ’Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен!
— Јест, ал’ бар долази дањом... а ту су и старији!... А код вас онако, што певају паори... »све по ’ладу да га не познаду!« — То је лаж! — грмну поп Спира. — Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!“ 40. Бацала девојка За облак јабуку. Заостала јабука Горе за
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу и жетеоци лијепо стану жети по ладу. А ја узмем џбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу, те њом пробијем лед, и
Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Видим врата авлије отворена; уђем и седнем пред црквом под тороњ у љупком [х]ладу с намеренијем чекати ту док се поспусти сунце и дан порасхлади.
[х]лад или од кућа или од древеса, или ако ће и од плотова, а ми нама[х] у [х]лад, пак идемо лепо господски по [х]ладу. Ко не види да је ово и полезније и лепше. Али, рећи ћеш ми, кад је блато и киша?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити. Да знате како се трзао у ладу, а једва сам га савладала! —Продаћете га? —Нећу, оставићу га за расплод: јак је... Ма да причам како се овај преварио.