Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
обадве, На своје груди злобно сипајућ Отровног биља горке сокове, На таки начин да те умори, Да викне после тугом лажљивом: „Ох, куку мене, сêди војводо! На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас?