Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно. — Нисам, јапане!
Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову.
И сад јадају и кукају. Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. — Ох, Лазаре!... Лазаре!... Ваљда има жива бога!... Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: — Брате!
И сад јадају и кукају. Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. — Ох, Лазаре!... Лазаре!... Ваљда има жива бога!... Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: — Брате!
А један човек иђаше за стопама коњским... Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: — Тешко теби, мој Лазаре!... Ти у шуму од хајдука бежиш!... Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... То је био Дева.
Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!... Ево ти се кунем, Лазаре! Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!... Нећу ја тебе више остављати!...
Пружи опет пушку — рука му беше мирна. Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... И викну: — Лазаре Миражџићу! Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. Лазар се окрете и укочи. Станко му приђе сасвим.
— загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст! И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... Лазару се подсекоше ноге. — Немој, тако ти... — Умукни! Зар си мислио да сам се смилостивио?...
Теодосије - ЖИТИЈА
“ „Девојко, устани“; „Лазаре, изиђи ван“, — рече Господ, и реч извршаваше. Такође и многи од светих, по речи његовој, многа дела изнад природе
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић. Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 24. Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене, Приватај се за мене, За свилене рукаве, За свилене мараме, За клечане кецеље. 25.
“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165. Ој, Лазаре, на води возаре, Чувај добро на води бродове, Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела
“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре! Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!
Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ Ва красних мира сего васпитал се јеси от јуности твојеје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња ва васех господах земаљних крепка и славна показа те.
ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом земаљском господом крепког и славног показа те.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Овај вели: „Шта ће, шта ће?“ Овај вели: „Сики, сики!“ 4 (Детету, кад лази): Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене, При’ватај се за мене, За свилене рукаве, За свилене мараме, За клечане кецеље. 2.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јест, али је онда други глас у мени проговорио: „Вреди, Лазаре, вреди живети те још како, али не у овој земљи у којој нико никад по заслузи није оцењен.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да грозна серпском духу позоришта! О мати беде, вечеро кнежева! Уви, Лазаре, што ти рече! Подиже неверу поред себе, А благородну низврже душу, ах, На вечно Сербом жалосну пагубу! Он рече.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш. Кадар си измити без сапуна, обријати без бријача и опрати веш без цеђа. Глумац?
Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш. Кадар си измити без сапуна, обријати без бријача и опрати веш без цеђа. Глумац? Одиста примамљив позив.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Што су рекли, тако му се стекло. 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ Службу служи славни кнез Лазаре у Крушевцу, шанцу шареноме, службу служи светог Амосија. Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама.
Скупи му се сва српска господа, па је редом у соври посади по госпоству и по старјешинству; уврх совре славни кнез Лазаре. Ту сједоше пити вино ладно.
у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи
Тад говори славни кнез Лазаре: „Чујете ли, сва српска господо, шта говори госпођа Милица, јер не градим нигђе задужбине?
Но ту сједи Обилић Милошу, сједи Милош доље удно совре, Милош сједи, ништа не бесједи. Ал' то виђе славни кнез Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи; наздрави му златну купу вина: „Здрав да си ми, војвода Милошу!
Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре! Да копамо мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од
Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу! Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“.
7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде
Мурате у Косово паде; како паде, ситну књигу пише, те је шале ка Крушевцу граду, на кољено српском кнез-Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо, нит је било, нити може бити: једна земља, а два господара; једна раја, два харача даје.
“ 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА Цар Лазаре сједе за вечеру, покрај њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш
“ 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА Цар Лазаре сједе за вечеру, покрај њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе
Њој говори српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, кога би ти брата највољела да т' оставим у бијелу двору?“ „Остави ми Бошка Југовића.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим.
— Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози. Кад си знао поправити земаљску куглу, умјећеш и овај шешир за мој „глобус“.
(Добро је!) Кад се поведе ријеч о колиби за дјечаке, Стриц повика: — Лазаре, начини и нама исту као Жуји! То ће бити најљепша колиба на свијету. — Исту, исту! — заграјаше дјечаци.
У истом тренутку испод стијене се зачу љутит глас: — Чедо ти је дрекавац! Еј, ко се то баца? — Јеси ли ти то, Лазаре? — Ја сам, ја. Еј, не бацај се! Иза стијене, са стране, помоли се ознојено лице Лазара Мачка. — Шта то радиш доље?
— Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију? Мачак извади из њедара електричну лампу и свечано је подиже
Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у школи. — Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово!
Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школи, Јованче озбиљно рече: — Лазаре, сад јој можемо вјеровати, и она је наша. — Хајде, де! — сложи се Мачак.
— објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк.
Јованче је нетремице гледао за њим, а онда рече свом друштву: — Лазаре, Стриче, хајдемо горе под наш Гај. Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи.