Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али каквим мукама?... Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...
сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!... Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...