Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРАГ БЕОГРАДА 1. Пишући о славном деспоту Стефану, Лазаревићу, сину Лазареву, Константин Филозоф је деспотов град Београд назвао градом са седам врхова.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А мој стриц Јаков с неколико више рањени̓ него здрави̓ избави се. То је бој био уочи Цвети, на Лазареву Суботу, тј. месеца априла 18. лета 1804.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Пазите, јесам ли на мети? Све живо застаде. Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... Станко се хипну и прескочи нож... Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...
Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!... Као да је знао сваку мисао Лазареву... Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће! — На поклон? — рече Мара изненађена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
каже, људи су упртили и носе са собом, пред собом, некакие икони и рипиде, па је ваљда, отуда, тај глас, да носе руку Лазареву у Росију. Није он крив што се човек, у несрећи, хвата, као дављеник, за фаму, као за сламку.
Круг организације „Бахмутски фењер“ сматрао је да је име важно! Треба доселити руку Лазареву. Најзад је капетан Мишкович дошао Павлу, у формалну посету, да га пита, прима ли се да иде, за све њих, у аудијенцију.
У одбрану хришћанства – императора аустријских, Вијене! Поневши са собом и руку Лазареву. Све, што се са њим зби, од првога му плача, до његовог доласка у Росију, ето, добиће, у тој аудијенцији, свој смисао.
Друге више немају. Шездесет година већ, они се селе и плачу, носе са собом руку Лазареву, па им је последња нада да је соједине са руком њеног оца, који их је у Росију позвао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што? Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа? Где су витези?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо.
На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«,
узајамно праштање (СЕЗ, 86, 472; упор. за ускршњи колач и ГЕМ, 31—32, 386; 36, 177 ид; 42, 428), и на Лазареву суботу — за лазарице (ГЕМ, 42, 432), и на Јереминдан — за јеремије (које су сличне лазарицама, СЕЗ, 58, 246), и на