Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гос-Тоша, поводљив као увек, даде глас својој жени, и остаде у пижами у своме миру и у своме кориту. Нола Лазарићка, што даље, све је више била Нола Перчинова.
Све су краћи и краћи рокови његових нових потраживања... „Не ваља зејтин, госпа Лазарићка!”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви.
А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка. — Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива. Шта још хоћете, и што палите лампу кад је светло!
А не знате да је Срба за то време појео једну њиву. У један мах сам морала да зајмим новац, ја, Лазарићка, најбогатија жена у околини. Јуличину целу кућу ја сад издржавам.