Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Ја тако и учиним и одма пошљем по једног човека Лазару Илићу у Јабучје, Петру Јеремићу у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да
Из Купинова повратим се после опет у Ашању проти Лазару Георгијевићу, те сам код њега изучио црквено пјеније и проче богословске науке, осим њега ту сам имао доброг учитеља
Недоби послати и даље куда надлежи. 16. јануара одем Павковићу г. Лазару, и питам је ли свершио писма. Каже: „Свершио сам и г. Недоби послао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иван је имао три цина и једну кћер, Алекса само четири сина. Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити. Дика ти је било погледати!...
Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишаиџија. Али...
Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишаиџија. Али... ђаво га знао!...
И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али
И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде.
— Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!... Лазар сагао главу и ћути. — Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је!
У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је! Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. — и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...
У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!... Што баш он да је узме?... Лазару се свртеше сузе у очима. Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши...
А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? — Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд?
— А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише.
— Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
— Аих! — зачу се узвик. Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. – Склони се! — викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нарочито има прича — песме су ређе — о Косовском боју, о времену Немањића и особито о „цару Лазару“, о „силен Душан“ и о „Крал Марко“.
Они су сачували предања о старој српској држави, махом у причама о бици на Косову, о цару Лазару, о „силен-Душану“ итд. Ту је очувана стара женска ношња и многи стари обичаји и веровања. После 1878.
На пример у Лукову дримколском певају „кралске“ песме о Косову и о „цар-Лазару“ и знају да је са њима хришћанство потпало под Турке.
Данас само старци знају песме о Краљевићу Марку, „цар-Лазару“ и Мандушићу Вуку, али их певају без пратње уз гусле или уз какву другу свирку. Лирске песме имају знатну вредност.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тај новац је разделио војницима, уз прикладан говор о Великомученику Цару Лазару. Кроз неколико дана био је у опсадној војсци, пред тврђавом Св.
Опијаху се, поскакујући од хладноће, окупљени око ватре, лелечући уз гусле о цару Лазару. После је у цео пук ударило неко спавање, неки нездрав сан, тежак до безумља.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ
Ал данас се не цени наше херојство: Ко беше Дон Кихот, сад је идиот!” Увек спремна да се свађа и кошка, Лазару одговара баба-Јошка: „Не пробијај ми ушни канал! Не мекећи, ко коза из Никозије!
Не, немам речи: моје морално чуло Оно не може да издржи!” БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ А баба-Јоша из Хоргоша (Висока, друсна и замашна: Груди су јој као два добоша, Сенка јој се протеже до Драгаша)
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Јефимија КЊИЖЕВНИ РАДОВИ Садржај ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ 2 МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ 4 ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ 6 КЊИЖЕВНИ РАДОВИ ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Малије икони, и велик дар, имушти и пресвети образ Владичњи и
Амин. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ Ва красних мира сего васпитал се јеси от јуности твојеје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња ва
Јефимија усрдно приноси сија тебе, свети. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска разбијена и кнез Лазар погинуо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Лазару ништа“, рекао је Василије, а сви су погледали у колена. „Није правда“, рекао је Лазар, а јабучица само што му не пукне
И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали.
А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару. — Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН 171 ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ 176 ОСЛОБОЂЕЊЕ 186 ИВАН — ИЛИЈА
Видело се јасно да ће му се још сутра подати. ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН Ја сам извршилац тестамента извеснога мога ратнога друга Лазара Пардона.
А пошто се навршило тачно пет година од пријема, и без иједне вести о Лазару, отворио сам га. Дакле, ја кажем завештање зато што га је он тако именовао, а то је управо једна исповест, а има у
Дакле, као извршилац овога, божем, тестамента, шта бих могао ја да кажем о овоме Лазару Пардону доли то: да, збиља, и није никакав господин, кад је са мном, ни кривим ни дужним, могао нешто овако да уради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лазару у борби с Турцима. Узео је најкраћи пут за Косово.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Списи о кнезу Лазару пишу се у облику похвале, епско-лирским поступком и повишеним емотивним набојем. Уместо величанствености старих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Он погледа у часовник. — Сад можемо. Потерасмо касом. Уз пут сам објаснио капетању Лазару ситуацију онолико колико сам и ја то чуо од других. Батерија је за собом остављала облак прашине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у област Вука Бранковића“. Лазару је послао у помоћ босански бан Твртко своју војску под војводом Влатком Вуковићем.
и вјеродостојних извора излази да је Вук са својом војском био на Косову и борио се с Турцима вјерно помажући кнезу Лазару: највише што се може допустити јест то да је прије потпунога свршетка битке оставио с остацима своје војске бојиште,
црногорска, „удари на овце“, смрт и освета јунака; ту се пева о Вуку Томановићу, који је „славни јунак црногорски“, о Лазару Пецирепу, Батрићу Перовићу (Освета Батрића Перовића је извор сцени покајница у Горском вијенцу) и другим јунацима и
такви су у Женидби кнеза Лазара ови поновљени стихови којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару за женидбу: Вољан буди, царе, на бесједи!
Пошто је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи овакав закључак: „То је најјасније место такозваног „Вассалепен““.
А та личност је Милош Обилић, по песми човек простога рода, неправедно увређен, и непоколебљиво одан не Лазару као сизерену, него Лазару који стоји на челу судбоносне борбе, Лазару који у том тренутку оличава земљу и народ.
је Милош Обилић, по песми човек простога рода, неправедно увређен, и непоколебљиво одан не Лазару као сизерену, него Лазару који стоји на челу судбоносне борбе, Лазару који у том тренутку оличава земљу и народ.
неправедно увређен, и непоколебљиво одан не Лазару као сизерену, него Лазару који стоји на челу судбоносне борбе, Лазару који у том тренутку оличава земљу и народ. Тешко оклеветан од самог Лазара, он задаје реч да ће убити турског цара.
Такав Милош, у пуном складу са свим својим поступцима, могао је да изјави и то да ће бити и у гробу веран Лазару — борцу погинулом од освајача земље.
перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што
Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Од снажна пуцња изненађеном Лазару Мачку одлетје из руку завитлан угарак и паде на кров колибе. Запуцкета и плану лишће и сасушена папрат, диже се увис
— Остало свега по метак-два на борца. — Их, да им је сад она тамо муниција! — оте се Лазару Мачку. — Која муниција? — начуљи Николетина уши.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И осташе мања господа, јерно по кнезу Лазару и земљу већ своју с градови погубише. И тај отац Максимов Стефан врли на гласу витез бијаше освестан, мудар и јуначан