Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Где је Лаза биров?... Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана... Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке
— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе. — Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? — Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран.
Шта ми је то: девојка?!... Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи па сваки нокат по цуру!... Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.
Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку. — Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...
А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена. Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи!
Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову.
Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи. У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.
Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи. У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.
— насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. – Хоћу, ефендија, како не бих!... Хајде, Лазо! Хајде, роде!... Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. – Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!...
— Па, шта ми радиш, Иво? - Хвала богу, ага. — Како су на дому? — Богу хвала. — Шта ми Лазо ради? — Добро је. Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...
сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!... Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.
— Не знам, тамо је у авлији. — Зовни га. Замало дође Лазар. Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: — Лазо, синко! Отиди један час до субаше, звао те нешто. — Добро, бабо. И Лазар се окрете да пође, али га он задржа.
Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође. — Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све неки мученици, све неки царе Лазо. Као да је умом пореметио! Трандафил се ни са планом Исаковича, како да иде у Беч, није слагао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Подаље од оружја, на каменој клупи, налажаху се: владичин послужитељ Мило Савов Његуш, кувар Лазо, коњушар Мираш Бјелош, говедар Зеко Угњанин и седам ђака, неједнаке доби, било их је од дванаест до седамнаест година.
— Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Запов
— Ради како знаш! Капетанова је вазда најстарија на броду! Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био
Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био је управо кувар и на бродовима — па под старост доспије у цетињски манастир.
Био је вриједан и вјешт, а уосталом, владика је љубио проста јела, једино је малко гаман био на морску рибу, а ту је Лазо изврсно спремао. Лазо је, као махом стари поморци, радо причао млађима своје доживљаје који су махом били невјероватни.
а уосталом, владика је љубио проста јела, једино је малко гаман био на морску рибу, а ту је Лазо изврсно спремао. Лазо је, као махом стари поморци, радо причао млађима своје доживљаје који су махом били невјероватни.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако љуба у молитви збори. Ох, јао је нама свима, јао, Како Лазо на Косову пао, Ал' ономе јоште једно јао Ко од пушке свога не копао!
ГРОБ Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли па се закрвави, Вук издаде, а Обилић паде, И погибе наш честити Лазо — Тад је Србин под Турчина пао, Ма се вазда јадан отимао. Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Недјељом ујутру, кад би се бријао за оним столићем, Лазо је понешто и еглендисао са својим президентом, тражећи већ упола заборављене енглеске ријечи да би га саговорник бар
краља Александра, задјевену у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од једнога, џаба ти је то. Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити.
Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити. Баш уочи те недјеље, Лазо ће ти касно лећи, не палећи лампе, па није ни примијетио крађу. А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту.
— Украо неко. Ево, пришуљао се кроз кукурузе, провукао руку кроз пенџерак и однио. Дуго је Лазо гледао кроз отворен прозорчић и ћутао ничем се не досјећајући, а онда се повуче у собу и диже очи на светог Николу.
— Хех, мањ ако се у праведнике зачислио овај комшијин рођак, Сава, стари лички хајдук — подругну се Лазо. Бива и то, лопови се најприје претумбају и посвете. — Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник.
— А што ли њему треба мој Вилсон, убило га кантарско јаје? — зачуди се Лазо. Поведоше жандарми Лазу до Савине куће, да се нађе као свједок приликом преметачине, а кад тамо, у старчеву собичку,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пред сваком кућом грмнуће добош: Сад, кад остадосмо сви без гаћа, Ред је да неко нешто и плаћа!” „Праведни Лазо, мани све те Уздахе и сузе!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Међу овакови свети грешници проведем велики пост и празнујем воскресеније. По празнику отпрати ме поп Лазо до града Трогира, који је ту близу. Одавде пређем у Сплит и ту се укрцам у једну месалонитску тартану, за Корф.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
са свима осталима, он, председник, пошто ме је некако пронашао очима, устаје, довикује ми, и рекао бих чак иронично: „Лазо, ајде, Лазо. ти долазиш.
он, председник, пошто ме је некако пронашао очима, устаје, довикује ми, и рекао бих чак иронично: „Лазо, ајде, Лазо. ти долазиш.
Симу који се сав пред њим преподобио, пише Лази Бркићу у Шабац оно своје чувено писмо које овако почиње: „Драги драги, Лазо Лазо, шаљем ти, шаљем ти, овога овога, човека човека...
који се сав пред њим преподобио, пише Лази Бркићу у Шабац оно своје чувено писмо које овако почиње: „Драги драги, Лазо Лазо, шаљем ти, шаљем ти, овога овога, човека човека...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику. А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...
Ћипико, Иво - Приповетке
Тако у кући буде одлучено да она отпутује првим паробродом што креће за Трст. С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче што се већ двапут враћало из Америке.
А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима
Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази. Лазо посвршава послове око пртљага, а она гледа кроз отворена врата у зимњи сутон...
Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави се туђега посла!
Два дана чекали су да пароброд крене, да их понесе у други свијет. Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута.
Па је Лазо у смијеху и шали и лијепо пази, и увијек јој је на руци. То је најбоље осјетила кад јој је море наудило. Непрекидно
Непрекидно љуљање трајало је неколико дана, а дјевојка не може да га поднесе и никако да обикне. Лазо сједи до ње и држи је за руку, као да ће јој лакше бити, а кад јој се посвема смути, положи главу на његове прси.
— Лазо, ти се брзо повратио! — пожури к њима Спасоје и испод ока, збуњен, погледа на дјевојку. Па се с обојицом рукује и здрав
Залажу се полагано, као преко воље, а Спасоје се сваки час диже да послужи муштерије. Лазо, види се, жели да заметне разговор, али они као да немају ријечи; рекао би, навлаш се туђи једно од другога.
Ни пиће не може да их разговори: једнако се збуњено гледају. Лазо их посматра и чуди се што се не развеселе, а сва је прилика за то.
— Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. — Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови!
весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим! Лазо никако да схвати што им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић: Онда би био и ваш? Давид: Е, то ти посигурно не умијем казати, јер се не мере сваком рећи: Царе Лазо, честито кољено! Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости указô!?... Поред ње ме, бујне, тврда стаза води. Али куда, куда? — Куд сам орô ходи.
Тако царе Лазо доходи Горњаку. 7 Подгорцу 1857. НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Богати син фрау Розин све је то примао! Прави тандлер!... Сећаш се, Лазо, ти си му, од чуда, једаред дао пар старих рукавица... Причај.
Извините, јер то катихета каже онда кад хоће да означи да је неко глуп... Знаш ли ти, мој Лазо, шта значи комад лепе фине кожице, ако је и стара? Очисти се, и буде нова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво погледује.
Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш! Што ти мене чашу преслужујеш? Што л' на мене криво погледујеш?
Али ти је рухо остарило? Ал' т' је мало голијемна блага? Шта т' је мало у двору мојему?“ Њему вели вјеран слуга Лазо: „Вољан буди, царе, на бесједи!
Бесједи му силан цар Стјепане: „Ој, бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити свињарицом ни говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра пријатеља, који ће
Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Ја сам за те нашао ђевојку, и за мене добра пријатеља, у онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет Југовића, баш
Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Данас петак, а сјутра субота, прекосјутра свијетла неђеља, поћи ћемо у лов у планину, позваћемо стара Југ-Богдана, с
неђеља, поћи ћемо у лов у планину, позваћемо стара Југ-Богдана, с њим ће поћи девет Југовића; ти не иди у планину, Лазо, но остани код бијела двора, те готови господску вечеру.
који добар јунак јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке
Таде ће се Богдан замислити чим ће тебе, Лазо, даривати, те ћу њему онда поменути за Милицу, ћерцу мљезиницу“. Прође петак и прође субота; рано дође свијетла
Лов ловише по гори зеленој, ни добише, ни шта изгубише, но се своме повратише двору, преда њих је ишетао Лазо; царе свраћа Југа на вечеру, Лазо свраћа девет Југовића.
добише, ни шта изгубише, но се своме повратише двору, преда њих је ишетао Лазо; царе свраћа Југа на вечеру, Лазо свраћа девет Југовића.
златне: уврх совре силан цар Сјепане, а до њега стари Југ Богдане, а до Југа девет Југовића; њима служи вјеран слуга Лазо. Он навали шећер и ракију, па донесе црвенику вино.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...