Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла. Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа.