Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се овде унапредиш, тамо би могао бити свој госа... Није баш ни ово лак 'леб — немој мислити!... Нови се још више застиди и поцрвени до ушију. — А колико си школе изучио? — Две гимназије..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дед’ сад, Станко!... Станко беше ведар као пролетњи данак. Он се насмеши па рече: — Могу још стопу!... Лак сам као тица!... И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. Лазару смрче пред очима...
— Не брини! — рече Станко. И упутише се Севића кући. Станко је летео, а не ишао. Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. — Ама лакше, човјече!... Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу, и фрау Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње. Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.
Африка
Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
толика, колика је сад – далеко од тога – три жбира Бургвахе, који су добили задатак да тог официра нађу, нису имали лак задатак.
Летели су, над долином Ондаве, над стенама Бескида, далеко изнад Дукље, а тај лет је био тако пријатан, нечујан, лак, као да нису имали крила, а нису морали крилима ни маћи. Дизали су се у висину.
Живот њихов, на изглед толико је лак и пријатан, али је пун притворства и пролази у јаду који се крије. Крај све телесне лепоте, госпожа Евдокија није била
Исаковичи су то брзо осетили, на својој кожи. У ствари, тај медвед росијски, указа се Павлу, те недеље, као човек лак, плав, са проседом косом, у кики, која је била јако напудрована. Костјурин је тада био почео да стари.
Био је виши, главом, од Костјурина, али, онако лак, танак, са погледом који је сад био сетан, сањалачки, Костјурин се чинио врло лепог стаса, и врло лепих очију.
Само, док је порођај Анин био лак, Варвара се мучила целог претходног дана и целе те, духовске, ноћи. Њени јауци и њен врисак били су избезумили Петра.
Прескакао је два коња. Био је леп, лак, са очима, које су се смејале, а знале да, женској, говоре. Он је Павла био наговорио, да наручи кућу, као што се
Кад је царица рекла да устане, Исакович је стајао пред њом, дугих ногу и руку, али лак, отмено. Био је тако широк у раменима, а тако танак у пасу. Царица га је, очигледно, посматрала, задовољно.
Костјурин је био устао од стола и лагано прилазио Павлу. Био је необично витак, лак, елегантан, у том тренутку. Његове очи посматрале су Исаковича тужно.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињак
И ниште довољно обдаривши, тако да ни шта није оставио код себе, него све раздаде, и спремивши се за лак одлазак од свега, хваљаше Бога што је испунио његову молбу, и што хоће да прими дух његов у туђим странама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У Банату, Бачкој, Славонији и Срему плодно земљиште даје обилне приносе, а лак живот је допринео те је ублажена динарска жустрина.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап. Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана. И ту има „квадропа” — гарде де робе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав, подбуо, тежак, као буре, постајао је лак као перце, стигне ли само заповест.
Брат му је у тим бригама био тако лак. На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним
Сав модар, он је дрхтао, али лак од неких хладних тица које су хтеле да му излете из тела. Чинило му се, простртом на једном ћилиму, да не треба да се
и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао, пријатан и лак, и небом што беше цело једне боје, благе и водњикаве.
небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и ласта, мора да има нечег небесног за њега. Лак живот, ведрина, догађаји што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови, морају бити негде и за њих
Рашковича, са својим ћеркама, Аранђел Исакович се увређено диже са клупе и, мада је био само средње висине и врло лак, дође некако виши и охолији, својим жутим, тамним, испијеним лицем.
гучући и тепајући милим речима, које је изговарао кроз нос, коњима, преко ораница, невидљив и незнан, провидан и лак, као дим после битака.
Загледан у далека брда, иза којих се опет помаљало Сунце, осети како на њему заблиста сребро. Уморан и празан, био је лак, као и да није имао тела.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) ефикасно магијско средство за постизање новог, пожељног стања (оздрављење, лак порођај итд.). Провлачење се користи и за осигурање зачећа.
Неки од обреда за лак и успешан порођај изводе се, међутим, још за време свадбе код разних народа широм света. Велики број разноврсних
Велики број разноврсних обичаја који се у нашем народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај сведочи о томе колико су некада порођај и његов исход били неизвесни.
“¹ Магијска логика многих обичаја и обреда за лак порођај састоји се у томе да се извођењем извесних операција (дрешење, истресање) на неком моделу (одећа, обућа, коса)
Слично веровање постоји у Индији, као и у многим другим земљама.² Обичаји и обреди за лак порођај врше се још на свадби.
“ Ово изговара три пута, с надом да ће се лако породити.¹⁹ Да би порођај био лак, бабица треба да узме зечију шапу и да је пропусти кроз недра породиље, изговарајући ове речи: „Као што брзо иде зец,
Многи од раније наведених магијских поступака за лак порођај (прелазак текуће воде, провлачење, прескакање итд.) заправо су обреди прелаза (у којима доминира фаза
сте полазили на венчање, да ли сте и Ви/Ваша жена морали да одрешите завеске и да расплетете косу да би порођај био лак?“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На својој руци осећа кћеркине прсте који још миришу на лак госпође Хелене Рубинштајн. »То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света води између часних
растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих бочица, и њих две добро знају— пудера и шминке остало је још само за једно бирање мис, а онда
Беда је и њих некако посивела: под честим додирима прстију лак је већ ишчезао. Мајка је казала човеку: »У Опатији је била седма, знате и сами шта се тамо дешавало; ,Бели нарцис' јој
Уз то, његове другаре не би задовољио брз и лак упех; хтели су мрцварење, не знајући да је њиховом предводнику машта вечерас, очигледно, затајила.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кажите кнезу да сам ја то рекао, али то само њему кажите! У мрак Јанко се упути кући. Бјеше ведар, лак, раздраган. Пред уласком у двориште затече Милицу, која га очевидно чекаше. Она му рече: — А гдје си већ?
“ Сви ударише у смијех. Владика пође навише, лак и весео, и рече: — Мој ђакон све шалом зачиња, али о свему промисли! — А погоди ли мој сан? — пита га Иво.
Иди, синко, и проведи се лијепо у сватовима!... Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у сну, он је поново доживљавао оно своје узбудљиво ноћно путовање, понешто измијењено, а ујутро се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине
У сваком случају, није на нама да одлучујемо о оправданости живљења: напоран или лак, живот нам је дан да га испунимо како најбоље умемо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У његовој поезији има врло много јаког српског патриотизма, и то је оно чиме је он највише утицао на савременике. Лак и слаб у појединим тренуцима свога живота, са доста крупних личних мана, он има једну велику врлину: искрено српско
« Искрен патриот, словенофил, слободњак, моралист, добар човек, лак и пријатан писац — он је привлачио и својим идејама и својим писањем.
ЊЕГОВЕ МАНЕ. — Али његове песничке мане нису ни мале ни ретке. Живот му није био лак и угодан, и он је могао певати само онда када му је остајало слободно време од заморног лекарског и уредничког посла.
У првом периоду свога приповедачког рада он је сасвим омладинац, идеалист, сентименталац, лак на одушевљење и сузе, наивно патетичан и сав у декламацијама.
Али у заплетању интрига он уме да изнесе и типове, да дâ лак и пригодан дијалог, онакав какав се одиста говори, чак и да пружи малу слику свога доба, управо новосадског друштва на
Свуда се показује као лак и пријатан писац, који није без духа и укуса. Све то није ни дубоко ни снажно, доста је наивно и старинско, али је
и расплети радње вешто се спроводе, умешно постизава јаке ефекте, и поред тога има миран и сигуран тон причања и лак, живахан, природан дијалог.
Нушић је човек од духа, од специфично београдског духа, лак на речи, са нарочитим смислом за комику, и у своје хумореске он је унео много природне духовитости и хумора.
Он има лак, жив и пријатан стил, и иде у најкњижевније српске писце свога доба. Његове заслуге остају несумњиве у стварању историј
Иначе, књижевно образован, жива духа, лак на писању, он је умео да буде занимљив и да стече читаоце. Марко Цар и Светомир Николајевић имају заслуга што су
Милићевић, Вук - Беспуће
у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио сам ја на њено недро И
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак. — Ђеде, јесам ли? — Хм, види га. Добићеш ти по туру, прислушкивало један.
Дижем се, лак, опсједнут, али ме већ на првом кораку отријезни глас вјечито будног дједа: — Баја, куда ћеш? Они мене тако увијек:
— Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине! Пловио сам низ вјетар, лак и слободан, а за мном једрио мој велики пријатељ и побратим.
Посао који треба обавити није ни лак ни обичан: ваља им спјевати пјесму. Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске
— А и ви сте ми, матере, нешто боље од нас, а! Ено, и она моја покојница, лака јој ...лак јој онај облак под који је одлетила гаравијех опанака заједно с кућом и шталом ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си
Никад ми снага не заигра од здравља и бујности. Никад се не осећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и
моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...
И брзо ми износи делове од осушеног врапца, да од њега прво окусим, како бих целе године био лак, као што је врабац. Онда остало. Једем.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да ли би тако било у свакој води, не знам; али у рјеки мудрости пливао је као зејтин, Ни оквасио се није! ДОКТОР: Лак је мој разум! ШАЉИВАЦ: Но друга невоља појави се.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Милује месец чело ми, пете. Сањајмо скупа, румени свете. Порођај лак вам, невесте беле: пчела с божурка, лептир са чичка уздах вам био мекост имеле. (Творите речи с припевом зричка!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом.
“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!
Мала моја из Босанске Крупе! Наишла си као лак облачак, твој ме поглед за трен обезнани, заборавих име и очинство, како ми се зову укућани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Осмехивали су се на шале, али је још било сете на њиховом лицу. С времена на време би се замислили и лак уздах, готово неприметан, отимао им се из груди. Само не задуго. Сунце је освајало, а у вагону била запара.
А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут. Био сам лак и весео, а када руком превучем преко лица, чини ми се као да неког другог милујем. Нешто се необично догађа у мени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисмо знали а имали смо чедо у даљини. Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли. Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини. О ничег нек те није жао.
Лако, као тица, која кратко живи. Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви.
сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком. Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?
Губи своју тврдоћу и сав се претвара у сенке, што се љуљају у киши. Тако је бескрајан, а тако је лак, као да је сазидан од карата. Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав.
Ја сам прешао преко њега, високо, из међу дубоке воде, далеких брда, и бескрајног неба, лак и прозрачан и миран, први пут у животу.
мрак, који се упио у све, и покривао ове, није био тврд, као онај што пригуши кућице у селима крај Висле, ни плав ни лак ни свилан, што шушти као рубље прострто, по зидовима, као онај што га Алпи разастиру малим, каменитим градићима на
што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— поче он. — Ево смо, хвала богу, већ један дан превалили срећно. Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне, кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све то није лако — потребно је држање витешко, Бити лак као перце, срца ганутљива, Деди, међутим, то не пада тешко: У томе и он јошкако ужива.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је конструисати шупљу куглу сличну Бибовој, али не од челика, већ од једног још отпорнијег материјала, који је врло лак, а може да издржи велике притиске, што допушта да собом носи у дубине много више корисног терета.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је ветрић милујући них’о. Лак вечерњи уздах иде преко рâвни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Е, богами, носити оваквог момка од Озринића довле, готово без предушка, богами није лак посао!“ „А ни мени, занаго, газити од Црмнице па од Црмнице амо!“ рече неко момче.
Бјеше то човјек сердаревијех година, помањи од њега, али једар, здрав и лак као момче. „Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Куд год ишао, ваздан кукао! Кућа му се коцем затворила, љуба му се у род повратила, а вас мал му у беглук отишô! Лак му сан као воденички камен! Љубила га међу очи гуја, а црна га земља загрлила! (клетва преварене девојке момку).
Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем. Мртав да је, а за новце да чује, скочио би. На језику мед, а на срцу јед.
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сав народ поустаја. Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда. А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље. Све се скркну око њега.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Због њега ћутим данима ко мутав И носим суву стену изнад воде (А сам се правим — празан, лак и плутав). Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он јој је добацивао, опет уз празан и лак смех, да виле не познају газдаричине руке па се саме отимају. И виле су мушко. И виле су он.
Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје у ушима. Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Својим концептом задовољио бих се тек онда ако је створио утисак стварног догађаја или доживљаја. Мој посао није био лак.
„Добро, господару, како заповедаш“. Не беше то лак посао остварити краљеву жељу и заповест. Стари народи имали су у оно доба доста развијену грађевинску технику, градили
Из оба оџака куће дизао се лак, беличаст дим у вис и показивао да су све собе куће добро загрејане и да у њеној кујни гори добра ватра.
Тај посао није био лак. У оно доба није се тачно знало шта је топлота и како се мери њена количина. Тада позвах у помоћ свог пријатеља
То не беше лак посао, јер у ту шуму ушао сам без водића, лутао по њој по кривудавим стазама, корак по корак“. „Новим путевима иде се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сив, тајанствен сумрак привлачио се од истока и на лепршавим крилима, нечујан, лак и благ струјао је милујући дах поветарца и освежавао му чело.
Чудне су ми се мисли врзле по глави. Како је страшно погинути сад, у најбољим годинама, кад је живот лак и сладак! А овде се збиља гине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уредит ће се већ некако само по себи... На концу, што сам ја ту крив: одвише лак успјех увијек ме расхлађује!... Истина, можда сам распиривао малко преко потребе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе. Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени
С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и
Што л' је то тако? Одавде чак Привиде ми се три бледе главе, Три бледе главе и покров лак, И покров велик, изаткан од страве. Три мртве главе, а бледе су тако! К'о да се још плаше?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара. Није то био лак посао чувати крдо од педесет волова.
Што се тиче вештине и физичких напора, овај посао је био врло лак. Али, клима је била рђава, а друштвени живот још гори.
Такав ваздух је одличан проводник и дозвољава лак пролаз оптерећењу између сфера. Пробој ваздушног процепа пропраћен је оштрим праском који ствара електрична варница, а
електричних експеримената који ће убедити непопустљиве и тврдоглаве инжењере за телефонију, пут није био нимало лак.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није, међутим, овај поступак у поезији лак, ни једноставан. Поред симетрије, постоји укрштање; поред паралелног (напоредног или узастопног) развоја у песми,
Али то није лак задатак. Потребно је много времена, а има га све мање. Разуме се да рад на Филолошком факултету и у Институту за
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
попев, Ни жуборак, ни талас, Нит’ улицом грмеж кола, Нити сатов тикатак — Одмору ми да не смета Ни мог срца удар лак...
Јест, многи у тишини Исплаче с’, па је лак; Кад сване, вама с’ чини: Но, то је весељак! »Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ...
»Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље..
Петровић, Растко - АФРИКА
Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Мени је, видите, то дато, ја имам моју дијететику и то ми је светиња. Не знате како је то добро, и како се човек лак оцећа кад се јутром мало прихвати, али само мало; иначе поквари ручак.
— рече пуковник Рајевски, и оно озбиљно лице, што изгледаше као да се никад није насмејало, развуче лак осмех — моји земљаци!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као препорођен. Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
При тихој ноћци бриге с ризом свлачим; Вашом целбом сан ми лак. На нови подвиг ум већ спремам сутра. 4. новембра 1816. Лукијан Мушицки НА ВИДОВДАН Мемініѕѕе іувабіт!
Тако и мени срце уснама улије живот, Нико не може други доћи до речи лако. Све ми шала слана, и лак несташлук весели, Ал’ на зло ти моје послуша усна срце.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Сретечкој жупи, између осталог, верује се да је под ј. (као и под шљивом) лак сан (ибід.), да нероткиња може родити ако окуси »први плод младе јабуке« (ибід.
Ћипико, Иво - Пауци
Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Џиновски морски ракови, нежне артичоке, хладан шампањ, „сек“ због сувог режима. Око поноћи лак земљотрес. Ова последња прибелешка мога дневника не мора бити тачна, иако су трусови у Цариграду врло чести.
Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем.
Молим, овим коридором. - Како нам је ход лак и еластичан! Интересантно друштво наших сапутника! Она два господина са својим госпођама, са којима смо седели за
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срба претставља коње и јахаче, врти се по соби као ветар, скаче, мило му је што је лак и млад. — Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан.
Новац је без сна и замора, као Бог. Новац, стога, неисцрпним снагама активише потенције. А како је новац лак и шаљив, он активише и веселим снагама.
Тај Јеврејин са две крви, тај православни Јеврејин неће имати лак живот... Ја сам ипак можда на јаснијој служби, у једном свету који нема за мене ни доста простора ни доста ваздуха,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Погледом својим то приведем себи свој лик у незнању, И насмејем се горко, колико је само лак и неизвестан Као да придржавају, додиром га својим, јава још жива и сан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар. А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— речица на Косову лабуд (коњ) — белац лав — пољско имање; ловачки пас; разговор лавра — главни манастир лаган — лак лагум — дужи прокоп испод земље који се испуњава барутом ради минирања лагуне (ноге) — лагане Лазар кнез — в.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ
ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец. Кад се из пећинског мрака извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тим часом он ђипи, лати своје копје, у персијској земљи насред табора хакну Јулијана с копјем у прси, — пронузи га. И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот несвиђено људма.
Е да му се не чини да је то грехота, лак с таквим нечистим срдцем опет сми ући пред Бога на очи у цркву! Ја што би за оне рекли којино безпослени поваздан на
Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати.