Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— У што год хоћеш, попо, не можеш напунити. Није то лака ствар! — вели учитељ. — Вала, што се тиче, ти би видео, на прилику... — рече поп Вујица, па опет поче загледати јеину.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... Срце му је лупало. Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову. Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце,
Само да овако остане! А што и да не остане? Просто не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар. Твој побратим ІХ Писмо У Н., 14. XИИ 187.. Драги побратиме! То је било овако.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А ова моја к’о нека балска лепеза; да је дунеш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака! Никакав тежи посао није за њу.
Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвром се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са
А има и добре арњеве. Купио и’ баш ту скоро кад се продав о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола. Њега, њега најбоље... — Е, врло добро. Па иди, па се цењкај. Ил’ како би било да ја сам одем? А, шта велиш?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
У друштвима добро примљен, добар певач и леп човек; често је облачио атилу, на главу му лака самуркапа, кратке кордованске чизме с мамузама, чакшире тесне у чизме, у паради опасана сабља, иначе виси му преко
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То је кастрола, спретно удешена и лака за ношење, у којој сваки војник може за себе кувати јело на фитиљу. Фитиљ је он измислио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Судбина Исаковича – мислио је Гарсули – тиме је, запечаћена! Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим,
колена, тај пас, та плећа, прво, хтела да буду у неког лепог играча и витког младића, па су тек после постала нежна и лака, као у младих жена.
А јего екипаж, ето, стоит пред Махалом и однети га у Вијену више не может! Јес! Јес! Његова црна, лака, путничка кола, неће изићи из Темишвара, него ће остати ту, вечно, у капији принца Евгенија, који је био сербска мајка.
Хтео је само да каже да се дебаркација чини – на први поглед – лака, али да би десант, Аустрију, скупо стао, идућих дана, кад се дебаркација претвори у деплорацију армија.
Госпожа Монтенуово, у својим раскошним хаљинама, била је, у то доба, необично љупка појава – средњег раста, лака, не само са ванредним, плавим, свиленим, ципелицама, него и ванредним грудима.
И једну снажну кобилу, која више није била млада, али је била лака. Имала је чудну боју, кулаша. Праћена Шевичем, група официра, после јахања, обилазила је арену и гласно довикивала
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Већ сам оматорио. — Ништа зато, жените се. — Кога да узмем? — Бирајте која вам се допада. — Није то лака ствар. — Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.
Сцхилдегерецхтикеит) — право на трговачку фирму шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) шљахтец, шљахтић (пољ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Виде је у сваком мраку, ма где био. Чинило му се да га обавија њена коса, са тешким мирисом ораха, лака као свила. Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу.
Најмлађи у пуку, био је и најомиљенији на двору Принчевом, и често на служби код њега. Та служба, уосталом, није била лака.
Служба често и при коцкарским столовима Принчевим, где је требало знати мартенгала. Та служба није била лака, мада је при свему томе, и још много чему, Вук Исакович имао углавном само да ћути и да стоји мирно, да држи свећу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ни у једном познатом реалном друштву не постоји таква социјална мобилност, тако лака и муњевита проходност из нижег у виши друштвени слој (и обрнуто) као у дружини која игра неку агоналну игру.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Удну је воћњак. На средини ђубриште. Понекад тако станем па миришем крављу балегу. Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица. После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки.
грчке зечеве, смрт, све — а затим, дуж пута, венце онима што су најдаље стигли, и крхотине скупоценог лима и лака из којега већ ђикља вечно шибље, маqуис... Корњача сада путује брзином од сто двадесет километара на сат.
Матавуљ, Симо - УСКОК
повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима.
? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко... — Јако ме боли, но, опростите, одох да легнем. Лака вам ноћ! Бјеху му начинили згодну колибицу и у њој прострли постељу и ставили свијетњак и дашчицу за књиге, те је и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Озбиљна песма у друштву дечје изгледа претешка, одвећ захтевна: дечја, пак, недопустиво лака, ветропираста. Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања нису примарни
Игра која је дала оваква мала поетска открића није била ни безазлена ни лака. Доколице и којештарије Дечја књижевност, или, ако хоћете, књижевност за децу (нема смисла распредати ову
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И то је оно што се допадало у његовим путописима: лака филозофија живота, добродушна и ведра шала, љубав према људима, према слободи и правди.
ЕПСКИ ПЕСНИК. — Главни рад Бранка Радичевића то је лирска поезија, лака љубавна лирика, нешто као ліед у немачкој поезији прве половине XИX века, нарочито код Хајнеа и Уланда, који су били
Његова поезија, која је у лирици тако лака, готово крилата, овде је трома и развучена махом у млитаве десетерце, без покрета, без боје и живота.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Српској омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!
Од дрвета једног до другога, Док је смело сетити се стране, Сетити се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга,
— Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, Де пригрли песмо, моја снаго, Па ижљуби све мило и драго!
када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме шећу па ми
Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови гора, Ту нек ми се ладна копа рака, Ту ће мене земља бити лака.
Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра. Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела.
Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака. Ао Симо, чу ли, драги Симо, Зар са сузам' да се опростимо?
треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона,
и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица свију кукавица, Она паде, друге с' уплашише, Па на крила лака поскочише: „Куку, хуху! о невољо моја!
Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака. Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао?
“ Па је гледа и опет погледа, И би тако до зоре остао, Ал' улетје једна лака стража: „На ноге се, ето Турци иду, Јалакају, честе пушке мећу.
Окрасна ти певања сјајна висо, Ка мени амо како сјајеш лепо, Мене(к)а око младо није слепо, Но везана ми стоји лака мисô; Тебика стиже ока врли пламен, А прекована мисô је о камен, О камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше појате, намјести се тамо на преврнуто корито и поче нешто да црта.
), па се опет, жив, здрав и лака корака, приповратио натраг и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а можда би
На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи
— А и ви сте ми, матере, нешто боље од нас, а! Ено, и она моја покојница, лака јој ...лак јој онај облак под који је одлетила гаравијех опанака заједно с кућом и шталом ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' никад још ваљда ниси била така ко сада испод шатора лака, Османа паше шатора бела, никад се још ниси тако отела!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
сте свакако за покојног Луку Ћеловића, који остави онолике зграде отачеству и Београдском универзитету, нека му је лака земља! (Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао!
Носећи капу невидљивицу ... тамо сам стиго корака лака, нашао птицу дугорепицу, па ми је бајку причала сврака, бајку о двору, Мјесецу, путу, о доброј баки и њеном пруту.
А за њом, корака лака и дугог репа — сврака. Подаље мало видимо један траг, збуњен, плах, прошао туда неко носећи — голем страх.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако? — За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом. Лака пара дизала се са земље, носећи мирис изгњављене траве.
Одахнух мало. Војници се слепили са земљом, као да су укочени... Одједном грмну сложан плотун и лака прашина се диже дуж целога строја. Од некоје стране учесташе појединачни пуцњи, митраљез поче да пара...
Потпоручник, важан и нарогушен, убеђивао је себе да извршује правду. Онда су осуђеног везали... Лака дрхтавица је обузела војнике пред страшним призором што ће насилно умрети један човек...
Са готово усијаних топовских цеви одилазила је лака пара. Командир је јахао дуж батерије, питајући да ли су сви људи на окупу.
Гамизале су плаве колоне као мрави друмом и преко пола. Имало их је сада на свима странама. Осећамо скори судар и лака дрхтавица обузима тело. Наједном груну плотун доле у равници. Окретосмо двоглед низ пут...
Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова, двадесет четвртог октобра. Док је још земљу притискивала лака измаглица, покушала је непријатељска пешадија изненадним препадом да освоји наше ровове.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен. Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.
Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина... — Аха, понео сам га... ево!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна лака ребра чине те маркизом...
зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака. Знам да ми у косу, по зори руменотамној, туђа, уморна, рука, бледи сумрак просу.
зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела. И, место сребрних пруга, забрежја и река, сусрећем, као у сну, уморне мисли, своје.
је лице бледо без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. Бол једног јаблана више нас такне, но свеле груди наших драгана.
је лице бледо, без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. 1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То су остаци Маријина вела.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака: пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом...
Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили! Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...
Све иде не може бити боље. Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!... Прошло је десетак дана од свадбе Васине. Баш беше четвртак.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Од јегуљине коже ту се, на пример, израђују елегантне ручне кесе и лака јака обућа за даме, фине кожице за повез књига, бичеви најбоље врсте, изврсни кајшеви и опуте, пертле за ципеле и др.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Смрт је тако лака. Ал̓ пратиља њена — Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу. Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.
мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о своја, биће и мртвима лака.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и избором гласова и слогова и засноване су на тешкоћи да се изговоре као какофоничке конструкције, при чему су врло лака говорна огрешења.
— Боље је омјерити, па кројити. — Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација! СТАВРА: Лака му црна земља! ИКОНИЈА: Очајан дан за пратњу! Много пада! ЦМИЉА: Она кучка, она Госпава!
Помози ми ову веш-корпу да понесем! Састанак огранка! Накрени вамо тај кишобран! А теби, Анђелко, лака ти црна земља! Да си знао колико ти је суђено, можда би живео мало паметније! Покиснућемо као мишеви! Што лије!
(Одлази до гроба, узима пушку и одлази за капетаном) Ем не пуца, ем богме није ни лака! Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу. На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и стидна, с резом слатке, танке дрхтавице.
се лепо види дуго кривудање пута, посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње, коњи бацају пут под трбух, санке, лака црна љуска, заносе се и лете, ударају о обале пртине, а у њихово брзо пролажење уткивају се багремови, брестови и трње.
Покошену болешћу под багремом, он је на рукама унео у собу, као сноп шаше: толико је била лака за његову снагу. Много радости је било у њему док се с њом у наручју пењао уза степенице нове куће.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
устаницима, његова победа над двама Алијама (Халилима), Кучук Алијом и Алијом Гушанцем, пред погибију дахија, лака. Са шаком змајева, као у причи, растерао је множину Турака и задобио силан плен.
Сав од предосећања да ће га, убрзо, наћи лака смрт, Добрача је, после оног говора, дао да се ископа шанац за одбрану Чачка и три је месеца војску из тог шанца,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
гране, Од дрвета једног до другога, Док је смело сетити се стране, Сетити се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака! Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада!
Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!
“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе! Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка. Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те!
Смрт је тако лака. Ал' пратила њена, Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата. И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
“ И тада стиште с камена на камен, У хиром скоку - к'о лака газела. Очи јој сјаху. Један блистав прамен Беше јој просут преко лепог чела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, запита сам себе. Он завири у своју душу и виде да је она, поред све тегобе коју види пред собом, весела и лака да полети. „Како је то могућно?“ испитиваше самог себе. Он се обазре на све стране.
„Али, драги моји“, рече Герике, „то није лака ствар! Пре свега, не знам да ли су резултати мојих опита толико значајни да их треба објавити“. „Како да нису!
у Бертн Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим лицем и црвеним носом, осмехну се весело: „Не беше лака ствар доћи овамо, драги моји! Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху! Промрзао сам до костију“.
За Лагранжа је спремљена нарочита лака храна. Ја нисам избирач па поклањам сваком јелу достојну пажњу и признање. Но када ме госпођа Лавоазије запита да ли
„Али, опростите госпођо грофице, измерити тај Земљин квадрант није ни лака ни једноставна ствар“. „Сигурно!“ „А ко би нам могао гарантовати да ће поново измеравање Земљиног квадранта дати
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили. Ја стајах још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског саобраћаја и то ме умири.
врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата дама, сва од грације и болног израза, сиђе и, по обичају, обдари
чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној свиленој ципелици, лака као ласта иако пуначка, ступила на улицу међу шумну и миришљаву гомилу света.
Па ипак, као човек коме ово није прва неправда преко које прелази, ја ћу се с њим опростити речима? Нека је лака земља и Бог да прости Лазара Пардона.
јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно, и све као неодређена чежња, лака као пара над ливадама, подрхтава однекуд и доноси му непознате звуке, и све нове и нове ствари, и све жеље буди Бог с
— Није, славе ми, газда-Ико, умро ти је он давно — каже сељак. — Лака му земља! — вели Икета дрхтавим и јако тронутим гласом; па ће опет: — А шта је са покојним Јанаћком, што ми оста дужан
— Е умро ти је и он баш некако ономлане око поста. — Лака му земља! — опет каже Икета. И све тако редом распитује се он само за оне покојне, и све пропраћа са „лака му земља“,
— Лака му земља! — опет каже Икета. И све тако редом распитује се он само за оне покојне, и све пропраћа са „лака му земља“, а онај му одговара и не досећа се. — Па то код вас, болан, све помрло — чуди се као Икета све више тронут.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње...
Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. — Ова друга за лаку земљу. Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. — Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше.
— Ова друга за лаку земљу. Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. — Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. — Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где те младост уви тканином љубавних боја, Где си увек корачала поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на гробљу хумка и твоја рака.
Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.
Ћипико, Иво - Приповетке
А вечерас је и живља, окретнија; чини јој се да би се сада испоредила с онима што весело мимо њу пролазе, — тако је лака у ходу и у мислима.
им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје, а у душу се усељује лака сјета. Наједном им се очи сукобише, и задрхташе трепавице у часу објављене сућути.
Цурицу обли лака румен стида и, захваљујући, осмехну се на њ. Њен глас замами га, па бесвесно показа јој кретом главе да пође за њим.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
преплашени, шта ли? ЖИВКА: јесте, преплашила сам се... Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и од себе сама; уз хотимично даје се и нехотично; уз свесни поступак, или помисао, иде и несвесно, као наговештај, лака слутња.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака. »Стармали« 1883. ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ МИТЕ ПОПОВИЋА У првоме пренеразу Стегнуле ми грло гује...
— Ето то сан спио. Чудан санак, јест’ тако ми Бога! ПОКВАРЕНА РОМАНЦА Састали се двоје Иза нова пласта; Млади Лака то је И још млађа Наста. Ја гледах са пласта.
Краков, Станислав - КРИЛА
Град је растао као из бајке. су један секунд у читаву вечност. Жиц тезале, а лака крилца покретала. Аеро падао и даље, само је сад пад био блажи, клизав. Постепено се реп спуштао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черкези су набили на копље његову лепу главу коју су тек биле гариле мрке науснице, и тако је носили по бојноме пољу. Лака ти била српска земља, добри пријатељу!...
Павловића помакло се напред. Тако је Хрватовић 12 августа у вече имао: 16 батаљона, 12 тешких и 4 лака топа, са 2 ескадрона, а војска му је била распоређена овако: на десном крилу мајор М.
Сунце на заранцима позлатило им врхове, а лака вечерња замаглица већ им застире темеље. Вршине им се једнако губе: прамичак по прамичак дима откида се од сјајних
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком. Нека деца окупила се около, поседала на траву и прате сваки наш покрет.
Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где
Из њених уста излазила је лака пара, и ја сам се нагињао не бих ли удахнуо дах из њених груди. Тома нам приђе, ухвати Арлету под руку и рече јој: —
Почеле су да се распитују од чега, је ли тешко. Објаснио сам им да си добио маларични напад, лака температура... тако нешто. „Паувре Драгіцха... паувре Драгіцха“ — говориле су готово обе углас. Онда смо шетали.
Пред нама су се издизали у плаветнилу дана огромни планински масиви. А около нас одисала је са земље лака пара. Поља била засађена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бриге некњижне отвергни црне Које нам власе рано посребрише И лака крила свезаше мислима, Под којим' серпски лавр нам вене. Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита!
живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом стварају стројне песме.
Ине цркве још посети, Но своје се онда сети Кад и турска була; У свему к’о перце лака, У вери је тако јака К’о земљана лула.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Негде се употребљује за лаке алатке (јармове, чункове за ткање, витлове за мотање пређе), јер се лако ради и лака је, али се нигде не меће на ватру (Ст. Дим.).
Ћипико, Иво - Пауци
Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада
Мјесечина усрља у собу и простире се по њој а ноћ је лака, свијетла, са тамномодрушкастим дугим сјенама напољу, шапатљива...
Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави. Она се диже.
Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је
Није му било мрско ни досадно. У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким
жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Правим покрет као да хоћу да му приђем, да му у сусрет пођем. Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим. Он, мој коњаник стоји непомично, само му бојни коњ стриже ушима и немирно се стреса као пред полазак.
себе у праведно око, у праведну њушкицу и у праведно дупе, подмирени до последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад убоге земље, ни горе ни доле, него баш испод неба и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То није лака ствар. Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу. Како год да их размешташ
Угао између њих сматрао је већ као потпуно познат, па је по површини куглиној повукао лук од Александрије до Сијене. Лака језа прелете му преко целога тела.
Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија. Свака страница павиљона, па и његов полупречник, мери тачно три метра.
Али наша Земља?“ - „Но, исто тако као и те планете.“ - „Али, синко, те су планете лака етерична тела, а наша Земља је тешка, трома, огромна. Зар можеш замислити да се она покреће?“ - „А зашто не?
Већ при првој бутељи вина, осетише наша два пријатеља дивно чувство: као да их лака крила носе у висину, а хоризонт им се шири све даље и даље. Но, тај лепи осећај није био сасвим непомућен.
И Марс се показао, преко очекивања, гостољубив. Његова је атмосфера лака, прозирна, чиста, без облачка површина му изгледа као углачана, континенти немају високих брда, а плитка мора су без
Али, како га нисам лично познавао, није била лака ствар пронаћи га у оном мравињаку научника, који се пред вече растурио по свима јавним локалима вароши.
Већ због тога, а и због других разлога које ћете упознати на путу онамо, потребно је да се обучете што мање могуће. Лака летња спаваћа одећа, повисоко задигнута, стегнуга и мало пребачена око појаса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис. Падају имена, цифре, анегдоте.
Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица. Крстише је Јулиана, и прозваше одмах, мати, на туђинску, Лиетом, а Нола, на српску, Јулицом, а Бошко час
Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи. Пала је мртва низ грану, лака, сува, равна црној земљи. Ипак људи узму да брину о погребу. Али о Лексиној сахрани, ко и како да брине!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пољубиле; да не жели бити витез ком барут у нос удара; да не чезне возити се на каруца и име гавалера носити кад му је лака кеса; и да не жали што није онај или онај, и на оном месту, кад му је већ пресуђено тамо остати гди се нашао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме.
Не палите још цигареТу... Светлост је, види се. А ја се таман примирио. Опет ме обузе лака дрхтавица. Али кад сам видео стрепњу командира ја се охрабрих. Мило ми што командир није приметио мој страх.
— Побратиме, умеш ли да решаваш загонетке? Не видим ни белу мачку сада, толико ме боле ноге... — Али ово је лака... Пази! Перо има, тица није... Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је?
Киша намах престаде. Небо заплави и сунце грану. Са земље је одисала лака пара, као да се пуши, а сивозелени листови маслина постадоше опет сјајни и сва природа насмејана.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један од њих, већ на измаку снаге, запали ватру на леднику, ослободи се Капљица и полете увис. Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи. Ко зна колико је ишла?
— Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака. Затим, претворена у најлакши и најнежнији од свих облака, ношена источним ветром, и она пође путем којим је девојка
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!
Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека. Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе?
''Што нисам птица која!'' Све тако уздишем стално. Да сам ја лака ласта, Ја бих се теби вио, И где ти прозори стоје Себи бих гнездо свио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па довати лака џевердана, пође право друму у бусију, а за њиме млади Татомире, а за ђецом Новак пристајаше. Кад дођоше друму широкоме,
иде друмом низ планину; доке паде у бусију тврду, ал̓ подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
у своју дружину; скупи му се тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а поскочи челебија Грујо, па довати лака џевердана, оде право на Грахово равно. По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза.
Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“. Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке
трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати лака џевердана, раскака се с њиме низ планину као јелен од седам година, оде право ка Лијевну граду.
смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама твојим; узели му лака џевердана, па ето га о рамену твоме!
Видиш, брате, токе бабајкове!“ Ал’ је Виде турски разабрао, па довати лака џевердана, и побјеже пољем ка планини, а ћера га Туре на ђогину.
” хендек (јендек) — ров, јарак хесап — рачун хесапити — рачунати, сматрати хећим — лекар хинтови — лака и брза кола, каруце хоџа — муслимански свештеник храбрен — храбар Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и
— И како само има меку косицу, као свила. У сјећању му тренутно мину Луња, али само као лака сјенка, а златаста Маричина коса била је ту, жива и опипљива. Па ко да сад мисли на нешто друго!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Душевна су крила наше мисли. Ето, видите, каква је то Бог сасма лака крила дао нашој души. И не само крилату што ју је учинио, ама и окату, да може врло надалеко видети.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тетка дока се брани и вели да је она лака, и зове га да се огледају: „Ајде да прерипујемо кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там’!