Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји! Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души. Учини му се то срећна мисао. Оцепио је Ивана, сад још и Милоша. То су два виђена човека, могу и кметовати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној. Али људи су још забринути и ћутљиви као да су у ишчекивању неке немани, јер тек
— Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано. Гледао сам непрекидно у планину пред нама, али се ништа није видело. Сретосмо кола са рањеницима.
Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства. И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох.
— Дакле, ми нећемо више прелазити? — запита неко. — Не, не! — одговори одлучно командир. Нама свима као да лакну. Топови су били приправни за дејство, осматрачи су заузели своја места.
Зинуше четири отвора. Хаубица стиже. Један се занија и паде, опет се диже и сви се изгубише међу оградама. Нама лакну, хаубица као да побесне, тукући оне отворе, док смо се ми задовољно смејали и гађали непријатељску пешадију.
Ја се још једно два пута накретох преко врата коња... Тада ми лакну. Ађутант ми додаде чутурицу са водом, те испрах уста, а остатком се умих.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта. Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву.
У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку.
Аћим! — затутња сањиво срце. Придизао се тражећи речи. — Пст! Ћути ту! — шапну Никола. — Ти си, Никола — лакну му и, као да је болестан, још не схватајући свој положај, мирно се опружи. — Још нису отишли — рече Никола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника. Чује се нечији глас: „Излази брзо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Терај право! — нареди командир. Онда се обрати мени. — Идите напред. Иако се нађох на челу, лакну ми мало. Сад се бар удаљујемо.
„Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја.
Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених. Комесари отишли у варош да траже хлеб.