Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад дође лисац, само уме ли он боље слаткословити и лагати, нек се онда држи курјак! Човек љубокористан и лаком приличан је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје
“ То изрекавши, ишчезне. Наравоученије Одвећ љубостјажатељан, лаком, или воопште рећи неразуман човек, он је дошао на ови свет да се мучи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа, као она древна божица Церера. Затим долазе силне друге слике.
на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа, као она древна божица Церера. Затим долазе силне друге слике.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није, тако рећи, ни погледао госпожицу, која је седела, у лаком, летњем оделу, поред Божичке – лепушкаста, бледа, са тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што
Павле је у сну, сад, имао да гледа, како му жена игра, у свом лаком, провидном муслину, и да је памти као месечину. Још веће је било изненађење, кад та наглува, ћутљива, девојка поче,
Биле су то скулптуре, портрети, пастува ергеле грофа Пара. Пред кућом, у лаком, црном кабриолету, чекао га је ветеринар.
Пошла је, као ветар, весело, сасвим другаче, него што ју је, малопре, гледао, и он осети, у њеном лаком љуљању, као неку нову вољу, да човека понесе и слуша.
Сад на једну, сад на другу страну. Као да играју полонезу. Павле је онда потера, у лаком галопу, на прву препону. Животиња је пошла радосно, и Павле осети, како граби, и баца под себе земљу. „Лиса, Лиса!
Са осећањем велике радости, у себи, Исакович објаха, још једну осмицу, у лаком галопу, кроз пљесак, а затим заустави, пред ложом, пред коју је Костјурин био изишао.
Шевича и да га запита, шта тај Исакович хоће, и да ли мисли да одведе хусаре кући, и да руча, Павле се појави, у лаком трабу, на челу гомиле коњаника, који нису јахали у два реда, него као гомила. У истом тренутку зачу се: „Атака!
Теодосије - ЖИТИЈА
целомудрен, побожан, странољубац, учитељан, не пијанац већ смотрен, не неозбиљан, не дволичан, не грамжљив, не лаком на добит, не среброљубив већ милостив — и остало знате.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
мартіаліс) — ратоборан, ратнички масивер керл (нем. масиwер Кöрл) — дебељко машкртан — прождрљив, лаком Медина — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
многе стране, о којима се говори са подсмехом, а читају се са заборавом; за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу брзу, већ се полако веру каменитим стазама козе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Ајдете да саопштимо Жутилову, да видимо шта ће он рећи. ШЕРБУЛИЋ: Е, он ће једва дочекати, како је лаком. СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И зато он ствари представља не онакве какве јесу, но онако како њему треба. Он је лаком на новац, нема обзира и љубави за истину, себе назива митрополитом, што никада није био, позива се на повеље које је
добро оцртава тај мали свет, не са цензорским ставом строгог сатиричара или са озбиљношћу дубоког социолога, но у лаком хумору, незлобиво, као човек који је и сам живео тим животом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна
Устави се, па назаде. ВИИИ Што обичај, вазда свето, Иде право ка потоку, Веће стиже и већ ето Ободе га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не
Ту времена више не бијаше, Већ Милета латио се зека, Одмила је коњиц ван себека, Вришти, игра, бије ногом лаком — Ал' де не би под таквим јунаком? Та откако коњ носи јунака, Баш ниједан не понео така. „Збогом!“... „Збогом!“...
Витез коњиц на земљицу паде, Ал' Милета пасти се не даде, Ногом лаком довати пољану, А докопа ту пусту шешану: „Ој, Турчине, сам си се проклео, У срце си љуто ме ујео!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Одоше старци — гунђао је за њима мој стриц лаком сјенком туге и праштања за сву њихову сувишност на овоме суровом свијету.
Мој друже, то се само тако чини ономе ко не зна. Сад се и ја огледах око себе, у неприлици и с лаком језом. — Па кога би ту било? Старац неповјерљиво навири иза згуснута жбуна црнога граба и онда се окрену мени.
нијесу узалуд чак и недорасли дјечаци бјежали од кућа у чете ...Било је ту нешто. Ослушкује баба у недоумици, с лаком тугом: не, није ово више она стара тишина. Неће је више никад ни бити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава.
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ципелишке никако нису хтеле да се држе асфалта, осетих се одједанпут лаком и шашавом — све је било могуће, зашто да не?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зар лаком римом - није пчела сврака! да крпим цаће, Творче пчелињака? Тек привид то је да це варком чара, а гора није она гора
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна.
Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком. Гргољи вода кроз дивљу папрат . . .
Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња. Лагашан ветрић под врбе зађе, копреном игра лаком, запао мачак у сан дугачак, прође му језа длаком. Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!
ЧУДА У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком. Стазом се ваља, најезда права, зави у бело путника мрава.
“ — То само гукну, окрену пете и стругну — попут ракете. Застаде писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
З Име ти је незнано, штедро ширином света, но како да се живи с твојим даром на који је свако лаком, са Примером који гали, а после је спорење с кваром'?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком. Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде. Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Мене ли се стиди чествовати којино сам могућијем словом шар велики неба блаженога утврдио на лаком воздуху? којино сам океан воздушни насијао сјајним островима и вјенча их светим магнетизмом те погледом један
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осредњег раста, плавоока, ружичастих образа, малих усташца, одевена лаком пролетњом хаљином, изгледала је као вештачка скупоцена луткица. Лавоазије је срдачно загрли.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Дуван, с друге стране, погодује лаком и пријатном размишљању али одузима интензитет и концентрацију неопходну за сваки снажан и истински умни напор.
Ћипико, Иво - Приповетке
Само кад се деси да се нађе у луци кад пароброд, крцат снажне омладине, креће у свијет, гледа за њим и с лаком сјетом сјећа се пута у Америку и Лазина веселога лица — и од срца сажаљева снажну дјецу која остављају родни крај.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Душан Матић је свакако слутио, а и знао, да својом на изглед лаком и необавезном игром у језику покаткад повлачи скривене и врло дубоке нити.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ни најмање. Ивон се тек тада сетила, да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког рањеника. — Ипак је умро, додала је убедљиво.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Донеси шољицу потпоручника Драгомира — рече командир посилном. — У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану. — Знате ли, контролисао сам после.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам. О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти тако слатко снивам, О, грешио сам свим гресима вере.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме С
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је оно по коме је брак робија; и то: првих пет година робовања у тешком окову, других пет година у лаком окову, трећих пет година робија без окова, док четвртих пет година осуђеник постаје слободњак, који се иначе слободно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако нам се бар чини. Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру. У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар? Е, па у малом Царству и Цар је био мали: у трку зец да га доскочи, жаба прескочи!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сад је видим, ено по танану платну На ђерђефу лаком везе грану златну И уз ситни везак, на доксату, слаже Ону милу пјесму што је срце каже: ''О, сунашце јарко, свом
'' 42 далеко на сиње море Ми смо пловили, драга, У лаком чамцу сами; Ноћ беше тиха и блага. духова острво лепо У месечини је било.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оде Грујо у ризницу б̓јелу; лаком хајдук бјеше на дукате: накупио жутијех дуката у џепове и у чизме жуте. Удовица рече Сарајлијам̓: „Чујете ли, тридест
Дежево — место близу Новог Пазара (стара престоница) дели — омео, храбар, одважан, срчан делибаша — заповедник над лаком коњицом, старешина коњаника делија — војник, коњаник јунак делински перчин — перчин какав су носили војници
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али Татархан лукав и безчовечан а на новце лаком, лепо их напре прихвати, дарове од њих прими себи, а после љуто се осече на њих пак, по сланике ружно празне и с
И свирала пукла већма ли весели од Давидових гусала? Лаком слушањем слатка гласом забуша и овај по малу сети се, зину, напуни се ветра и продужи се те у малом слогу много