Костић, Лаза - ПЕСМЕ
то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега је свему, свему крај. НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ рођ.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега је свему, свему крај. Л.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна, Гризла т’ живота моћ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ Где ли се је дело благо и остало имање и лакомост ко томе, камо ти добро и поштено великоплеменито твоје родство и красота телесна и лепота женска лажљива и неваљала,
За нашу злу лакомост мучећи нас забуном, жутеницом, огњуштином, кашљем: снапоља губећи помор, изнутра дрхат, — а ни со тим не освешћујемо