Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад их више не чу, она се брзо обуче и обу, пак се прикраде к вратима. Јанко је сједио на клупици; лакте упро на кољена а главом заронио у прегршт. Цура се примаче к оцу, па га стаде тихо, ама тихо дозивати.