Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Једна мука и невоља, а нема му лека! И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа! Оправљао га и Лала пудар, који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач, који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку,
кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу.
! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај! Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака, и стек’о доста, да ти сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Деца уче где се родила и шта је објавила Лала Лалићева. Такву непримерену част, доживљава и писац ових редова, само зато што се, кад га је била воља, огледао и у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Јес’, јес’! — повикаше оне, — знамо чак и какве су! Њене су ките везане црвеном врпцом и у свакој има по једна лала. — А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала. И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама како сте то — обраћа се затим једној гомили рањеника — сви у руку рањени? Наш реквирирани кочијаш, неки Лала из Александрева, јури колима као да идемо у сватове. Млади доктор једва има могућности да флашу доведе у везу с устима.
Успут — опет рањеници. Чисто да човек не верује, да је толико уопште било на Мердару. Мој Лала се умудрио. Ћути. Ни на коње не виче.
Наједанпут ме мој Лала пита: — Ама, господине, чујете ли ви да грми? — Е, мој пријане — рекох му ја. — Нити грми, нит се земља тресе, већ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Пачић ЛАЛИ Од рубина и опала Блистајушча цвета лала. Завистнице њу не гледу, Сагнуле су главе, бледу Покрај лале.
Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша прса, нашу руку Дичи лала. Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала.
Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
67 КРАСТАВАЦ 67 КРОМПИР 67 КРУПНИК 68 КРУШКА 68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 ЛОВОР 81 ЛОЗОВИНА 81 ЉУБИЧИЦА 82 ЉУТИЋ 82 МАЈКИНА
Прашак од л. и од дивље кадуље (ѕалвіа пратенѕіѕ) лек је за »живо у кости« (трулеж костију, ГЗМ, 4, 152). ЛАЛА Тулпе (туліпа). Лала.
и од дивље кадуље (ѕалвіа пратенѕіѕ) лек је за »живо у кости« (трулеж костију, ГЗМ, 4, 152). ЛАЛА Тулпе (туліпа). Лала.
« (СЕЗ, 65, 1952, 253 и 259 ид, Поповци). Купус. У сну »купус брати — обогатићеш се« (СЕЗ, 65, 1952, 264, Поповци). Лала.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа! Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
) Мирко је момак, двадесетак му је година, лепо развијен, плав, жутокос, као златна лала. Уопште је имао нешто од лале: мало крут и невољак на покрет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пафта павталија — в. пафталија павун — паун павуница — пауница пазуо — пазухо паке — пак (паке је због стиха) лала — велики нож који се носи за појасом паланка — варошица паметовати — памтити памукли — од памука панцијер — оклоп