Лалић, Иван В. - ПИСМО
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иван В. Лалић ПИСМО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иван В. Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Обнављао га је најдоследније Иван В. Лалић, и то постепено и непрестано, све до претпоследње своје књиге Писмо. Тежњу за оригиналношћу, која је зачета у
Када у једној песми Лалић у свој глас уведе и глас Лазе Костића, онда ми осећамо како та песма резонира у широкоме простору наше песничке
Пошто је канон био најважнији облик у старом српском песништву, Лалић је, у извесном смислу, повезао две временски најудаљеније тачке у развојноме луку наше поезије.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој равни. Лалић у следећим романима неће мењати тематику, ни време и место збивања (северна Црна Гора), чак ће се и исти ликови
мотивација индивидуалног понашања на јакој подлози традиционалног морала захтевала је нове облике приповедања, и Лалић је до њих постепено долазио. Лелејска гора (1957) и Хајка (1960) најбољи су између десетак његових романа. Други, 1951.
Булатовић, у ствари, започиње нову развојну етапу у српској прози. У поезији пак новом поколењу припада Иван В. Лалић (1931).
симболистичке поезије: код њега налазимо нешто од њенога артистичког сјаја, уравнотежених слика и духовне сабраности. Лалић се не враћа само у Византију (Византија, 1987) него и шире у антички свет, јер попут неких европских неосимболиста с