Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето, каже и мене, па моји ме не познају.« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
Ето, каже и мене, па моји ме не познају.« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!... Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса?
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!... Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор!
Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима.
Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре! Туго! Не могу више, — поче да виче ч’а Масе и да се тресе, мрда, пружа руке преко софре за дахире.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало! Време љутим таре краком Све лепоте под облаком; Бесмртије бози стекли Тако лепом кад те рекли Постат, лало!
Лало! Време љутим таре краком Све лепоте под облаком; Бесмртије бози стекли Тако лепом кад те рекли Постат, лало! Јован Пачић МУЗИКИ Благи, слатки и пречисти, Свјати неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145). ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало! затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па
Какав је оно човек што к мени у кућу иде? Богови, Слепчевић то је... Но, то је већ дошло довде: Лало, затвори врата, па кажи да нисам овде. 1884.