Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ил је то рај, у коме решетке обезбеђују мир, идилу и слогу, где свако, и јастреб, и лама, и лав, у свом кавезу служи своме богу?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса.
– Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса. – Полудјела — објасни Стоњанин. – Сирота!
шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
— Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица. – Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу...
– Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре. – Колико смо дужни? — упита млади човек калуђерицу.
Те вреле ноћи, док су лежали голи на плахтама што су мирисале на босиљак, стјуардеса изненада прошапта: – Ели, Ели, лама азавтани! – Напредујеш... — рече млади човек зевнувши. ЈЕСЕН Време је да се пакујем. Крајње је време.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је гријех према животу, гријех према човјеку. Ако нам дијете каже: „Ја мислим да ћy постати Далај-Лама“, или „Цар Земље-сунца-које-не-залази”, може му се пећи, уколико је баш потребито: „држим да то није сасвим извјесно,