Африка
Под неким сламним хладњаком, црнац удешава платно за сликање: урођенички лан на раму од акажуа. Полунаге девојке туцају просо и кукуруз.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Табуисане биљке. Трудница не сме чупати лан, јер ће детету опадати коса. Она не сме ни да држи воћке кад се калеме јер ако се калем не прими, умреће јој дете.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли.
То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува сурвава из мрака. Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
117. Девојче, девојче, не стој спрама мене, Не стој спрама мене, изгоро за тебе, Изгоро за тебе као лан за воду. 118. Ој јаворе, мој рођени брате!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан. Ал опет, до краја дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених,
Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету. ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Народ је био дужан за њу не само да кулучи и да аргатује него и да сеје ћетен (лан) и конопљу о своме труду и круху.
(Жито кад расте) 411 — Што има капицу, а није купљена? (Жир) 412 — Што у женским рукама име губи? (Лан) 5 413 — Кад је вода тврда? (Кад се смрзне) 414 — Ко иде на таван без лестава? (Дим) 415 — Која ватра не пече?
— када се ко удари или убоде, па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То би радили цело вече. Старије жене седеле су на малим клупама дуж зида; оне су преле вуну, лан или кудељу, шиле или везле.
Петровић, Растко - АФРИКА
Под неким сламним хладњаком, црнац удешава платно за сликање: урођенички лан на раму од акажуа. Полунаге девојке туцају просо и кукуруз.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
АВАЦ 67 КРОМПИР 67 КРУПНИК 68 КРУШКА 68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 ЛОВОР 81 ЛОЗОВИНА 81 ЉУБИЧИЦА 82 ЉУТИЋ 82 МАЈКИНА
— У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља забадају три прута в. везана црвеним свиленим кончићима (СЕЗ, 17, 16).
(ГЗМ, 18, 1906, 393). За кудељу иначе везују се слична веровања која и за лан, упор. СЕЗ, 31, 139 идд. КОПИТЊАК Хаѕелwурз (аѕарум еуропаеум).
јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145). ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум). Лан, ћетен. Л. се често употребљује при врачањима.
ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум). Лан, ћетен. Л. се често употребљује при врачањима. Уочи Ђурђевдана помеша се ланено семе са пепелом и посипа око свога
Кад девојка жели да има много просилаца, посеје уочи Божића око плота л. семе и три пута каже: »Ја сијем лан на Бадњи дан, да ме просе просци сваки дан«... (БВ, 11, 1896, 49).
(Вук, Рјечн., ѕ. в.). Иначе једна етиолошка ‹скаска› о постанку градине »Ћетеништа« (под Видојевицом, Подриње) доводи лан (постанак л.?) у везу са митском личношћу и депоседираним божанством Тројаном.
), носили су такође л. хаљине, упор. и »човека обученог у ланено платно с оправом писарском« у Језекиљ, 9, 2. Код Срба лан се не сме узимати ни у руке преко Беле недеље (СЕЗ, 19, 33) — а ми знамо да је то недеља мртвих; мртвачки покров
Улогу л. преузела је у животу конопља, и за њу се углавном везују иста веровања која и за л. В. Чајкановић, Вуна и лан, СЕЗ, 31, 1924, 139 идд. ЛЕСКА Хаѕелнуѕѕ (цорyлуѕ авеллана). Леска; плод: лешник. Реч је заједничка словенска. Л.
је драги драгој заденуо лале за главу (Вук, Пјесме, 1, 315), рекло би се да овај цвет има улогу у љубавном врачању. Лан.
У једној нашој басми против пробади у грудима као да сама реч лан, која се много пута понавља, има спасоносну снагу: »Посеја̓ лан, лан на Видовдан, Изниче лан, лан на Видовдан...
нашој басми против пробади у грудима као да сама реч лан, која се много пута понавља, има спасоносну снагу: »Посеја̓ лан, лан на Видовдан, Изниче лан, лан на Видовдан...