Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из које се пије ракија (1 дл)
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана.
Африка
Врло стар, одевен у прљаву одећу од белога лана, сасушен, али још увек свежег бистрог погледа. Има уфитиљену шишку наврх главе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од лана и конопље), да јој дете не би добило оспе по телу.
³⁴ Ваља се, кад се иде на бабине, понети и једно повесмо (свежањ кудеље, вуне или лана), које се стави уз колевку, да би дете, ако је мушко, било бркато, а ако је женско — косато.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се цар одмах да га је шћер научила, па заповиједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: — Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина. Град је овај престона икона, окер платно, лана светлуцање, самогласник благога напона, шум минуо кроз липово грање... (Крепко пахне тамјан из приклона.
У тесном склопу метрике и бола, финоћу бруси регистар од патњи, а свећом лана мучеништво пламти. Појачај шкрипу, шкрипнице из чвора: брежуљци моји брст, и коров, јеже док јаблан, бучно, грли ме
(Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо. (Држи се лана, плаветна слико!) Душевно млеко, с кљуком у паду, упија нагон фотосинтезе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: „Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Врло стар, одевен у прљаву одећу од белога лана, сасушен, али још увек свежег бистрог погледа. Има уфитиљену шишку наврх главе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
семе и три пута каже: »Ја сијем лан на Бадњи дан, да ме просе просци сваки дан«... (БВ, 11, 1896, 49). За сејање лана везани су извесни религијски и магички прописи. У Ресави, кад сеју л.
који се нису могли уткати), а верује се да несрећу изазива употреба ујамака и урезника не само од конопље него и од лана (ГЕМ, 19, 1956, 91 ид). Копитњак. У Гружи к.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но нека сами кажу није ли боље и ово него да им представљам како се хиљадама може бити де лана цапріна, или де умбра аѕіні, или за Драгињу и Влајка секу, чупају, бубају и туку?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека. Али, где живи он од неколико љубазних речи Као од мало зрна лана; У пролеће му се душа дрветима лечи, У јесен је већ уморна и онда је сама.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пухором златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на рубу крила отплови лептир бео...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је, наравно, одмах „оздравио“и одјурио у школу. Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.
— И ја сам тако у школу бјежао док је тамо била наша учитељица Лана! — дочека Стриц као из пушке. — Ћути ти, заробљениче! — повика кнез Ваљушко.
— Сад ће нам наша Лана опет доћи — рече Лазар Мачак. — Мој отац одлази сутра колима по њу. — Е, због тога се већ ваљало радовати.
Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат! Пред школом је стајала учитељица Лана исто тако узнемирена. Час је разгледала небо, а час ослушкивала мукло громињање из даљине. — Шта је оно?
— Госпојице Лано, је ли то рат? — Не знам, дјецо. Док су се ђаци збијали у гомиле по дворишту и узбуђено ћућорили, Лана је у свом стану нервозно окретала дугме на радио-апарату и сагињала главу да боље чује.
је сусрео и своју учитељицу, блиједу и забринуту, и упитао је: — Госпојице, зашто неки војници носе са собом пушке? Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу.
Откад пољари по свијету ходају, ово се није десило. — Учитељица Лана рекла нам је неки дан да си ти добар човјек и право велико дијете. Пољар весело гракну: —Аха, јесте ли чули!
— одахну Мачак и живље опружи корак. У то исто вријеме, с другог краја шуме, упадали су у Гај учитељица Лана и Николетина.
— Ех, да га сад, оваквог, види још неко из нашег села! — пожели у себи Лана. — То би ваљало. Лана није ни слутила да мрког наоружаног момка још неко гледа исто онако задивљено као и она.
— Ех, да га сад, оваквог, види још неко из нашег села! — пожели у себи Лана. — То би ваљало. Лана није ни слутила да мрког наоружаног момка још неко гледа исто онако задивљено као и она.
— Сваки час усташе могу стићи овдје. Чујете ли само? Негдје на ивици Гаја чуше се пушке и неразумљиви повици. Лана поблиједи. — Ето их! Гоне некога. — Сакријте се у нашу пећину — промуца Јованче узбуђено. — Какву пећину?