Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он их озбиљно посматраше: изгледало је као и да се не радује своме ослобођењу. — Зашто ли сам ја ове ланце вукао?... — питаше сам себе... — Је ли то награда поштеноме животу?... Мучење, батине, ланци, робија и вешала...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чак и властито име, година рођења, родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу и вуку некуд у тијесну бездан затвора, пуну таме и безимених страхота.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ! Јок!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Што утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету свободу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће своје.
Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце.
Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног роба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер ми смо давно, верна драга - је ли? Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће своје.
Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
тада легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера узбуњена!
немира немирни се њихови духови у окове блатне тјелесине један вијек осуђују кратки; нека они чрез јудол плачевну ланце тешке с бурама немира у стењању пренесу горкоме; нека своју непостојност грдну са проклетством тамо оплакују у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је кроз ходник и двориште па кратком неком улицом, све поред високог зида с муком повлачећи ноге у оковима, чије је ланце придржавао левом отеченом руком, изашао пред иследника.
али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Други имају бар своје ланце. Ти немаш ни то.) Нису изостале ни варијације на тему жртва. — Жртва! Умјетност и жртва.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Имô си срца, имô осећања, Уз које срећа никад не приања. И прва реч’ца беше са твог трона: „Скидајте ланце с дваест милиона!
Не дај светлост да се спусти у мрачно местанце, Разби ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бадава снаге тврди мишићи! Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Генија народа у мирном сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши. Не пази свето!
Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу. Гроб скида ланце дугосужном робу, Ћути насилник, нит’ оружје звечи Права да гњечи. Тражиш једнакост? Та под земљом влада.
Већ погибе храбри Вељко, десно паде крило, Устава се провалила, бурја продре силно. Јаук се чује, Враг ланце кује Сербији.
Лазаревог царства бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И ропства кују, да на трулом пању Свог лицемерства гоје рој кабала, Догодила се ј’ на дан Видовдана На
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Куда из тамнице са седморо брава? Куда, док нас Минос у ланце не спута? Изнад наших глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је становао у гробовима, нико га више није могао ни ланцима свезати. Често су га стављали у окове и ланце и он би увек растргао ланце и окове изломио. Нико га није могао укротити.
Често су га стављали у окове и ланце и он би увек растргао ланце и окове изломио. Нико га није могао укротити. Он би непрекидно − ноћу и дању − боравио у гробовима где је викао и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јосиф стаде мучно да осећа ланце наслеђа и порекла, узе одједаред да растура и уништава бездушно све ствари које су значиле ланац генерације, укорењене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако је и са њима. Кад почну и они да бацају ове ствари, кад будемо видели ланце и будилнике покрај пута, онда ће то тек бити знак да се и ми озбиљно замислимо.
А и не занима нас, јер сваки иде погнуте главе и гледа испред себе. Вода, вода, вода... Онда блато, и као да вучемо ланце на ногама. Ноге су нам утрнуле, тело малаксало, осећања замрла, а поглед празан и туробан. — Ово је провокација!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе? Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под