Употреба речи ланчић у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Што твој кантар? Не виде ли то, а? — рече Трпко и показа му неку крпицу поденуту кроз један ланчић на кантару, и на крају као запечаћену црвеним воском. — Овија кантар, море, капетан го потврди!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Као случајно, она се наже затим над прозором, у провалију бедема и јарака. Као случајно, испаде јој тада ланчић из руку и она тихо врисну.

Исакович јој услужно притрча, изгубивши дах, и она му рече да се слободно нагне над њом, не би ли приметио ланчић у трави. Ослушнула је при том да ли ко иде. Знала је да их од мужевљевог салона деле две дворане.

Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић? Дан је био још топлији него јучерањи, врућ, загушљив, облачан, на кишу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Само би се болно стресао на неки неправилан и груб шум. Још један ланчић везе за покојног оца, и последњи траг дивне једне музикалности: фино уво, вредован слух, божански знак уметника.

Ната слуша како говори као да је кућа његова, или тек што није, али ћути као миш — и да купи жени сребрн ланчић с крстом, око врата.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка. — Рекао сам јој да је хипотенуза. — Ју, а шта је то?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности